„ Ma, šta ti znaš? Šta ti da odlučuješ?“… „Gledaj svoja posla, svi su isti“… Dve su rečenice koje jako poznato zvuče mladima. One oslikavaju naslov ovog teksta i problem o kome pišem.
Mladi. Oduvek važan demografski i socijalni faktor ove, a i svaki zemlje na ovom svetu. Mladi su ili bi to trebali da budu, budućnost ove zemlje. Oni su ti zbog kojih treba voditi bitke za bolje sutra. Oni su to dugo očekivano „bolje sutra“. Slušajući roditelje, generalno starije oko sebe, shvatio sam da su mladi zapravo oduvek isti. Od 1945 do danas male su razlike. Iste su im navike, ista razmišljanja isti duh koji nose u sebi. Jedina razlika je gde i kada. Upravo te dve datosti jako doprinose mladima da konstruišu svoja razmišljanja i stavove.
Današnja deca su definitivno deca demokratije. Današnji srednjoškolci su rođeni posle ubistva Zorana Đinđića, koji je doveo tu demokratiju u kojoj oni danas žive i zbog koje se nazivaju deca demokratije. Nešto stariji „mladi“ su pak rođeni neposredno pre dolaska demokratije u naše krajeve, kao i ja. Dok su naši roditelji deca socijalizma. I osim toga sve je zapravo isto.
Foto 1: Serija „Grlom u jagode“
Moj otac je po ceo dan igrao basket, izlazio u grad sa jedinim ciljem da spazi neku devojku i da se dobro zeza sa društvom, provodio vreme po ulici gluvareći i „traćeći bogu dane“, maštao da ima „leviske“, da fura „starke“ uz nezaobilazne majice „Fred Peri“ sa kragnom i sve to naravno iz Trsta. Kao i što je i nama danas sve to važno, samo ne baš iz Trsta. Ciljevi i motivi su nam znači isti.
Ali ostaje najvažnija razlika – Današnja deca su deca razočaranih roditelja. Roditelja koji su morali, preko noći, na ulicama i po trgovima, da stvaraju bolje sutra, verujući u neke učene ljude koji su obećavali da će biti bolje, krenuli grlom u jagode i iskreno su im verovali. Čak i onog trenutka kada su bili okupani vodenim topom i kada im je suza pošla zbog suzavca, a i bogami onog trenutka kada im je ostala uspomena na rebrima od pendreka. Da bi, kada je došlo bolje sutra, opet krenulo da bude ono staro i opet su se budili sa nadom i borbom za bolje sutra za koje su se navodno izborili… E oni su roditelji danas.
A njihova deca se danas bave istim stvarima kao i oni u njihovim godinama….samo što ih roditelji i ne savetuju, a mislim i ne vaspitavaju da se išta menja…jer (replike sa početka priče), a sve to iz razloga da ne dožive isto što i oni.
Foto 2: Serija „Jutro će promeniti sve“
A siguran sam da će mladost i duh u nekom trenutku pući iz tih mladih grudi i da baš kao i njihovi roditelji i oni krenu grlom u jagode pa kidnu na neki trg, neku ulicu dok ćale gleda dnevnik i da tamo naravno mokri i sa po kojom suzom u oku, kažu isto ono što su i njihovi matorci rekli kada su bili njihovih godina, pa i neka se pokaju, možda će vredeti, možda će sve to narod jednog dana pozlatiti, možda i uvek samo možda, jutro će promeniti sve.
Uz pesmu i njihove mladosti „Što ne može niko, možeš ti“……
Ivan Bogićević
(autor je student završne godine pozorišne produkcije)
Foto: Naslovna (Photo by Sushil Nash on Unsplash), foto 1. i 2. (https://www.imdb.com)