Novosadski Undergrand Radio objavio je kompilaciju „Novosadska UnderGRAND scena vol 1“ i prihod od iste namenio osnivanju fonda podrške deci sa autizmom. Kompilacija sadrži po jednu pesmu od dvadeset jednog aktivnog novosadskog benda i prva je u seriji ovakvih kompilacija koje pomenuti radio želi da objavi u ovoj i sledećoj godini. Dragan Toza Milanović je urednik ovih izdanja, ujedno i otac deteta sa autizmom i inicijator pomenutog fonda. Ovo je njegova priča.

Svi znamo mit o Sizifu i svako od nas se ponekad oseća i „oseća“ kao Sizif. Meni se čini da sam dupli Sizif u horoskopu, a i Marfi mi često ulazi u kuću. Prvi Sizif se pojavio 1994. godine kada sam počeo da uređujem i vodim emisiju o domaćoj muzičkoj sceni. Domaća scena je uvek bila vrlo kvalitetna, ali ni tada (a naročito sada) za nju mediji nisu bili dovoljno ili nikako zainteresovani, a možda jednostavno nisu imali interesa da zadrže taj svoj informativni segment dozvoljavajući onom komercijalnom da potpuno preuzme primat, što je ubrzo i neminovno dovelo do situacije da u medijima i društvu zavlada naopak sistem vrednosti. Ne samo u muzici, mada je za muziku to bio najteži udarac. Promovisanje domaće muzičke scene i održavanje tog plamena sam doživeo kao nekakvu svoju životnu misiju. Iako je tada gotovo svaki grad u Srbiji imao bar po jednog frika poput mene, plamen se tokom godina i decenija postepeno smanjivao, ali nikada nije ugašen.

Primera radi, činjenica da samo u jednom gradu trenutno aktivno funkcioniše više od 80 bendova, to i dokazuje. Naravno, govorim o Novom Sadu, gradu koji je uvek predstavljao jednu od najsvetlijih tačaka kada je scena na ovim prostorima u pitanju. Dakle, grubo sažeto, trenutno u Novom Sadu više od tri stotine mladih ili manje mladih muzičara i dalje sa jednakim žarom i entuzijazmom ulaže svoje vreme, novac, energiju i živce u bend koji im najverovatnije neće ni delić uloženog vratiti, bar ne u materijalnom smislu. Ti ljudi su na neki način sve vreme humanitarci i pre ove akcije. Pod ogromnim sam utiskom izazvanim tom činjenicom i mislim da toliko kreativnosti i entuzijazma ipak ne sme ostati neprimećeno.

Bar ćemo mi iz Undergrand radija, koji je izdavač kompilacije „Novosadska UnderGRAND scena“, pokušati da scenu što više promovišemo. Pred nama je prva od nekoliko najavljenih kompilacija iz pomenute edicije „Novosadska UnderGRAND scena“. Kao što je već rečeno, ona sadrži (simbolično 0)21 pesmu aktivnih novosadskih bendova. U planu su koncertne i druge vrste promocija, pretežno u Novom Sadu, ali i u drugim gradovima. CD košta 800 dinara, dok je 600 dinara digitalno skidanje u mp3 formatu preko Bandcamp platforme.

Drugog Sizifa sam upoznao kada je mom jedinicu Davidu dijagnostifikovan autizam. Ne bih ovom prilikom pridavao značaj samoj dijagnozi već simptomima koji mogu, ali i ne moraju da imaju veze sa autizmom. Moram priznati da o autizmu tada nisam znao mnogo. Ne mislim da ni sada znam dovoljno. Tokom godina sam se trudio da o toj temi naučim što više kako bih pomogao sinu i mogao bih sada danima da pišem o tome, ali to opet neće značiti da o autizmu mnogo znam. Ova tema je užasno kompleksna i to vrlo dobro znaju oni koji sa autizmom imaju dodirnih tačaka u svakodnevnom životu. Elem, taj Sizif se pojavio verovatno u najgorem mogućem trenutku i na najgorem mogućem mestu, jer sam neposredno pre toga bio prinuđen da se sa porodicom preselim iz Novog Sada u Kladovo gde su saznanje o autizmu i uslovi za Davidov napredak ravni nuli. Situaciju čini još težom to što tamošnje nadležne institucije predstavljaju Kladovo kao mesto koje „ima sve resurse za autizam“ (izjava jedne socijalne radnice) i ne čini se apsolutno ništa da se stvari promene. Pošto David još uvek živi u Kladovu, bio bih najsrećnija osoba na svetu da su ti navodi makar i delimično tačni.

 

Ipak, na osnovu sopstvenih saznanja i istraživanja o autizmu, mišljenja sam da ne postoji tačka na ovoj planeti koja ima bar 5% tih resursa. Ona mesta odnosno institucije koje su se pomerile sa te mrtve tačke neznanja ili prividnog znanja o autizmu, u pozitivnom smislu su već nekoliko svetlosnih godina daleko od onih koja taj korak nažalost nisu napravila, ili još gore, ne pokazuju nameru da ga naprave. Sam taj prvi korak je morao ili bi morao biti ogroman i značajan. Autizam nije dovoljno prepoznat ni u razvijenijim državama, a kamoli u državi koja ne ume ili ne želi da reši ni mnogo jednostavnije zadatke.

 

Osobe sa autizmom su prepuštene roditeljima, nedovoljno opremljenim državnim institucijama (samo u nekoliko mesta gde one uopšte i postoje) i privatnim centrima, koji su pre svega skupi, a često i nedovoljno provereni. Deca sa autizmom i njihovi roditelji nemaju naročitu podršku državnih institucija i uglavnom su roditelji primorani da sami traže put kako bi bar za nijansu popravili stanje svog deteta. Neretko ih u očaju taj put odvede i tamo gde ne bi želeli i zato je umrežavanje tj. razmena znanja i iskustava od posebnog značaja. Informacija može biti zlata vredna, ali jedan od češćih problema je i materijalne prirode, pa otud i ideja da se osnuje gorepomenuta fondacija. U planu imamo finansiranje velikog broja aktivnosti, a svaka nova ideja je dobrodošla. Voleo bih da se meni i mojim saradnicima neko od roditelja pridruži u tom delu ove akcije, jer taj aktivizam dugujemo svojoj i ne samo svojoj deci. Naravno, dobrodošao je i stručni kadar.

 

Ko je David? David je jedan predobar i prelep dečak. Vanzemaljac u najpozitivnijem mogućem smislu. Neverbalan, ali vrlo komunikativan. Pored govora telom, ili očima, često se i oglašava pevanjem, zviždanjem, coktanjem… Pokazuje visok nivo inteligencije, što zapravo znači da ima ogroman potencijal i mogao bi mnogo da napreduje kada bi se sa njim stručno i ozbiljno radilo. Nažalost, ta mogućnost mu je trenutno uskraćena i pitanje je kada će dobiti tu šansu. Od pre godinu dana viđam ga po odluci suda tri puta godišnje, a pre toga smo imali period kada se nismo videli čak dve godine.

Kada smo zajedno, trudim se da mu i za to kratko vreme pomognem da napreduje i da nešto novo nauči koliko god je to moguće. Čitav svoj način razmišljanja i delovanja sam podredio toj njegovoj budućoj šansi koja trenutno izostaje, a koju itekako zaslužuje. Sve pomenuto čini Sizifov kamen još težim za guranje uzbrdo, ali sam spreman čak i na leđima da ga nosim, ako će to Davidu doneti tu famoznu šansu.

Osećao sam da ću jednog dana biti u prilici da nekako spojim te dve teme o kojima u životu najčešće razmišljam – muziku i autizam. Zahvaljujući inicijalnoj ideji mojih dragih kolega sa Undergrand radija, možda je ovo taj trenutak za „solidarni rok“, kako je ovu akciju nazvao moj prijatelj Vlada Paunović. U društvu naopakih vrednosti i sa malo vrlina (da, aludiram na novi besmisleni školski predmet), i scena i autizam se trenutno nalaze ispod radara javnosti. Kompilacijom „Novosadska UnderGRAND scena“ želimo da to bar malo promenimo.

Ekipa novosadskog Undergrand radija odlučila je da se oproba u izdavaštvu. Rešili smo da naše prvo izdanje bude predstavljanje novosadske aktuelne i aktivne alternativne muzičke scene. Čitava akcija ima humanitarni karakter, jer će prihod biti iskorišćen za formiranje fonda podrške deci sa autizmom.

I autizam i novosadska muzička scena postoje. To želimo da vam kažemo kroz dvadeset i jednu numeru sa novosadskog asfalta, jer novosadskog zelenila sve manje ima.

Kompilacija „Novosadska UnderGRAND scena vol 1“ sadrži deo magične, šarenolike, autentične novosadske scene. Ostalih nekoliko delova vam nestrpljivo pripremamo.

Trenutno kompilaciju možete slušati i kupiti na našoj Bandcamp stranici

https://undergrandlabel.bandcamp.com/album/novosadska-undergrand-scena-vol-1

CD možete naručiti preko naših (Undergrand radio) Facebook i Instagram stranica.

 

Iako mali, statistike pokazuju da je Undergrand radio slušan u celom svetu, a motiv nam je da pokažemo istom koliko je Novi Sad bogat zanimljivim, kvalitetnim, ozbiljnim bendovima koji kroz različite žanrove predstavljaju svoju muziku.

 

Dragan Toza Milanović

 

Foto: Lična arhiva Milanovića