Deveti maj, se na ovim prostorima obeležava kao sećanje na „Dan pobede“ nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, 1945. godine, kada je tadašnji nemački režim u Berlinu potpisao kapitulaciju savezničkim snagama (Sjedinjenim američkim državama, Sovjetskom savezu i Velikoj Britaniji). Jedna od najpoznatijih (uz postavljanje američke zastave u pesak Ivo Džime) fotografija iz Drugog svetskog rata je upravo ona na kojoj sovjetski vojnik postavlja crvenu, komunističku zastavu na Rajhstag, čiji je autor poznati ruski ratni fotograf Yevgeny Khaldei.
Priča oko ove fotografije, je manje više istraživački javno dostupna i odnosi se na podatke da je nastala 02.05.1945. godine prilikom berlinskih borbi, da je fotograf koristio foto-aparat marke “Lajka”, kao i da je foto – dokument “friziran” propagandom, od same verodojnosti (naime, prava postavljena zastava je skinuta od strane nemačkog snajpera, pa je ova “promotivna” na brzinu sašivena od tri crvena stolnjaka sa srp – čekić aplikacijama), preko dodataka (brisanje drugog ručnog sata na ruci vojnika koji je navodno bio uzet sa neprijateljskog vojnika i stavljanja retuširanog dima u pozadini radi dramatizacije) do identiteta vojnika – službena verzija navodi Gruzijca Melitona Kantaria i Rusa Mihaila Yegorova, koji su navodno politički zamenjeni, mada je fotograf potvrdio da je slučajno izabrao vojnike za propagandnu fotografiju – osamnaestogodišnjeg vojnika Alekseja Kovaleva iz Kijeva (koji je podigao zastavu) i Abdulhakim Ismailova iz Dagestana i Leonida Goričeva iz Minska.
Međutim, pre evropske pobede nad fašizmom, ostvaren je niz savezničkih pobeda, među kojima je i ona koja se odnosila na oslobađanje Beograda oktobra, 1944. godine, nekih pet i nešto meseci pre konačnog sloma šestogodišnjeg sukoba koji je odneo najviše ratnih žrtava u istoriji čovečanstva.
Prilikom intervjua za potrebe dokumentarnog filma “Kongres zaborava” sa prof. dr Dragoljubom Mićunovićem, osnivačem Demokratske stranke, profesorom filozofije i članom grupe “Praxis” koja je na prelazu iz šezdesetih u sedamdesete godine prošlog veka organizovala u vreme SFRJ disidentske skupove pod nazivom “Socijalizam i kultura”, istraživači POP Forum tima su na pitanje o reakcijama režima zabeležili:
“Naravno, štampa nas je odmah napala, sve novine, od Politike pa dalje, da je to remećenje, uznemirenje, da je to svašta i tako dalje, nije ni važno. Ali tu je bio još jedan događaj, jedan incident, koji je na neki način posebno obojio skup.
Pored ove Tikve koja je stajala, koja je bila u žiži, jer su čitali knjigu Kad su cvetale tikve i gledali predstavu koja je odlična bila i odjednom je bila zabranjena i ljudi su bili osetljivi na to.
Onda se, posle tih kritičkih govora gde smo svi mi govorili (mene su naprimer napali jer sam citirao Rusoa, to je bila zamerka), međutim javio se neki Kamban. To je partizanski kapetan koji je po tim pričama i njegovim, istakao zastavu Jugoslavije na skupštini dvaestog oktobra. I on je bio posle demobilisan, pa je otišao na Goli otok, bio je u nekoj posebnoj, to se zvalo Rupa 101, to je bilo potpuno odvojeno od nas ostalih u logoru i tu su bili uglavnom stari, zaslužni borci, tamo je Vlado Dapčević i tako dalje, jer je Tito i policija, odmah pohapsila sve te stare poznate komuniste.
Tako je recimo na Golom otoku bila i žena Sime Markovića, osnivača Komunističke partije Jugoslavije, koga je Staljin prema Titovim kazivanjima, onim dostavama, uglavnom odveo u Sibir, likvidirao. Ona je zaglavila u Sibir, pa se kad je Staljin rekao “Svi dođite da branimo otadžbinu”, ona bila bolničarka i došla je u Jugoslaviju, tu joj bila živa majka, ali su je odveli na Grgur, to je pored Golog otoka bio ženski logor, kad se vratila nije imala stan, obesila se na grobu svoje majke na Novom groblju. Dakle, mnoge sudbine su u to vreme bilo mnogo tragične.
I taj Kamban je izgovorio šta su mu sve radili na Golom otoku. O torturi, na skupu. To je bilo strašno, svi su odmah skočili, Kamban je odmah dobio četr’es dana zatvora u Padinskoj skeli sutradan…”.
POP Forum tim
Foto: Wikipedia.