(Hronika rok muzike Kragujevca 1970 – 2010. deo 5.)

Ulazim u foaje Doma, te pozne jeseni, dok je iz podruma odjekivala Točkova gitara. Spremali su se za jedan od mnogih “kambekova” u beogradskoj “Areni” i ne sluteći da će ovaj biti poslednji u smislu najpopularnijeg sastava grupe. Za stolom preko puta šanka sedi uobičajeno Zdenko i nešto komentariše o muzici, ja sedam u kožnu fotelju pored njega i naručujem nam kafe.

• “Jel’ znaš šta sam rek’o Točku?” – upita me.
• “Da sviraš bolje od njega?” – počeh da se šalim.
• “Ma, jok. To zna.” – odgovori sa smehom i nastavi – “Rek’o sam mu da treba za Smak da mu Vuja panker radi ton, a ti da mu budeš menadžer. Kažem mu ja – Paun ti je za to, premazan svim bojama, ali neće da te z…..!”

Počeh da se smejem, zamišljajući Vuju i sebe u kombiju sa Smakom kako idemo na koncert…

Foto 01: Zdenko u Velikom parku daje intervju za seriju “Šumadijski bluz”.

Zdenko Martić ili samo – Zdenko, Zdele…, roker, sjajni gitarista, prijatelj i strogi kritičar muzičara i pre svega – “gradska faca”, bio je jedan od onih ljudi koga su znali svi iz urbanog kruga grada samo po imenu. Ali i od onih koji nisu često davali intervjue medijskog tipa, mada je voleo da priča dogodovštine. Igrom slučaja, u dokumentarnom serijalu “Šumadijski bluz” u produkciji NVO “MillenniuM”, snimljen je u Velikom parku jednog lepog proleća početkom dvehiljaditih, na klupi kod fontane “sa ranjenikom”, gde smo pričali o raznim stvarima. Najviše o muzici i gradu…

Foto 02: Zdenko iz mlađih dana, svira “akustaru” u šetnji prirodom.

“Ovde smo svirali po parku, po jedno deset sati dnevno, zezali se, igrali se pantomime, ubacivali se u bazen, skidali smo se goli, svirali smo gitare po deset sati jedan isti ritam, “ko prvi stane – pojede g….” ili ko prvi počne da solira – taj se ubacuje u fontanu i tako. Onda, išli smo na Košarkaški, tu su bili koncerti po SKC – u, po bazenima, po stadionu košarkaškom, tako da je uvek bila neka šala, zezanje, družili smo se, bila ljubav i tako…”.

Foto 03: Zdenko na svom uobičajenom nastupu, nag do pasa, na staroj bini “sa drvetom” u Domu.

“Družili smo se, ja, Danko, Konjče pevač, Ceci gitarista, cigojne smo ga zvali, Vlada Komanč, Mange, Packe… Bilo je dosta gitarista koji su bili talentovani, svirali, ali oni su se zaposlili, rade… Zaboravio sam Matu, on tamo radi u “Zastavi”. Ali opredelili su se da se muzikom bave iz ljubavi, kao i ja uostalom. Sviram po klubovima. Družili smo se, ceo dan smo svirali. Iz emocije. Slabo smo puštali ove svetske d…….., kao da nam oni budu idoli. Pa mi smo pravili cirkus. Pravili stvari kao “Krava pije mleko iz tetrapaka”. Kad se čuje o imenima pesama nekih grupa, ja sam to kao klinac radio, šta mi padne napamet kao “Poreklo iz budućeg života”, “Opskorije”, “Ozarije”… Tako da smo sami nešto pravili. A ovi drugi su reproduktivci. Tamo su ostali gde jesu.”.

Foto 04: Jedna od koncertnih poza Martića, na koncertu, u stilu “gitarskog heroja”, što i jeste bio.

“Bluz… Nikad Šumadinac, Srbin i Jugosloven nisu umeli ni da sviraju, a kamoli i da zamisle. Pa Smak je imao “Organizam bluz”, pa ovaj bluz, onaj… Sve to spada u vrstu ljubavi i dara. Bluz ti je “dvanestica”, šablon, da’l je iz “E”, iz “B” – “tam – taaara – dam”… To svi na svetu drndaju, okreću ceo život. Ovaj (misli na Točka), imao m…, svirao na klin, sve se čulo, izmislio nešto novo. Na “Bum festivalu”, ne znam koje godine, svi su slušali, on svir’o dve gitare istovremeno…”.

Foto 05: Jedna od Zdenkovih “art” fotografija kod “Centrotekstila” (autor: Miroslav Petrović)

“Što se tiče roka, Kragujevac jeste rokerski grad. Veći nego bilo gde. Ali nema ko da ih popali, ne događaju se takve manifestacije. Naprimer, Vuja panker svira po Mađarskoj, svira po Hrvatskoj i širom naše drage otadžbine i tako se snalazi da bi opstao. Znači ima četiri grupe koje su u funkciji, koje mogu da funkcionišu. Bila je grupa Smak, broj jedan, Osvajači, Agata i ČBS….”.

Foto 06: “Zdenko i bend” na koncertu.

“Grupa Smak je jedna od institucija, koja je uveličala trijumf ovoga grada. Posle Smaka, ništa se nije desilo značajno. Bili su Osvajači, Istok Iza, KaBeO… ostalo umrlo pre nego što je i postojalo…”.

Foto 07: Zdenko u starijim danima, u jednoj od “muzičkih spomen soba” u njegovoj “drugoj kući” – Domu omladine.

“Sve je umrlo onog trenutka kad su izmislili rat i kad su prodali državu. Od tada više nema ništa. Sve je pod političkim patronatom i ostalo sve, definitivno otišlo u aut…”.

Na jednom od poslednjih “Arsenala”, dok smo ga još radili iz Doma, pre nego što su ga centralisti preuzeli kao “poklon sa mašnicom” od grada, Maša i ja smo sedeli na skveru kod Čaurnice da odmorimo noge. Bio je vreo dan i dolaskom večeri, temperatura nije spadala. Prostor je počeo polako da se puni.

Mišić prođe pored nas i reče – “Stig’o je Milija, tu je Frizbi odavno, evo ga Zdenko – “Arsenal može da počne” – njegovo smejanje se još čulo dok je odlazio ka “Gardenu”.

Zdenko priđe i sede pored nas.

• “Jeli, seko!” – obrati se Maši – “Što mu daješ da se oblači k’o muzičar? Gledaće ga ženske!” – završi i poče da se smeje zarazno, kao što je znao.

Počeli smo da se slatko smejemo, uprkos umoru i jari. Zdenko nije imao “dlake na jeziku”. Ali je imao veliko srce. I dobru dušu…

dr Vladimir Paunović

Tekst je deo projekta podržanog na javnom konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Kragujevca u 2024. godini. “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada Kragujevca koji je dodelio sredstva”.

Foto (arhiva POP Forum, osim 05. – autor: Miroslav Petrović).