(Istorija popularne kulture Kragujevca 1991 – 2001. deo 12.)
Daba snimatelj, Jova i ja smo sedeli u nekom velikom parku nadomak Napretkovog stadiona i čekali da počne rok manifestacija na koju nas je pozvao naš kolega Rizinger. Mnogo godina kasnije sam saznao da se park zove – “Pionirski park”, da je blizu kuće moje buduće žene i doživeo da u njemu stalno šetam, sa velikim zadovoljstvom, taštinog jorkipua (mešanac jorkširskog terijera i pudle) Alfija, inače mog velikog prijatelja.
“Trebali bi i mi da napravimo festival.” – zapodenu priču Jova.
“To mi je oduvek bila želja. Malo smo se izvežbali sa ovim koncertima. Svi živi ih prave, jednostavno, pravi je momenat, na sceni je drugi Novi talas bendova.” – odgovorih odobravajući temu.
“Razmišljao sam da ga nazovemo – ŠRAF. Kao skraćenicu od – Šumadijski Rok Alternativni Festival, ali i kao simbolični šraf što ulazi ljudima u glavu.” – reče Jova.
“Kupljeno! Čim se vratimo, krećemo da radimo, imamo fore do kraja godine.” – zaključih i pođosmo ka stadionu odakle je gruvala neka rokačina. Bilo je to vreme Drugog Novog Talasa u Srbiji…
O prvom ŠRAF-u, održanom 23. oktobra, 1994. godine u Hali “Jezero” u Kragujevcu, koji je radila K9 Rock Section i normalno napravila profi snimak sa mnogo kamera, živom miksetom i celim studijom u Hali “Jezero”, izveštavali su gotovo svi mediji iz Srbije, jer smo kolege novinare koji su pratili rok muziku, jednostavno pokupili u autobusu iz Beograda zajedno sa tamošnjim muzičarima koji su gostovali. Međutim, niko u Kragujevcu od medija nije pratio ovaj prvi veći muzički festival, osim Gorana Avramovića Gogeca i Saše Ilića Meksika, koji su svoj prikaz objavili u “Pogledima”. Evo kako su ga videli u tekstu “Bilo je to u jednoj zemlji seljaka”:
“Naslov je mogao da bude i MOŽEŠ ME ZVATI KAKO GOD HOĆEŠ, ali najveći R’N’R događaj svih vremena na prostorima Šumadije već ima prikladan naziv. Ovaj festival je bio jedinstvena prilika da se na jednom mestu prikažu skoro svi bendovi koji danas nešto znače na ovim prostorima. Impozantan broj učesnika u jednom danu (osamnaest bendova) je, na žalost, privukao samo oko hiljadu posetilaca. Ali, posle ovog koncerta imam utisak da se polako vraća poverenje u R’N’R.
Š.R.A.F. nije bio takmičarskog karaktera, tako da su bendovi bili rasterećeni svega i mogli su da daju sve od sebe. Uostalom, lista učesnika vam sve govori: SINOVI ALBREHTA, BONG, BOMBAŠKI PROCES, ČUVAJ BLIŽNJEG SVOG, NIŠTA ALI LOGOPEDI, NAPRED U PROŠLOST, OSLOBODIOCI, KLINIKA MORTALE, RITAM NEREDA, ZVONCEKOVA BILJEŽNICA, DŽUKELE, GOBLINI, KBO!, DŽA ILI BU, BJESOVI, BLOCK OUT, KRISTALI i DIREKTORI. DECA LOŠIH MUZICARA, na žalost, nisu svirali zbog nesporazuma sa organizatorima. Ali, i bez njih šumadijski zaljubljenici u pravi R’N’R su mogli da osam časova gledaju i slušaju sve ono što do sada nisu imali prilike.
Organizacija koncerta je bila na nivou, ali glavna zamerka realizaciji je ozvučenje, tako da mnogi bendovi (npr. DŽUKELE) nisu zvučali onako kako inače zvuče. Prva tri benda: SINOVI ALBREHTA, BONG, BOMBASKI PROCES, pripadaju kragujevačkoj sceni i obećavaju nam da se za budućnost R’N’R u Kraguevcu ne treba brinuti.
Šabački ČBS i NIŠTA ALI LOGOPEDI dokazuju da Šabac osim GOBLINA ima čime da se pohvali. Uostalom, NIŠTA ALI LOGOPEDI su već napravili ršum na mnogim koncertima, ali je pitanje da li su bend za jednosezonsko konzumiranje, ili će njihov album prvenac prevazići kritike. Obrenovački OSLOBODIOCI su konačno pronašli pravi zvuk (pojačan sjajnim autorskim tekstovima pevača PERE) i sigurnim koracima grabe u budućnost.
RITAM NEREDA je odlično prihvaćen od strane kragujevačke publike, jer funkcionišu po sistemu „koliko energije daš, toliko dobiješ nazad“. Ubedljivo najoriginalniji i najduhovitiji nastup je imala ZVONCEKOVA BILJEŽNICA. Njihov pevač Toza Rabassa sa punim pravom nosi nadimak „POSLEDNJI ŠUMADIJSKI CAR“, i nadam se da će se uskoro predstaviti publici širom Srbije.
Tradicionalno dobri DŽUKELE i GOBLINI su, osim dobre svirke, dokazali da u ovoj zemlji još ima mladih ljudi koji se ne uklapaju ni u kakve mediokritetske standarde. Njihov izdavač (METROPOLIS RECORDS) je dokazao da odlično radi medijsku i svaku drugu propagandu svojih bendova.
KBO! su pružili pola sata dobre svirke i svi u hali su videli da što je KBO! stariji, sve su bolji i bolji, i da su opravdani razlozi za željno iščekivanje njihovog novog albuma. DŽA ILI BU su svoje zezanje preneli i na kragujevačku publiku i moram priznati da bolje zvuče uživo nego na studijskom snimku.
BJESOVI su svojim nastupom dali odgovor na pitanje zašto njihov drugi album smelo konkuriše za album godine. Odlično slaganje vokala i instrumentalna pratnja su, osim zapaljene publike, fascinirali i većinu učesnika Š.R.A.F.-a.
Zato je BLOCK OUT-u bilo teško da publici skrene pažnju na svoj nastup. Zadnja dva benda (KRISTALI i DIREKTORI) su, svaki ponaosob, svojoj publici pružili ono najbolje što znaju i umeju.”
“Meni je naziv festivala skroz gotivan. Ne samo zbog alternative, nego što mog ortaka sa KST-a koji valja vutru zovemo Šraf, jer ima metalnu pločicu na lobanji od neke šorke!” – pričao je na snimku TV K9 Rock Section iz bekstejdža Hale Jezero, Sabljar iz Dža ili Bu, koji je svirao na festivalu.
Foto 1: Flajer drugog ŠRAF-a.
Drugi i poslednji ŠRAF je održan 15. decembra, 1995. godine, ponovo u Hali “Jezero”. Neku vrstu epitafa, napisao sam na ovaj način u tadašnjoj “Nezavisnoj Svetlosti” u autorskom tekstu:
“Kada vam u poslu mnoge stvari ne idu na ruku, kada ima više onih što vam odmažu nego onih što će vam pomoći, kada u “godini kulture” i “godini panka”, niste u šansi da uradite jedan jedini koncert bez problema, onda je verovatno najbolje da od svega što vam je preneto u tzv. “amanet” ili totalno odustanete ili, shodno srpskom mentalitetu, celu stvar uradite iz inata.
Ovo uvodno filozofiranje, odnosi se pre svega na izjavu organizatora ovogodišnjeg ŠRAF – a – da u ovakvoj kombinaciji i ovakvim uslovima – neće više raditi nikakve događaje koncertnog tipa. Ipak je bolje pustiti druge da rade i stvaraju događaje, a ti da sediš, mirno pratiš i uz to, po pravilu dobrog srpskog vaspitanja, “popljuješ” ceo projekat kao džiberski, neprofesionalan i otimanju para od “jadnog naroda”.
Kakav – takav ŠRAF, imao je sledeći skor: preko dve hiljade posetilaca (po zvaničnim izvorima o prodaji karata), oko devet sati žive svirke, dvadeset i dva alternativna benda za jedno veče, ni jedan jedini incident (pripadnici milicije su čak nezvanično rekli da su do sada po pitanju sigurnosti, mnogo kritičniji turbo – koncerti) i gotovo polovinu od ukupnog broja ljudi – koji su došli sa strane u Kragujevac, 15. decembra 1985. godine.
Pored kompletne muzičarske postave koja je bila najavljena, na ovogodišnjem ŠRAF – u bilo je po zvaničnim akreditacionim spisima stotinak predstavnika medija iz cele Jugoslavije – Treći kanal RTS-a, TV Politika, NTV Studio B, Radio 202, Vreme zabave, Yu Rock Magazin, Radio Šumadija, Radio Kragujevac, mediji iz Niša, Leskovca, Požarevca…
Svi ti novinari ove godine su imali i jednu profesionalnu obavezu, koja je u stvari moralna dužnost bilo kog akreditovanja – u uvodnom delu trebalo je izabrati najbolji bend po utisku u autorskom i izvođačkom smislu. To je samo po sebi značilo gledanje većeg dela koncerta, ali samo za početnike, jer su iskusni mogli iz bifea, ne samo da pogode ko svira i kako publika reaguje, nego i koje su boje “basistine čarape”.
ŠRAF su otvorili S.I.D. iz Aranđelovca, klinci od 16 godina, koji će morati još da “tamburaju”, ali im svaka čast za mladalačku energiju koju uvek treba podržati.
Potom se desila stvar, koja je bendove iz Gornjeg Milanovca stavila na listu najsolidarnijih na sceni. Grupa The Kudsi, koja je kao naredna trebalo da odsvira svojih dvadestak minuta, ustupila je pola svog termina komšijskoj grupi “Svojsi”, koji su nenajavljeni stigli na koncert i svirali uz dozvolu organizacije. Jebeni Vudstok alternative devedesetih… Jako zanimljiv zvuk oba benda i jako lep potez u vremenu kada su psovka i prostačko ponašanje mejnstrim.
Obrenovčani, PKB Padinska Skela, na čelu sa frotmenom Grgom (ex – Oslobodioci) dokazali su da nisu slučajno na ovogodišnjem ŠRAF-u i da će se tek u narednoj godini za njih sa pravom više čuti. Naredni bend, beogradske Gnjide su takođe perspektivni i po glasanju novinara našli su se na drugom mestu. No, da nije bilo festivala, verovatno ne bi videli ovoliku publiku neko vreme. Prvi kragujevački bend koji se pojavio, ČBS imao je odličan nastup i dobru reakciju publike, dok su naredni na koncertu, Alkatraz iz Kosjerića prijatno iznenadili izgledom i zvukom, a posebno skinse. Odlična pesma sa lajtmotivom iz Nadrealista – “Ja neću da budem anoniman, ja hoću da budem pilot!”.
Na red su zatim došla dva benda koja su u uvodnom delu zaista imali najbolje nastupe i koji su po novinarskim glasovima bili šampioni ŠRAF-a. U pitanju su Propaganda 117 iz Kragujevca i Gimnastics iz Rume. Prvi još čekaju na izdanje, a drugi ga imaju u “Silver Cross resords”. Nastup i pesme im nisu za opisivanje, nego za doživljavanje. Bendovi koji će obeležiti naredne godine i nova, sveža krv srpske rok scene.
Na Totalnim klošarima iz Niša i ŠAHT-u iz Beograda, okupljeni skinovi su marširali, a na kragujevačkom Dead Joker, koji ima sve zreliji i moderniji koncertni zvuk, metalci su se popeli na binu i izveli headbangers šou, mašući glavama u ritmu Zlajinog bubnja.
Zezatori, poznati po rok obradama klasika i narodnjaka, Električni pilići iz Požarevca su kao i novosadske šaljivdžije Zbogom Brus Li imali pored zadovoljavajuće svirke i dosta scenskih gegova, mada će to sve ostati u seni kasnijeg nastupa legendarne Zvoncekove Bilježnice. Između pomenutih, uglavio se i bend najkomercijalnijeg zvuka, beogradske Lutke, čiji če melodični gitarski rok na tragu splitskih Đavola imati odjeka u narednoj godini.
Revijalni deo se sveo na odlične nastupe etabliranih bendova i sledeće karakteristike: niški Novembar – prva svirka u Kragujevcu i definitivno postavljanje u vrh savremene srpske rok scene, milanovački Bjesovi – publika u delirijumu uz predstavljanje novog materijala, aranđelovačka Zvoncekova Bilježnica – još jedan “Oskar” Tozi Rabasi za “suđenje” novinaru Gogecu “optuženom za rejv i švercovanje bugarskih kaseta”, šabački Ništa ali logopedi – odličan novi materijal i predstavljanje hit singla “Serbs”, komšije Goblini – “Ko reče da Ramonsi nemaju naslednike” ili “Jebeš svirku bez Goblina”, Ateist Rep, vojvođanske rok šaljivdžije bili su “trešnja na vrh torte” ovogodišnjeg ŠRAF-a predstavljajući ekskluzivno publici novi album “Ja Eventualno Bih Ako Njega Eliminišete” i pevajući himnu koncerta “Godina kulture”.
A organizator je na sve to rekao – zbog malverzacija, loših i pogrešnih ljudi, zbog onih koji ne znaju gde im je mesto, zbog uništavanja svega onoga što je stvarano u novom srpskom roku prošle godine – ovakvog rada na koncertima više neće biti. A odgovor na pitanje Seks Pistolsa, koji su zajedno sa pank pokretom ove godine obeležili dve decenije postojanja, a koji se nalazi u naslovu njihove pesme “Ko je ubio Bambija?”, potražite ili u Požarevcu ili kod Diznija ili među onima koji su srpski rok i doveli na mesto gde se sada nalazi.”
Foto 02: ČBS na drugom ŠRAF-u.
Kragujevačka opština, negde dvehiljaditih…
Početkom novog milenijuma, sedeo sam poslom u kancelariji kod gospođe Slavice, koja je od nove vlasti pametno postavljena da se pita o kulturi.
“Šta misliš, da radimo ponovo ŠRAF?” – pitala me je, jer smo se znali još iz vremena TV K9, gde smo oboje radili.
“Mnogo je vremena prošlo. Imam u glavi jedan filmski festival, koji će se slično zvati.” – odgovorih uz neku setu, sećajući se prvog festivala u Hali i onog neopisivog entuzijazma koji je nestao u turbo – vremenu. Energija se troši, kao i godine, kao i sam čovek. I ljudi. Mnogo je tad bilo sklopljeno pozitivnog, kao na nekom protestu građanskog aktivizma. Jednostavno, trenutak. I dobri ljudi koji se sami nađu, jer se energije privlače. Uz malo faktora sreće. Sudbine. Kako god.
Dom omladine, negde krajem prve decenije novog milenijuma…
“Dovla, ajmo da radimo ponovo ŠRAF. Na Arsenalu!” – dečački mi je predložio Mikica ČBS, moj stari drugar i novi kolega, osmehujući se široko uz one njegove plave oči.
“ŠRAF je mrtav Miki, ispunio je misiju. Živeo Arsenal! Novo je vreme” – odgovorio sam znajući dobro da je za festivale bitan kontinuitet, a u životu presudan trenutak. I da vreme leti. Život je isuviše kratak za vraćanje u prošlost…
dr Vladimir Paunović
Tekst je deo projekta podržanog na javnom konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Kragujevca u 2022. godini. “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada Kragujevca koji je dodelio sredstva”.
Lokalna podrška teksta: Foto “Soni” Kragujevac.
Foto: POP Forum arhiva.