“Kada su nacisti došli po komuniste,

ja sam ćutao,

jer nisam bio komunista.

Kada su zatvorili socijaldemokrate,

ja sam ćutao,

jer nisam bio socijaldemokrata.

Kada su došli po sindikalce,

ja se nisam pobunio,

jer nisam bio sindikalac.

Kada su došli po mene,

Nije preostao niko da se pobuni.

(Pesma “Prvo su došli” pastora Martina Nimlera)

Na današnji Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, kada se u Srbiji i pored pretnji novim svetskim ratom od strane jednog od saveznika i najveće žrtve fašizma, isti ipak obeležava, potrebno je podsetiti se aktuelnih pojava koje nam i bukvalno u sopstvenoj ulici, nagoveštavaju da borba sa ovom smrtonosnom ideologijom još nije gotova.

Kragujevac je grad, koji je 21. oktobra, 1941. godine, direktno osetio posledice fašističke , preciznije nacističke ideologije (jer je termin “fašizam” zapravo prvi put upotrebio Benito Musolini), ali će se u daljem tekstu koristiti prvi termin. Odmazdom od strane nemačke komande, zarad združene akcije partizana i pripadnika ravnogorskog pokreta koji su na gornjomilanovačkom putu u zasedi ubili i masakrirali nemački odred, izvršen je jedan od najvećih ratnih zločina u Drugom svetskom ratu – streljanje više hiljada civila iz Kragujevca u Šumaricama i okolini, od strane nemačke okupacione snage i podršku pripadnika pokreta Dimitrija Ljotića.

Kao grad koji je i bukvalno desetkovan od strane pripadnika ideologije čiji je simbol tzv. “kukasti krst” ili po sanskritu “svastika”, nakon Dana pobede i uspostavljanja SFRJ, postao je neka vrsta “grada žrtve” koji je bio centar u negovanju kulture sećanja na civilne žrtve rata. Prvo je nastala urbana legenda da je u posleratnom periodu Nemcima bio zabranjen ulazak u Kragujevac, što nije naravno, činjenično dokazano. Nešto kasnije, predvodnici nemačke nove vlasti, odgajane na Adenauerovoj mantri suočavanja sa prošlošću (po Brehtovoj – “Neka svako priča o svojoj sramoti, ja ću o svojoj.”), dolazile su na poklonjenje kragujevačkim žrtvama, ne zato što su imali ikakve veze sa pripadnicima svoje nacije koji su bili direktno odgovorni za ratni zločin, nego zato što su smatrali da je ljudski pokazati empatiju sa nevinim žrtvama.

Uz negovanje antiratne kulture sećanja u Kragujevcu se podrazumevalo, bez obzira na prisustvo pored levičarskih, centralnih i desnih (tzv. monarhističkih) ideologija, samo prisustvo neo-nacizma/fašizma jednostavno nije normalno.

I onda je “fašistički vampir” počeo da se pojavljuje po šumaričkim šumama…

Devedesetih je identifikovana supkulturna grupa “skinhedsa”, koja se vezujući se za struju pank muzike i pokret koji je direktno promovisao nacizam, pojavila u gradu, doduše u teškoj ilegali – imali su tajni koncert u podrumu tržnog centra preko puta glavne crkve.

Potom je dvehiljaditih, na ulazu u sportski teren u Šumaricama, naspram hotela, a u neposrednoj blizini spomenika “Prekinut let” ili “Peto tri” (po odomaćenom lokalnom nazivu), osvanula tabla sa natpisom iz nacističkih koncentracionih logora “Arbeit macht frei” (na nemačkom – “Rad oslobađa”), kojom je navodno vlasnik želeo da iskaže nezadovoljstvo poslovnim ograničenjima lokalne administracije, a što su zabeležili lokalni mediji.

Negde sredinom prve dekade dvehiljaditih, na uglu ulica Cara Lazara i Karađorđeve u Kragujevcu, osvanuo je nacistički grafit “Nož, žica, Srebrenica”, na čiju pojavu je saopštenjem javnosti reagovala NVO MillenniuM upoređujući nevine žrtve iz ratova na prostorima bivše Jugoslavije sa žrtvama Šumarica i pozivajući promotera nacizma da se pokloni svim žrtvama kod spomenika V3. TV Kragujevac je javno objavila saopštenje, a lokalna uprava hitno reagovala brisanjem pomenutog natpisa.

Natpis od prošle godine, grafit “Zli Jevrejin ubija Srbiju” na građevinskoj ogradi zgrade u izgradnji ispod “socijalnog” u Kragujevcu (fotografiju je POP Forum iskoristio za tekst o teorijama zavere) i skrnavljenje spomenika stradalim Srbima i Jevrejima u Kragujevcu u naselju Bagremar (gde je takođe brzo reagovala lokalna uprava saopštenjem i sređivanjem), kao da su najavili ovogodišnju “sezonu svastika” u gradu gde je pod istim simbolom streljano 2.794 ljudi.

Prvo je, neposredno nakon minulih izbora, kragujevački portal Pressek snimio pokušaj zajedničkog natpisa “White Power” (slogan neo-nacista), “K.K.K.” (Kju Kluks Klan – zloglasna rasistička grupa iz SAD) i “svastike” na objektu u “Kreativnom parku”, dečijem igralištu u Velikom parku u Kragujevcu u blizini gradskih bazena. Kako je medij reagovao, tako je i lokalna uprava odmah izbrisala natpis i reagovala saopštenjem.

U narednim danima, međutim, na najdominantnoj društvenoj mreži Facebook, mogli su se videti samostalni prilozi aktivnih građana o više nacrtanih “svastika” po gradu.

Nekoliko stvari se mogu zaključiti iz predstavljenog. Kao prvo, pretpostavlja se da je “autor kragujevačkih svastika” ista osoba (po grafološkoj sličnosti rukopisa), verovatno mlađa, srednjoškolskog obrazovanja, koja isto radi zbog površnog zanimanja za neo-nacizam radi isticanja u grupi, bahatosti ili pokušaja skretanja pažnje među drugovima, bez ikakve svesti o pogubnosti ideologije koju promoviše simbolima i čije su žrtve u njegovom neposrednom okruženju.

Lokalna uprava zaista reaguje brzo na slične pojave, ali tek kad je incident prijavljen od strane policije ili komunalne službe ili najčešće vidljiv medijski ili aktivistički. Što govori da je problem u nedostatku aktivnosti u građanskom obrazovanju, ne samo institucionalnom nego i preko civilnog sektora, kontinuiranom i stalnom, poput evropskog. Ali i opasnoj pojavi političkog ekstremizma u Srbiji, koja je evidentna u javnim nastupima.

Što se tiče Kragujevca – ovo se jednostavno ne sme dešavati. 

POP Forum tim

Izvori: Početni citat (https://www.danas.rs/kolumna/borka-pavicevic/vezbanje-straha/).

Foto: Naslovna (kukasti krst na ogradi zgrade u izgradnji na sredini ulice Cara Lazara u Kragujevcu – POP Forum), Foto 1. (portal “Pressek”), Foto 2. (kukasti krst na zgradi kod škole “Radoje Domanović” u ulici Svetozara Markovića u Kragujevcu, FB Miki Jevtović), Foto 3. (kukasti krst na stubu u neposrednoj blizini spomenika V3 u Šumaricama, FB Vojkan Trifunović).