Priča oko socijalnog preduzetništva na ovim prostorima, stidljivo se pojavila u ovdašnjoj javnosti u prvoj deceniji novog milenijuma prevashodno od strane civilnog sektora, koji je tako pokušao da primeni dobru praksu iz EU. Poenta je u tome da socijalni preduzetnici ostvaruju prihod prodavanjem roba ili usluga, kako bi samofinansirali svoje aktivnosti, ali bez raspodele profita osnivačima, jer se isti ulaže za ostvarenje misije organizacije.

Radi se zapravo o novom pravcu razvoja sektora ali i položaja ugroženih grupa građanki i građana, socijalnom preduzetništvu, profitno orijentisanom, ali usmerenom na društveno odgovorne ciljeve i rešavanje vrednosno važnih pitanja. U Italiji na primer, gde se takve organizacije nazivaju “čirkoli” (circoli) postoji  čitav niz delatnosti pokrivenih ovim segmentom, koji uspešno rešava problem nezaposlenosti (samohrane majke koje rade deo radnog vremena, jer ne mogu zbog obaveza prema deci da rade puno vreme, što im privatni poslodavac sigurno ne bi tolerisao) ili problem društvene participacije ranjivih grupa (kada država pokloni Udruženju za pomoć bivšim zavisnicima zemljište konfiskovano od mafije, kako bi obrađivali zemlju i stvarali prihode za sebe, ali se i ponovo priključili društvu). Obično su u pitanju restorani zdrave hrane, kreativne ili autorske usluge, alternativna edukacija, obdaništa, ali i transport, turizam, jednostavno sve one delatnosti gde se može ostvariti profit. Međutim, ovako ostvareni višak prihoda nad rashodima, na kraju fiskalne godine se ne kvalifikuje kao dobit i ne raspodeljuje osnivačima, članovima, direktorima ili zaposlenima, pa čak i ne ide u uvećanje imovine organizacije, osim ako to nije u vezi sa zadatim programima. Eventualni profit se u skladu sa odlukom organa upravljanja, usmerava u sopstveni razvoj i proširivanje ciljeva zbog kojih organizacija i postoji. U tome je zapravo i glavna razlika između profitnog i neprofitnog sektora.

Međutim, bez obzira na raniju pojavu, tek poslednjih godina socijalno preduzetništvo, zahvaljujući organizacijama poput kruševačkog „Evrokontakta“ koji se uz evropske integracije Srbije ozbiljno bavi i ovom oblasti, dolazi u fokus javnosti.

Po rečima predsednika „Evrokontakta“, dr Nenada Krstića, osobe sa dugogodišnjim iskustvom, kako u civilnom sektoru, tako i u socijalnoj zaštiti i preduzetništvu. Zakon o socijalnom preduzetništvu je usvojen u februaru mesecu ove godine, dok je od novembra počela primena i on po prvi put donosi neku vrstu uređenja poslovanja ove oblasti, koja je nastala spontano, sama od sebe. Oblast se do sada uglavnom zasnivala na aktivnostima organizacija civilnog sektora, ali sada se zakonski određuje status ko se može smatrati socijalnim preduzetnikom a ko ne, što je jako važno i od toga sve kreće.

Zakon ostavlja dovoljno prostora i državi i nižim nivoima poput lokalne samouprave da sami kreiraju svoje mere za procese socijalnog preduzetništva, u skladu sa svojim zakonskim nadležnostima i sa resursima kojima upravljaju. To je ono na čemu “Evrokontakt” radi več nekoliko godinama, tvrdi Krstić, dodajući da su im aktuelna dva projekta kroz koje pokreću Centar za socijalno preduzetništvo u Kruševcu, koji bi trebalo da bude institucionalni zametak koji bi regulisao procese socijalnog preduzetništva. Fokus je normalno na organizacijama civilnog društva, ali će se na tome raditi i sa lokalnim samoupravama u Rasinskom okrugu. Namera “Evrokontakta” je da pokuša da inicira lokalne samouprave da samostalno kreiraju neki set mera koji bi stvorio stimulativno okruženje za razvoj socijalnog preduzetništva na njihovom području.

“Evrokontakt” radi na predlogu javne politike u kome su sve moguće mere za razvoj socijalnog preduzetništva sagledane i namerava da ga ponudi lokalnim samoupravama na razmatranje.

Foto 1: Forum socijalnih inovacija održan u junu 2022. godine u Beogradu.

Centar za socijalno preduzetništvo u Kruševcu treba da bude mesto na kome će sadašnji socijalni preduzetnici, ali i budući, potencijalni, moći da dobiju sve informacije u vezi ovog vida poslovanja. Krstić kaže da sadašnji socijalnim preduzetnicima koji posluju po tim univerzalnim principima, kako su utvrdili, najveća pomoć je potrebna oko plasmana proizvoda i usluga, jer oni umeju da stvore iste, ali im je veliki problem da se izbore na tržištu i pronađu put do kupca. Tu im je pre svega potrebno povezivanje sa poslovnim I javnim sektorom koji mogu da kupuju njihove proizvode i usluge. “Evrokontakt” će se kroz Centar truditi da razvije alate koji bi im mogli pomoći, potom da im pomognu da se umreže, da im pomognu oko zajedničkog nastupa, takođe i u komunikaciji i pregovorima sa lokalnim samoupravama, državom i svim drugim zainteresovanim stranama.

Pored toga, ‘’Evrokontakt’’ je započeo realizaciju projekta pod nazivom “Kreiranje stimulativnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu” koji podržava Fondacija ‘’Trag’’ iz Beograda, u kome je glavna tema javno zagovaranje lokalnih samouprava u Rasinskom okrugu za stvaranje stimulativnog okruženja za socijalne preduzetnike.

Kroz ova dva projekta, “Evrokontakt” će se truditi u narednih godinu dana da formira Centar za socijalno preduzetništvo u Kruševcu u punom kapacitetu, kako je zamišljen, dok sa druge strane očekuju da to bude primer dobre prakse drugim lokalnim samoupravama, zato što po njihovim istraživačkim informacijama nije bilo nekih uspešnih pokušaja u tom pravcu.

Socijalno preduzetništvo je grana poslovanja od koje najveće koristi, pre svega imaju lokalne zajednice, zato što socijalni preduzetnici tu žive, tu rade, tu troše na kraju krajeva ono što imaju, jer je važna komponenta ovog preduzetništva – zapošljavanje pripadnika socijalno ugroženih grupa.

Svaka lokalna samouprava u kojoj se socijalno preduzetništvo se razvija će imati dosta koristi od činjenice da će pripadnici socijalno ugroženih grupa koje su često na evidenciji Centra za socijalni rad i pomoći koju on isplaćuje, biti u prilici umesto da primaju pomoć i da troše stečena sredstva – primati svoje plate i plaćati poreze i doprinose od kojih će lokalna samouprava imati koristi. I ne samo oni, nego i republički fondovi zdravstvenog i penzijsko-invalidskog osiguranja. Najviše koristi od socijalnog preduzetništva imaju lokalne zajednice, tako da lokalne samouprave treba da budu lideri razvoja socijalnog preduzetništva na lokalnom nivou i normalno da bi do toga došlo, potrebno je da se pređe dug put, pre svega u upoznavanju tog načina poslovanja, kako to funkcioniše, kakve koristi imaju oni koji to rade, a kakve lokalna zajednica.

Za sada još nema primera dobre prakse u Srbiji jer su sve lokalne samouprave čekale donošenje Zakona, što je nama neshvatljivo, ističe Krstić i dodaje da u Kruševcu naprimer postoje mere za razvoj preduzetništva koje bi mogle da obuhvate i socijalno preduzetništvo. Pored toga, postoje mere vezane za olakšice u poslovanju, ali nisu definisane kao mere za razvoj opšteg dobra koje se odnose na mere u interesu poslovanja za opštu zajednicu., što bi se moglo dati za socijalno preduzetništvo. Takođe, u domenu socijalnih javnih nabavki, gde bi socijalna preduzeća mogla da imaju određene prednosti ali gde često ne mogu da ispune kriterijume koji su česti u domenu javnih nabavki, mada u istom zakonu postoji “socijalni kriterijum” u članu 85. Zakona u javnim nabavkama  koji se uglavnom ne koristi.

Foto 2: Mini-sajam socijalnog preduzetništva koji je Evrokontakt organizovao u Kruševcu 05.11.2021. godine.

“Evrokontakt” u ovom strateški važnom projektu napominje da su planirali da u narednih godinu dana planiraju fokus na Rasinski okrug, ali da kao i u dosadašnjem radu jedne od najstarijih organizacija ciivlnog sektora u okruženju, planiraju da pruže podršku “svakom ko nam se javi iz bilo kog dela Srbije”.

Zato nam je bitna podrška promociji i umrežavanju socijalnih preduzetnika, poentira dr Nenad Krstić ispred “Evrokontakta” iz Kruševca i Centra za razvoj socijalnog preduzetništva, kao prvog ozbiljnog projekta društveno – korisnog poslovanja po evropskim standardima.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Udruženja građana za podršku evropskim integracijama ‘’Evrokontakt’’ iz Kruševca pod nazivom “Kreiranje stimulativnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu”. Projekat je finansijski podržala Fondacija ‘’Trag’’ iz Beograda kroz program ‘’Pokret Polet’’.

POP Forum tim

Foto: Evrokontakt arhiva.