Subotom uveče ideš u…Halu

(Istorija popularne kulture Kragujevca 1970 – 1990. deo 12.)

Početak osamdesetih, septembar, gužva kod “Centrotekstila” i tadašnjeg glavnog korzoa kragujevačkog…Uglavnom su tu stariji srednjoškolci i studenti, koji se polako okupljaju negde oko pola sedam, sedam uveče, da bi oko pola osam, kao po komandi, svi krenuli ka diskoteci u Hali “Jezero”. Okupljaju se po grupicama, najčešće muško-ženskim ili u parovima onih koji su već “pošli” u smislu ljubavnih odnosa. Džins iz Trsta, obavezne cigarete koje su tada bile društveno prihvatljive i priča o muzici, provodu, motorima i naravno pripadnicima suprotnog pola.

“Henzap, bejbi henzap, giv mi jahar giv mi, giv mi, jahar giv mi, giv mi…” – poče glasno da peva oniži plavokosi mladić. odeven u farmerke i svetlu košulju, koji je sa drugom dvojicom, takođe mlađih poput njega, stajao na samom ćošku robne kuće.

“Prekini bre Gajo, koj’ ti je moj!” – viknu na njega drug, slično odeven u džins, duge, kudrave i tamne kose.

“Pa, to smo slušali sinoć u Hali, sećaš se valjda Vlajo?.” odgovori prvi i nastavi sa pesmom – “For jor laaaav, for jor laaaaav!”

“Zabole me glava od tvog dranja…i još više od engleskog…gde si ga bre učio, u Indiji? Kod Nesvrstanih?” – viknu mu na uvo treći, sagnuvši se jer je bio za glavu viši od obojice. Kratko ošišan, smeđokos i u nekoj retro verziji laganog mantila preko majice i farmerki, na kome su visili bedževi.

“Pa, treba da se podsetimo mjuze, dobra je, zna onaj di-džej šta valja” – odgovori mu Gaja, pa poče opet da peva – “Šiz krejzi lajk fuuul, uaaabaaa dedi kuuuul, dedi, dedi kuuul!”.   

“Aman, pogodi jednu reč! Jel’ ti Engleskinja na porodiljskom cele godine, pa vas uči Toma iz OTO-a?” – brecnu se Vlaja i upita visokog – “Rajo, jel’ da nas malo čudno gledaju ovi stariji zbog ovog dranja?”. Upitani se napravi lud i zapali cigaru, gledajući na suprotnu stranu, kao da nekog očekuje.

Bili su stvarno najmlađi u velikoj grupi na korzou, koja je ubrzo krenula dole ka Hali, u vidu i bukvalne reke ljudi koja se organizovano kretala ka obodu naselja Bubanj i drugom manjem gradskom  jezeru, slično deceniju kasnijim kretanjima građana “Doline gladi” kojima provod svakako nije bio na prvom mestu… 

Foto 1: Posetioci diskoteke u Hali “Jezero”.

Ako pod “klabingom” podrazumevamo neku vrstu javnog slušanja omiljene muzike, potom igranje i zabavu, odnosno provod, onda bi u Kragujevcu prva grupna slušanja određene vrste muzike, mogla da se vežu za pedesete i šezdesete godine prošlog veka, kada su učenici muzičke škole, kao i njihovi prijatelji koji su voleli tu vrstu muzike, redovno dolazili u bioskop „Zastava“ (koji se nalazio u Zastavinoj bašti), gde im je direktor istog, Goša Škrbić, puštao prve džez ploče pre filma i u pauzama između projekcija. Kao i u “Zastavinom podrumčetu” pored zimi.

Šezdesete i vreme rokenrola se neminovno vezuju za podrum Doma omladine i prvu diskoteku “Jo Jo” koju je vodio poznati glumac Ljubomir Ubavkić Pendula. U podrumu Gradskog doma je takođe postojao sličan klub, a javno slušanje nove muzike, moglo bi da obuhvati i puštanje prvih Bitlsa na vojnom bazenu iza pozorišta.

Ipak, prva kragujevačka diskoteka po tadašnjim standardima je “Prodor”, koji su krajem šezdesetih osnovali Komitet omladine i Dom omladine u podrumu zgrade kragujevačkog suda.

Foto 2: “Posetioci II.”

Možda je “Prodor” bio prva, prava kragujevačka diskoteka, ali najveća je bila diskoteka u sportskom centru ili Hali sportova “Jezero”, sagrađenoj 1978. godine, koja je već na jesen narednog leta započela sa radom. I bila najveća diskoteka, ne grada – nego tadašnje države.

Foto 3: “Posetioci III.”

Tiražni nacionalni magazin popularne kulture – “TV Revija” je u broju 707. od 12. septembra, 1980. godine u reportažnom tekstu “Disko na šumadijski način”, u okviru rubrike “Mladi i muzika”, između ostalog pisao:

“Posetili smo najveću diskoteku u Jugoslaviji u kragujevačkoj Sportskoj dvorani “Jezero”, gde se svake večeri okupi dve hiljade mladih.

Kako zamisliti bilo koji od naših gradova bez “diskaća”? Stariji mogu i to vrlo rado, mlađi – nikako! Formula zabave za one od petnaest do dvadeset godina je samo jedna – disko…

…uz hiljadu vati ozvučenja, mladi se strasno uvijaju u disko-ritmu ili pripijeni njišu cele večeri. A posle, dobro oznojeni požure da bi stigli na vreme kući…”

Foto 4: “Posetioci IV.”

“A von hu ken hi juuu – fankitaun, a von hu ken hi ju – faaaankiiitaaauuunnnn!!!” – poče ponovo da glasno peva mladić, dok je sa drugarima stajao ispred Hale “Jezero” iz koje su se pod odblescima kristalne kugle i svetlosnih efekata razlegali zarazni zvuci. Ispred je već počela da se formira masa ljudi, koji kao da su krenuli na nedeljnu utakmicu. Bilo ih je na stotine i svi su bili nestrpljivi da što pre uđu u obećani prostor.

“Dobro je, pogodio si jednu reč u pesmi. Aj’ sad u red za karte Gajo!” – reče mu oštro Raja i dade mu svojih petnaest dinara, koliko je koštala karta.

“Evo ti i moja kinta, ajd’ u red!” – naredi mu i Vlaja sa visine, tutnu mu papirnate novčanice i opet se okrete na stranu kao da nekog čeka.

“Dobro, dobro drugari…” – reče niski i stade u red koji se otegao krivudajući nekih dvadesetak metara, sve do betonskih žardinjera na obodu sportskog centra ka parkingu.

Iz diskoteke je već odzvanjala Dona Samer sa starim ultimativnim hitom “I Feel Love” uz koji je razigrana masa, koja se videla spolja počela da pravi metež…Kasnili su…Zbog gužve i groznice subotnje večeri…

Foto 5: “Posetioci V.”

“TV Revija” je dalje prenosila u tekstu atmosferu iz diskoteke u Hali:

“…Probili smo se i do “srca” diskoteke – kabine u kojoj sedi disk-džokej, okružen gramofonima “toske”, gomilom ploča i stotinama dugmića kojima priređuje “mrak u više boja”. Nije mali broj onih momaka koji zavide “džokeju” i okupljeni oko kabine maštaju da će jednog dana i oni biti glavni u nekoj diskoteci…”.

 

“Disko-džokej” najveće diskoteke u Jugoslaviji, bio je Blagoje Blaža Antonijević. Njegova supruga Vesna, seća se da je još sa petnaest – šesnaest godina pravio razglas sa svojim ocem i da je imao amatersku radio stanicu u kući – “Jupiter”. Kao komšinici iz Erdoglije, koja mu je bila simpatija, puštao je omiljene pesme.

“Pitao me je šta volim da slušam, rekla sam Demisa Rusosa i onda sam ujutru, tamo negde na krajnjem levom kraju skale radio frekvencija, čula njega kako je naručuje za mene i pušta.” – seća se sa osmehom ona.

Po njenim rečima, počeo je sa puštanjem muzike na novogodišnjim žurkama, a potom ’76. – ’77. je sa Asimom iz Senki držao diskoteku u “Pivnici” iza “Paligorića”, a potom godinu dana kasnije i “Prodor”. Uvek je bio disko-džokej i puštao ploče, jer je voleo i poznavao muziku i pored toga što je zapravo bio organizator. Po otvaranju hale “Jezero”, njih dvoje su redovno izlazili u baštu restorana, gde su se upoznali sa direktorom, Dimitrijem Tadićem, bratom Ljube glumca.

Na Blagojev predlog, jeseni 1979. godine kreću sa diskotekom u holu, govori g-đa Antonijević, napominjući da je on bio zaposlen kao njihov radnik. Na slici iz reportaže o hali “TV Revije”, vidi se Blagoje kao disko-džokej i animator za gramofonima i mikrofonom, dok Milan Dabić stoji za miksetom zvuka i svetla.

Nakon dve godine, odlazi iz Hale, započinje saradnju sa beogradskom “Dugom” i “Taš klubom”, odnosno Vladom Perovićem i Radetom Mirovićem, da bi potom otvorio popularni kragujevački klub “202”, prvo u Šumaricama, a potom na početku ulice Lole Ribara u gradu.

Foto 6: Frano Lasić, jedan od V.I.P. gostiju disko – džokeja i potom organizatora Blagoja Antonijevića.

Reportaža iz Hale u “TV Reviji” je takođe prenela i razgovore sa tadašnjim posetiocima:

“Jedna naša sagovornica je diskretno skrivala cigaretu pred objektivom našeg foto-reportera (da ne vide mama i tata) dok je mašući glavom komentarisala zabavu u “Jezeru” u stilu nije loše ali može i bolje da bude.

– Ovde dođe celo društvo, najviše zbog rok-muzike a i cene su pristupačne. U svakom slučaju ovde je bolje nego da “visimo” kod “Centrotekstila” celu noć – kaže srednjoškolac Vidan Papić.

– Bila sam u Zagrebu, Beogradu, Rijeci i drugim većim gradovima, ali ovoliku diskoteku nema nijedan od njih. Pre ovog diska bilo je glupo, što se provoda tiče. Korzo, kafane i ništa više. Sve u svemu dobro je ali i mladi moraju mnogo toga da menjaju u svom ponašanju, da se iskoreni ono što su ovde doneli sa štrafte i kafana – objašnjava nam Silvija Petrović dok pocupkuje uz hitove “Boni M”.”

Foto 7: Peđa D’Boy nastupa u klubu “202” Blagoja Antonijevića u Kragujevcu.

Vesna Antonijević se seća da je Blagoje ploče kupovao u Italiji. Muziku je puštao po blokovima, prvo je išla “dolazna” lagana, pa disko hitovi poput “Boni M” i Done Samer tada, pa blok solo muzike za ples.

“Mnoge ljubavi su krenule tu, mnogi brakovi…” – priseća se ona.

Blagoje je kao disko-džokej i organizator pre svega držao disko i na bazenima, na Pravnom fakultetu, u podrumu hotela “Kragujevac” (da bi ga potom zamenio Žile), ali Vesna kao najinteresantniji podatak navodi dvogodišnje držanje diskoteke na Lapadu u Dubrovniku, gde su redovni gosti, pored mnogobrojnih stranaca bili i braća Jusić.

Nakon povratka iz Dubrovnika, Blagoje se okreće prvoj ljubavi – radiju i osniva “Radio 34” kao prvi privatni radio u tadašnjoj državi.

Foto 8: Blagoje Antonijević kao disko – džokej i organizator diskoteke u hotelu “Park” u Dubrovniku.

Polumrak ogromnog betonskog hola, najvećeg disko-kluba u SFRJ, povremeno su razbijali fleševi neke od 300 raznobojnih sijalica i srebrnasti odsjaji disko-kugle, koja se ritmično okretala uz laganu melodiju Flojda – “Wish You Were Here”, obasjavajući na desetine parova koji su isprepleteno igrali u parteru, dok su ih sa oboda prostora i balkona ostali čežnjivo posmatrali.

Tri drugara su stajala dole, kod početka stepenica koje su vodile na sprat, nehajno posmatrajući ljude oko sebe.

“E, džani kako me gleda ona riba!” – pohvali se glasno jedan od njih.

“A, vidi kako te gleda onaj njen momak. Znam ga iz zgrade, karatista Radničkog.” – spusti mu drugi, dok je prvi pravio nagli zaokret celim telom u suprotnom pravcu, čim ga je čuo i ode do grupice pored u kojoj su bile samo devojke, da bi se ubrzo vratio do svojih drugara.

“Ko je riba sa kojom si pričao?” – upita ga treći, visoki.

“Ma, sestra od tetke. Ali je dobra strategija, opaka je ženska, pa kad me vide one tamo da pričam sa njom, misliće da sam dobar frajer.” – odgovori i zapali cigaru.

Tada im iz prolaza mase, koja se neprestano kretala po diskoteci, poput neke ogromne, žive anakonde, priđe simpatična, nasmejana, plavokosa devojka i javi se jednom od njih.

“Ćao, Rajo. Šta radiš?” – obrati se ona jednom od njih.

“E, ćao Tanja. Ma ništa, tu sam sa ortacima.” – odgovori joj on počeći da se šepuri.

“A kako se zovu? Upoznaj me.” – zamoli ona smešeći se.

“Ovo je Gaja!” – reče on pokazavši na druga i dodade – “A, ovo je Vlaja.”

“A gde vam je ujka Paja?” – vrisnu ona uz zarazni smeh i odmahnuvši rukom uz pozdrav nastavi kretanje po prepunoj diskoteci, ne prestajući sa smehom koji je nadjačao i muziku.

“Dobro bre, kretenu jedan, rekao sam ti da me ne predstavljaš tako pred ribama.” – reče Vlaja drugaru.

“Nego, kako, pa svi te u kući tako zovu!” – odgovori mu Raja.

“Džoni! Sto puta sam ti rekao!” – viknu Vlaja.

“A mene kao – Serđa.” – upade u razgovor treći, dok je muzika od lagane, polako postajala sve brža.

Foto 9: “Posetioci VI.”

Kristijan Klačar, jedan od vodećih disko – džokeja druge generacije Kragujevca i istraživač ovdašnje klupske scene, navodi da je rana klupska faza podrazumevala “komercijalu” – MTV mainstream i domaću muziku.

Po njemu, ’80-tih je stara “Akademija”, klub preko puta Doma omladine, prva krenula sa ozbiljnom, modernom plesnom muzikom, a di-džejevi su tamo bili – Šone i Paja “Pusiket”. Tih godina, u diskoteci na Ekonomskom fakultetu, muziku je puštao Vlasta, a u “Le Cinema” Musa, da bi potom tamo DJ karijeru započeo i Srećko Divić.

Period ’80-tih i ’90-tih je obeležila i dobra muzika u klubovima “Ozon” i “Cepelin” na Aerodromu, gde su muziku puštali Sale Kovinac pa Mudika, dok je u tom periodu u klubu “Sportsmen” na gradskim bazenima za muziku bio odgovoran Siniša, beleži Kici.

Devedesete je, seća se, obeležio i klub “Gimnazijalac”, gde su dobru plesnu muziku vrteli Mudika i Đole Rumeni, pa Biba i Goranče. Sredinom ’90-tih u podrumu bioskopa “Pionir” je radio i “KG klub”, a bila je aktuelna i diskoteka “Flamingo” na periferiji, u pravcu Kraljeva i Čačka.

Kristijan pominje da je u nekim od najpoznatijih kragujevačkih kafea poput “Bahusa”, sam vlasnik – Aleksandar Ranković – Aca “Bahus” birao dobru muziku, da bi od sredine devedesetih tamo puštali dobre zvuke Mudika i on, dok su u “Getu” isto radili – Pače i Stepa.

Za sebe govori da je kasno počeo da radi kao disko džokej i da je prvi nastup igrom slučaja imao u klubu “Underground” u podrumu tržnog centra na sredini Maršala Tita, na Srpsku novu godinu, 1996.

Kao i da je krajem devedesetih godina prošlog veka u Kragujevcu počeo da se razvija moderan “klabing” kakvog ga znamo danas. Ali to je za neku drugu priču…

Foto 10: (sa leva na desno) Kristijan Klačar – DJ Shoomadisco, dr Paunović – DJ Osterman i Goran Ratković – DJ Che, klupska žurka krajem devedesetih u Domu omladine u Kragujevcu, u vreme kada je druga generacija kragujevačkih disko – džokeja započela sa pravim klabingom.

 

Negde oko jedanaest uveče, svetla u diskoteci zameniše “lajt-šou”, a muzika poče da jenjava, da bi u poslednjem, “domaćem bloku” ispratila posetioce, koji lagano oznojeni i umorni od igranja počeše da idu ka izlazu.

Tri drugara su iskusno čekali, tik uz kabinu di-džeja koji je pakovao ploče, da se prostor isprazni, pušeći poslednje cigarete i razgovorom evocirajući večernji provod.

“Gajo, jel’ ti ostala neka pljuga?” – upita ga Vlaja.

“Dve, tri, evo ti.” – ponudi ga drug.

“Jebote, ne mogu da verujem da si stavio drinu u kutiju od Malbora!” – nasmeja se Vlaja i zapali cigaretu šibicom.

“Šta da radim, ćale na bolovanju, keva ne radi, slaba šljaka preko studentske…” – odgovori Gaja.

“I jel’ upozna neku, na kraju? Vitlao si po Hali kao mrtva duša oko kuće četres dana.”- upita Vlaja Raju koji je i dalje gledao masu koja izlazi, posebno ženski deo.

“Da vam ja nešto kažem. Imam osećaj. Sledeće subote u ovo vreme, pratićemo ribe kući ili ih voditi na lepinju sa kajmakom u Zelengoru. Ako ne sledeće, do Nove godine sigurno!” – ubedljivo će Raja.

“Kad već pomenu, rano je, ali gde planiramo za Novaka?” – ubaci se Gaja.

“Kako gde? Pa u Halu!” – odgovoriše mu druga dvojica u isti glas. 

 

dr Vladimir Paunović (doktor nauka menadžment kulture i medija Fakulteta dramskih umetnosti, Univerzitet umetnosti, Beograd) 

Tekst je deo projekta podržanog na javnom konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Kragujevca u 2021. godini. “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada Kragujevca koji je dodelio sredstva”.

Kraj serijala 2021.

Foto: Kristijan Klačar, re-foto fotografija iz arhive Hale “Jezero” Kragujevac/Privatna arhiva Vesne Antonijević/Arhivski izvori (Milan Šerifović – TV Revija, broj 707, 12. septembar, 1980. “Disko na šumadijski način” D. Stojmenov, R, Bajac).

 

 

 

 

 

 

 

 

Izbornik