Belgijanci su inače jako ponosni na svoju istoriju. Pre početka konferencije, imali smo prilike da obiđemo gradove na istoku zemlje. Iper, poznat po velikim bitkama iz Prvog svetskog rata i prvoj upotrebi hemijskog oružja – po njemu nazvanog „iperit“ u bici 21. oktobra, 1914. godine, ali i po čuvenim čokoladama i belgijskim vaflima i prelepi Briž, bivšu morsku luku, koja je ostala u kopnenom delu nakon povlačenja mora (teritorijalno u korist Holanđana) i grad istorijskog lika Tila Ojlenšpigela, koji se borio protiv španskih osvajača.
Jedan od najvećih utisaka u ovom informativno – turističkom upoznavanju, kao obaveznom delu ozbiljnih međunarodnih studijskih poseta, svakako je vezan za posetu “In Flanders Fields Museum”, “muzeju polja” posvećenom proučavanju i arhiviranju kulture sećanja na Veliki rat. Prva ozbiljna multimedijalna postavka koju sam video u muzejskim objektima, imala je vrhunski razvijen koncept prezentacije – od personalizacije posetilaca i postavke (digitalna ulaznica je zapravo “lična karta” nekog od 425.000 vojnika koji su se borili i ostavili život u Prvom svetskom ratu na strani saveznika, za ideal slobode upravo na ovom mestu) do, na momente zastrašujuće simulacije (zvučne i vizuelne) užasa klaustrofobije rovova u kojima se širi smrtonosni bojni otrov.
Već ovde je imalo prostora za učenje, ne samo, na prvi pogled daleko tehnološki i kulturološki razvijenije muzejske prezentacije, nego prevashodno osnovne ideje kulture sećanja, na koju nas Zapad stalno podseća – Srbija je bila saveznik, ne samo pobednika, nego borbe za demokratiju i ljudska prava, protiv imperijalizma i kolonijalizma u Velikom i protiv fašizma i nacizma u Drugom svetskom ratu i nikakav aktuelni revizionizam ne može biti dorastao tom velikom činu i faktu. I opet je vrednost Evropske Unije, multikulturalnost nasuprot nacionalističkoj zatvorenosti bila u prvom planu jer su u ratu u Flandriji učestvovali ljudi sa pet kontinenata i iz više od stotinu različitih zemalja i kultura. Sećam se, da mi je prva asocijacija bila upravo “personalna” identifikacija sa žrtvama streljanja u Šumaricama, koja se mogla primeniti kao muzejska prezentacija u Spomen muzeju “21. oktobar” u rodnom gradu, kao potencijalno glavni utisak na domaće i međunarodne posetioce, nasuprot tekućih ideoloških rasprava koje i dalje traju.
Od parlamenata, prva poseta je bila federalnom belgijskom parlamentu, gde nas je primio Dirk Van der Melen, član parlamenta od 1989. i predsednik poslaničkog kluba Socijaldemokrata, koji je demonstrirao dobru obaveštenost o problemima SRJ, na koju ćemo, kasnije stalno nailaziti. Stavovi koje je rekao g. Melen išli su preko toga da će EU svakako pomoći u rešavanju problema sa Kosovom, Makedonijom i Crnom Gorom, preko toga da nisu iznenađeni albanskim terorizmom, do ponude belgijskog federalnog modela za rešavanje Kosova i češko-slovačkog za Crnu Goru i Srbiju. Belgijski parlamentarac je takođe ponovio nešto, što ćemo takođe stalno slušati od evropskih zvaničnika – „Vi ste deo Evrope, ali ne i EU. Možda možete postati članovi za deset godina, ali ne možete za godinu dana. Međutim, možete sarađivati sa EU u pogledu ekonomije i lobiranja. Ako hoćete tranziciju, morate krenuti odmah i brzo, uz dobar socijalni program i biti veoma pažljivi, jer može doći do socijalne eksplozije.“
Posebno je bilo interesatno da su domaćini kao gosta predavača, pozvali Pavla Jevremovića, našeg novog ambasadora u EU i Sašu Ojdanića, njegovog asistenta, koji na dužnost stupaju tek od ponedeljka, 26. marta. Ovo je imalo posebnu težinu iz dva ugla. Kao prvo, po pravilima diplomatije, ambasador je predstavnik zemlje iz koje dolazi i na svakom mestu govori ispred svoje države, međutim kako naše diplomate još nisu stupile na dužnost, ovo su bili takozvani „off“ ili nezvanični razgovori, što im je dalo priliku da se otvore i kažu svoje mišljenje. Ambasador Jevremović je lako izneo poentu – „Povukli smo crtu i krenuli od nule u diplomatskom smislu. Predstoji nam puno posla.“
Druga stvar koja se nametnula je u pozitivnoj promeni diplomatskog kora. Stara praksa da se za ambasadorska mesta postavljaju ljudi sa kojima se ne zna šta će drugo je prekinuta. U našim „off“ razgovorima, kasnije na koktelu koji nam je priredio flamanski parlament, naša ekipa se slatko smejala anegdotama iz stare diplomatije, poput one kada je legendarni Dača Marković, na koktelu njemu u čast u Moskvi, zbog nepoznavanja protokola u ovoj vrsti prijema da kao slavljenik koktela odlazi prvi, a svi ostali za njim, ostao uz dobru votku skoro do ponoći i izmorio ceo diplomatski kor. Ipak, Jevremović je stari kadar, što je potvrdila i Doris Pak u Evropskom parlamentu, kasnije, kada je jednostavno rekla, pola u šali, pola u zbilji, odmahnuvši rukom – „Njega poznajem, on je stari!“. U svakom slučaju, za sada se čini da je iskusni diplomata Jevremović, kao preporuka predsednika Koštunice i asistent Ojdanić, kao verovatno Đinđićev izbor, dobar potez DOS-a na jednom od najbitnijih mesta za sudbinu zemlje. Uostalom, vrlo brzo će se pokazati, jer vremena i nema za taktiziranje.
POP Forum tim
(Nastaviće se)
Foto: Screenshot/You tube: https://www.inflandersfields.be/en/in-flanders-fields-museum-1#ons-verhaal-e