Tmurno i hladno za početak proleća, kao da epidemija i finansijska kriza nisu dovoljne da se zagorča život. I to u vremenu Vodolije, koje bi trebalo da bude “novo” ili “zlatno doba”. Vožnja dobro poznatim, pitomim šumadijsko – pomoravskim krajem ovih zadnjih nekoliko godina, napamet se zna svaka krivina, lug, vodoplav. Misli koje ne daju odgovore, ali valjda tako treba i da bude, svi smo pomalo izgubljeni. I da, stari dobri prijatelj, radio. Još uvek traje, živi, pucketa, gubi se signalom i vraća, bar za vozače ili kada se švercuje uz sveprisutni internet. “Dvestadvojka”, jedino preostalo mesto da se uz dobru muziku čuje i nešto suvislo, što nije čitanje sa tvitera, nasilno raspevani “modlijevski” glas mizerno plaćenog honorarca ili vremenska prognoza. Slušam, da ne bih slušao svoja razmišljanja. Emisija o “Paket aranžmanu”. Četrdeset godina prošlo…
“…Pankere ne podnosimo, ni smrdljive hipije
Mi sterilni možda jesmo, ali krivi za to nismo
Jer naše tate, naše mame parama nas zasipaju
I neka za nas drugi misle, mi sposobni za to nismo…”.
Ej, kakva ploča, koja je to bila energija, pomislih slušajući “Zlatni papagaj” od Orgazma. Kao da su nastali u Londonu ili Njujorku, a ne na vetrometnom, dvorečju. Gile počinje da priča odlične insajderske informacije i na trenutak mi jedno ime zazvuči poznato. Znam čoveka, ali iz sasvim druge priče. Vezane za moje poslove. Dobar lik, ali neočekivano je po mene doveden u kontekst događaja gde je sve počelo po Giletu. Kasnije, razgovor mi i dalje ne izlazi iz glave.
Gile je pričao kako ih je na toj žurci, njih – Orgazam i Šarla, koji su se zapravo drugarski menjali i sa istrumentima i sa pesmama, čuo kreator “Paketa” – Enco Lesić, Dalmatinac na privremenom radu u Beogradu, vlasnik prvog privatnog studija u SFRJ – “Druga maca”. I pozvao da ih snimi. Šta je to značilo za novi bend u to vreme, pomislih, vreme pred-digitalno, analogno, sa starinskim mikrofonima, miksetama i obučenim, “old school” producentima i snimateljima. Na prste jedne ruke prebrojati… Šta li su mogli da sviraju na toj žurci? Možda i ovo…
“…Ljudi se čude, zar ona može da misli
ljudi se čude, zar ona sme da zna
ljudi su vrlo zlobni
dok gledaju njene grudi
ljudi su zlobni dok gledaju njen ten…”.
Po Giletovim rečima, Enco je zapravo hteo da napravi promociju svog studija putem albuma gde bi predstavio sve što snima – od Novog Talasa do Riblje Čorbe. Čak su i neki narodnjaci, kao najžilavija sorta ovog podneblja snimali u prvom privatnom studiju ovih prostora. Jer alternativa je bila – dobar novac, veza i državni studio, vezan za tadašnje prave javne servise, a to nije mogao svako da obezbedi. Put do zvezda je stvarno bio trnovit…
“Paket” je snimljen brzo, na kraju su čak naterali Idole da razvuku “Ameriku” na deset minuta da bi se ispunilo trajanje albuma, ime je odobrio Enco, na predlog dizajnera koji je jedva provukao svoju, sada već antologijsku ideju pored kreativne novotalasne mase (Gile je potom sam crtao svoje omote).
Dalja Giletova radijska priča je bila oko peripetija sa izdanjem, u startu su iskusno segmentirali dostupne izdavače – PGP (Lepa Brena i “Zmijanka”), Jugoton (Oliver i Mišo Kovač), dakle – Slovenci, ali oni su ih nenadano odbili, jer je tadašnji urednik smatrao da bendovi “Paketa” još moraju da rade. Onda PGP koji je tražio od Orgazma da promeni svoje ime i izbaci “Krokodile”… Dok se neočekivano nije javio Siniša Škarica iz zagrebačkog “Jugotona” i sve ostalo je istorija, duga eto – 40 godina…
Ali mi i dalje ona “Majka Žurka Paketa” nije davala mira. Javio sam se porukom čoveku koji je, kako sam shvatio sve organizovao. I on mi je brzo odgovorio, ali pod uslovom da i dalje ne otkrijem njegov identitet. Iz privatnih, porodičnih razloga. Pristao sam, jer mi se svidela priča. Ovo su njegove reči:
“Družio sam se sa Jovecom i Giletom. Sa ostatkom društva su me ubedili, da bi bilo baš zgodno da u kući mojih roditelja, dok su na moru, organizujemo živu svirku. To je bilo vreme pre velikih tzv. gradskih zabava, gde se pojave gosti koji su nepoznati domaćinu.
Prvi put sam shvatio da žurka možda i nije baš dobra odluka, kada su počeli da iznose nameštaj iz dnevne sobe da bi uneli bubnjeve. Svirke su bile dobre, prozori su bili zatvoreni da se ne pobuni komšiluk, tako da je bilo životinjski toplo. Sećam se da je Koja zakasnio i da me je ubeđivao da ga pustim da uđe.
Drugi put sam pomislio da mi ovo nije baš trebalo, kada su me dva debela policajca, koja su došla drugi put, gurala da uđem u “Zastavu 101”, na ulici ispred kuće. Ipak sam uspeo da im objasnim da se žurka neće završiti ako me odvedu u stanicu, nego će samo da otvore prozore i nastave da sviraju. Uglavnom, ozbiljno su me uplašili i uspeo sam da žurku rano završim.
Treći put sam ozbiljno razmislio o svom rasuđivanju, kada me je prijatelj zvao telefonom i pitao da li sam video novu „Dugu“. Na dve strane je bio članak o žurci, sve sa umetničkom slikom koju nismo sklonili i koju moji roditelji mogu da prepoznaju…”.
Žurka na kojoj je nastala istorija. Dobro je bilo tamo… Hvala na sećanju…
POP Forum tim
Foto: Screenshot/You tube Električni Orgazam Official – Zlatni papagaj (remaster 2021.): https://www.youtube.com/watch?v=txePTBQBvmA