Teško je naći na prostorima, ne samo Srbije, nego i regiona bivše Jugoslavije, ozbiljnog ljubitelja “devete umetnosti”, koji nije pročitao nešto od Baneta Kerca, crtača, scenariste i ilustratora stripa, koji je po mnogim teoretičarima najuticajniji moderni autor sa ovih prostora. I osoba koja je na neki način institucionalizovala ovu nezaobilaznu oblast popularne kulture, ne samo zato što je objavljivan diljem sveta, nego i činjenicom da je bio među prvim ovdašnjim stripskim autorima koji je formalnim, zapošljavanjem sa punim radnim vremenom u nekadašnjem vojvođanskom i šire, izdavačkom strip gigantu – “Dnevniku”, uveo strip kao priznatu profesiju u drugoj polovini prošlog veka u Jugoslaviji.

Crtajući za “Zlatni kliker”, “YU strip magazin”, “Eks almanah”, matičnu kuću (“Zlatna serija”, “Lunov magnus strip”…) i “Forum” po sopstvenim i najviše po pričama nedavno preminulog Toze Obradovića, kao i Petra Aladžića, Slavka Draginčića, čak i filmadžija – našeg scenariste Gordana Mihića, stvorio je večite junake: Kobru, Cat Claw, Poručnika Taru, Billy The Pljuc, Kelly Brando… dok je licencno crtao Tarzana, Velikog Bleka i Zagora.

Postao je popularan, svojim stripovima u desetak zemalja, Cat Claw je posebno bila omiljena u skandinavskim državama, ali je Branislav Bane Kerac nesumnjivo kultna figura “stare jugoslovenske škole” stripa i tog regiona.

Kako je radio i po scenariju Marka Hamila (američkog glumca, najpoznatijeg po kultnoj ulozi Luka Skajvokera u Lukasovim “Zvezdanim ratovima”) i pod pseudonimom H.M. Baker za američke izdavače serijale “Ghost” i “The Black Pearl”, a kako je uticaj anglo-pop kulture očevidan u njegovom radu (Poručnik Tara je preslikani glumac Klint Istvud likom, naš kaskader Kobra luta po Americi, a Cat Claw kao da je ispala iz Marvel edicije), gospodina Kerca smo pitali o postojanju pomenutog uticaja, ali i kako je preživeo ovu tešku godinu.

Strip autori su po prirodi posla naviknuti na samostalni, usamljenički rad u procesu stvaranja u kome su sami sa sobom, svojim idejama i junacima, ali je ova godina stavila ceo svet u neželjenu izolaciju i situaciju da budemo okrenuti sebi najviše. Kako ste se Vi (lično i autorski) izborili sa „karantinskom“ 2020. godinom?

KERAC: Kao posmatrač sa strane, cele godine gledam haos u kome ne učestvujem. Policijski časovi i blokade me nisu doticali, pošto kao što ste i u pitanju rekli, ionako nigde ne idem, a netom sam povezan sa svima. No, kad već ja nisam hteo Koroni, Korona je došla meni. Srećom, družili smo se u lakšem obliku pa se tako i rastali…

Država se nije proslavila sa podrškom kulturi, koja je uz druge oblasti poput turizma i ugostiteljstva, bila prva na udaru. Prebrojavali su se samostalni umetnici, smanjivali budžeti, poništavali konkursi, otkazivali događaji… Koliko je pandemija uticala na strip scenu u Srbiji?

KERAC: Učestvovala je utoliko što je oslabila ekonomiju i smanjila kupovnu moć čitalaca i samim tim smanjila izdavačku produkciju. Festivali su privremeno pogašeni ili održani virtuelno. Strip srećom nikad nije zavisio od pomoći države, mislim da ni ne treba pošto bi finansiranjem izgubio samostalnost i slobodu izražavanja. 

Strip je vizuelna, ali i književno-izdavačka umetnost i traži kontakt sa publikom. Da li u budućem svetu potencijalnih pandemija, zatvaranja i ograničavanja slobodnog protoka ljudi i resursa, strip može uopšte funkcionisati „onlajn“?

KERAC: Može, svakako. Šta više, to je jedan od puteva budućeg izdavaštva. Kreativnost ne možete iščupati tek tako nekakvom pandemijom. Umetnost je srećom mnogo širi pojam od trenutne ograničenosti.

Autor ste koji je poznat po „marvelizovanim“ strip junacima (Cat Claw, Kobra). Kakav je uticaj, po Vama, američke popularne kulture na domaći strip?

KERAC: Uticaj je veliki, ali ne toliko koliko se na prvi pogled čini. Iako smo svi pelcovani na američkom stripu (Foster, Raymond, Sickles, kasnije Marvel i DC) mislim da su Frankobelgijanci, latinosi i Italijani daleko više oblikovali našu scenu. Ne znam za druge, ali mene su više formirali Jije i Giraud, nego recimo Raymond. Naravno, ne treba negirati razna spajanja uticaja. Kod mene lično se pojavio nekakav Romita koji crtka k’o Pepe Gonzales, a razmišlja k’o Jean Giraud.

Koji su i zašto Vaši omiljeni autori „škole američkog stripa“?

KERAC: Ako izostavim obavezne klasike – Foster, Raymond, Al Capp, veliki sam fan Noel Sickles linije crtača – Toth, Lubbers, Robbins, Tuska, Starr, Drake … Tu su naravno Romita senior i Buscema.

Kada bi Vas neko iz „Marvela“ pozvao da „preuzmete“ strip aktera kroz Vaš stil, koga biste odabrali?

KERAC: Taj deo sam već obavio, tj. prilagodio “Spajdija” sebi. U mom tumačenju, “Spajdi” pušta kandže, nosi mrežaste čarape, rastura kontejnere i poludi u februaru. Tepamo joj “Kata”.

Koga biste „kastingovali“ da glumi Kobru i Cat Clow, ako bi Holivud snimao filmove po Vašim pomenutim strip junacima?

KERAC: Brad Pitt se ulogom u “Bilo jednom u Holivudu” automatski kandidovao za Kobru:

… a Isidora Simijonović je trenutno po meni oličenje “Kate”:

 

POP Forum tim

Foto (Ilustracije Bane Kerac): Najpoznatiji strip junaci Baneta Kerca; Autoportret Kerac.

Ključne reči: Strip, Bane Kerac, Kobra, Cat Clow, Popularna kultura.