Masovni način života u urbanim celinama zasnovan je na obitavanju u stambenim jedinicama, koje jasno odudaraju od prirodnog okruženja. Savremene betonske pećine u kojima živimo, u najvećoj meri izolovane su od kontakta sa zelenilom, ograničenim samo na ono čemu država dozvoli da živi na ulici i u parku, te na ono što sami odgajimo u stanu. Spoljašnje gradsko zelenilo ugroženo je besramnim i bezosećajnim investitorskim urbanizmom; što se tiče unutrašnjeg, ograničeno je delom objektivnim okolnostima (nedostatkom prostora, svetla i drugih uslova za život i rast biljaka u većini stanova), a delom generalnim manjkom botaničke kulture kod urbanog stanovništva. Gradski ljudi nisu dovoljno hortikulturni.

Ova ograničenja i nedostaci postaju sve značajniji što nas više pogađaju klimatske promene. Gradovi postaju sve vreliji, a najefikasnije sredstvo za rashlađivanje je vegetacija, koja trenutno ne stoji baš dobro u našim gradovima. Nasrtaji kapitala i politike na drvorede i parkove nailaze povremeno na više ili manje organizovan otpor građana, ali to nije dovoljno. Da bi rezultati borbe za spas gradskog zelenila bili opipljiviji, potreban je veći angažman na ulici, ali i promena svesti i prakse ne samo na ulici, već i u stanovima u kojima živimo. Gradski ljudi treba da se sami okruže zelenilom u svom najneposrednijem okruženju – u svojim stanovima.

Da bi to išlo lakše i efikasnije, potrebno je pojačati edukativne napore, ali i razbiti neke predrasude, pa i nepotrebne otpore. Upravo radi toga, krajem septembra 2020. pokrenuo sam projekat „Biljoskop”, s idejom da osnujem mini – botaničku baštu u stanu u kome živim, kao istraživački eksperiment o tome šta i koliko može da uspeva u stambenim uslovima. Ujedno, „Biljoskop” je i moj lični samoobrazovni projekat, kako bih popunio sopstvene obrazovne i vaspitne praznine u oblasti botanike, biologije i hortikulture, ali i kulture života generalno.

Ovaj prilično radikalni lifestyle eksperiment, u praksi izgleda prosto tako što sam mali stan u kome živim potpuno napunio biljkama. U trenutku pisanja ovog teksta, u stanu od 39 kvadratnih metara gajim oko 150 biljnih vrsta. Kako bih sve te saksije imao gde da smestim, morao sam da upotrebim veliku policu zatečenu u stanu, te da dodam još sedam novih polica iz „Ikee”, dok sam za puzavice i biljke koje vise u saksijama, nabavio Ikeine stalke za kačenje ofingera s odelima.

Budući da je stan u kome se sve to dešava nedovoljno osvetljen prirodnim svetlom – što je čest slučaj s mnogim stanovima – morao sam da organizujem dodatnu veštačku rasvetu. To sam rešio pomoću raspoređivanja većeg broja malih stonih lampi (konkretno, njih 14) po celom stanu, a u njih sam stavio LED sijalice maksimalne dostupne jačine (što je uglavnom oko 17-18 W). Glavne prednosti LED sijalica su to što ne greju kao obične i za emitovanje iste količine svetla troše 5 – 6 puta manje struje. Dakle, svaka od tih 14 LED sijalica male potrošnje svetli kao klasična sijalica od 100 W, pa kad se sve to sabere, dok su sve te sijalice uključene kao dodatak dnevnom svetlu, stan prilično blješti i sasvim sigurno privlači pažnju komšiluka.

Obezbedivši na opisani način kakve – takve uslove za rast i razvoj biljaka (kažem kakve – takve, jer je biljkama sve to u suštini prilično slaba i jedva minimalna zamena za sunce), izabrao sam za gajenje one vrste koje su meni lično zanimljive i privlačne, te za koje me posebno interesuje koliko mogu da uspevaju u uslovima urbanog stanovanja. Tako među tih 150 vrsta u stanu imam predstavljene sve grupe biljaka koje se gaje po kućama, ali i baštama: klasične sobne biljke, trajne baštenske biljke i cveće, sukulente, kaktuse, patuljaste četinare i voćke, pa čak i mladice drveća. Neke od tih biljaka će sigurno ostati u „Biljoskopu”, dok će neke biti namenjene poklanjanju ili ću ih presaditi van kuće kad postanu zaista prevelike za ovaj stan.

Naravno, neke od tih biljaka će i uginuti, a njih desetak već i jeste za ova tri meseca. Nekima nije odgovarala ta, za njih ipak mala količina svetla; neke sam verovatno presadio u neodgovarajuće zemljište ili sam ih zalivao na pogrešan način (previše ili premalo); nekima nije odgovarala mikroklima u stanu, dok je kod nekih u pitanju neki uzrok koji nikad neću otkriti. Ipak, više od 90% biljaka koje sam uneo u „Biljoskop” za sada se dobro drži, a neke i prilično lepo uspevaju i napreduju toliko da se to može pratiti i golim okom; nije redak slučaj da biljke i njihovi izdanci rastu brzinom od milimetar na sat, pa i više, tako da za dan mogu da porastu i po 2 – 3 cm. To su fascinantne stvari.

Za održavanje i praćenje celog tog složenog sistema sobne botaničke bašte, morao sam da nabavim merače temperature i vlažnosti, te da počnem s vođenjem dnevnika zalivanja i kalendara setve i sađenja. Bavljenju svim ovim biljkama posvećujem najmanje dva-tri sata svakog dana i to je postalo vrlo ozbiljan angažman na dnevnom nivou. Sve to radim s idejom da ispitam i isprobam koliko je jedan tipičan gradski stan manjih dimenzija i skromnijih uslova moguće naseliti biljkama, i koje vrste u takvim okolnostima mogu da uspevaju. A naravno, sve to radim i prosto zato što uživam u tome.

Takođe, želim da upoznam i isprobam neke vrste koje se, bar kod nas, vrlo retko gaje po kućama, jer sam primetio da odgajivači u Srbiji u svojim sobama i na terasama uglavnom drže vrlo ograničen broj vrsta, za koje svi znaju i koje se često biraju upravo po inerciji, na temelju toga što svi znaju za njih. „Biljoskop” želi da, predlogom nesvakidašnjih i atraktivnih vrsta za uspešno gajenje po kućama, kod što više ljudi razvije interesovanje za kućnu hortikulturu, kao i da već zainteresovanim odgajivačima otkrije i preporuči neke veoma zanimljive i lepe vrste, za koje se manje zna. Svakako, nije mi namera da nagovaram ljude da i oni natrpavaju svoje stanove sa 150 vrsta, već samo da napravim predlog izbora koji im je dostupan, ako požele da neke od tih vrsta i oni počnu da gaje u svom stanu.

Krajnji cilj svega toga je razvoj biofilije i kulture ljubavi prema živim bićima i životu na planeti Zemlji, te posebno podsticanje i gajenje ljubavi prema biljkama i aktivnog zaštitničkog odnosa prema sve ugroženijoj vegetaciji oko nas. Vaspitanje za ljubav prema životu je neophodan uslov za otpor kulturi smrti, uništavanja, iskorišćavanja i potčinjavanja. Zato je slogan „Biljoskopa” – „hlorofilom protiv diktature”.

Aleksandar Gubaš, „Biljoskop”

Foto: Aleksandar Gubaš („Biljoskop”)

You tube kanal „Biljoskopa”

https://www.youtube.com/channel/UCC5PuFWiT3wh4fSJjkGAHKA