Marvel je objavio prvu svesku stripa 1939. godine, a danas je jedno od najvećih imena u industriji zabave. U svetu su, prema različitim tumačenjima, tri glavna centra stripa koja imaju potpuno različite tradicije i nastanak stripa. Centri se dele prema državama i razlikujemo centre u Evropi (Italija, Francuska i Belgija), u Japanu i SAD.

Strip autori iz Srbije i prostora bivše Jugoslavije oduvek su prisutni na svetskom tržištu. Sa druge strane, do domaćih ljubitelja stripa, uvek su, raznim kanalima što zvaničnim što „ispod ruke” redovno stizala sva aktuelna izdanja.

Da podsetimo, „Dečije novine“ iz Gornjeg Milanovca spadale su u red najvećih evropskih i svetskih izdavača za decu i omladinu. Imale su skoro ekskluzivno pravo za objavljivanje stripova Volta Diznija u SFRJ.

Takođe, u vremenima kada strip nije bio dominantan na našim kioscima, javljali su se mali nezavisni alternativni izdavači.

„Zapadni strip je od samih početaka prisutan na našim prostorima, a posebno je zanimljiv uticaj američkog stripa“ – zaključak je onlajn javnog predavanja „Marvelizacija Srbije” održanog 07.februara 2021. godine, u okviru projekta „POP Forum – Američka popularna kultura i Srbija“, koji uz podršku ambasade SAD u Srbiji organizuje NVO „MillenniuM” iz Kragujevca.

„Nesumnjivo je da je američka škola stripa imala popriličan uticaj na ovdašnju strip scenu – izdavačku, ali i čitalačku“, istakao je Milan Jovanović, strip autor iz Kragujevca, učesnik pomenutog predavanja.

Nebojša Vesović, osnivač Udruženja „Svet stripa“ i organizator Međunarodne strip konferencije u Kragujevcu, još jedan učesnik predavanja, takođe smatra da je uticaj američkog stripa veliki, ne samo na našu strip scenu, već i na svetsku pop kulturu.

„Taj uticaj je dubinski i javlja se već dvadesetih godina prošlog veka. Iako danas možemo da govorimo da je taj talas bio najvidljiviji šezdesetih i sedamdesetih godina, on je počeo mnogo ranije“, rekao je na predavanju Zoran Stefanović, teoretičar stripa iz Beograda.

Prema njegovim rečima, na osnovu njegovih aktuelnih istraživanja, amerikanizovani pogledi na mitove i fantazije u srpskom stripu počeli su između dva rata, preko ruskih crtača u Srbiji.

„Dvadesetih i tridesetih godina u Beogradu nastaju kulturni fenomeni koji su stizali baš iz Amerike“, objasnio je Stefanović.

„Kada govorimo o crtačkom delu, Marvelov stil kod nas nije imao pretereni značaj, ali jeste uticaj drugih američkih crtača“, dodao je Milan Jovanović.

U vreme kada je moderni američki strip krenuo u Americi, publika na prostoru Kraljevine Jugoslavije je mogla da prati doživljaje super junaka. Primera radi, istovremeno kada se Supermen pojavljuje u Americi, nakon samo nekoliko meseci, objavljen je i u Kraljevini Jugoslaviji, kao i Francuskoj i Italiji. Zanimljivo, dodali su sagovornici debate, prvi prevod pomenutog stripa je bio – „Nadčovjek”.

„Srbija je prva u Evropi imala svoje super heroje. Američki strip se „nakalemio” na našu „voćku” još tridesetih godina. U međuvremenu su se razvili, tokom „Hladnog rata“, belgijsko – francuska škola, kao i italijanska, koja je oduvek imala veliki uticaj na naše crtače“, objasnio je Zoran Stefanović.

Strip je zabranjivan u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata, a potpuno „oslobađanje” doživljava tek sa početkom devedesetih godina.

Strip je oduvek davao ljudima osećaj nade, smatraju naši sagovornici.

Koncept super junaka i koncepta „nadzilaženja sebe” glavni je faktor koji će sačuvati planetu – svet će se okrenuti „Zagoru”, „Konanu”, „Betmenu”, „Marku Kraljeviću” arhetipskim simbolima, koji će spasiti svet i ljudsku dušu, zaključio je Stefanović.

POP Forum tim

Foto: Bane Kerac strip junaci (Miloš Obilić, ratnici, „partizanska trojka“, Cat Claw)/Screenshot zoom debata POP Forum