Žene definitivno predstavljaju dominantnu rodnu grupu u kulturi i umetnosti na ovim prostorima, ali treba postaviti i logično pitanje – da li su ravnopravne u jednom patrijarhalnom društvenom okruženju kakvo je srpsko?

„Mislim da žena nema dovoljno na tim visokim upravljačkim mestima, da ih neće još dugo biti, da iako ih ima da su to sporadični slučajevi i da se samo poštuje tih 30% koji se zakonski mora poštovati i da na tim najvišim nivoima, gde se zaista donose odluke, da se tu stvari moraju menjati. A to što nam se dâ da upravljamo na nekim nižim nivoima negde se tim, kako da kažem, opere se cela ta priča, u smislu da ima vas u kulturi, ima vas u prosveti, ali kada bismo sada sproveli istraživanje koliko u procentima sada žena ima na visokim upravljačkim pozicijama ja mislim da to ne bi bilo dovoljno.“ („Žene u javnim ustanovama kulture“, str. 89, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka Srbije, 2017.).

Ili društvu koje kulturu ne rangira visoko u listama prioriteta razvoja?

„Čini mi se da ta mesta u kulturi nisu nešto što je poželjno i da će neko ko ima mogućnosti ili veze pre da ode na neko drugo mesto. Jer npr. da vi radite negde u gradskoj upravi u bilo kakvoj administraciji imaćete veću platu nego direktor muzeja. Možda muškarci streme nekim ambicioznijim mestima sa većom zaradom i kako vreme prolazi meni se čini da je kultura sve više u zapećku i da se sve manje obraća pažnja na kulturu.“ (Ibid)

Ili društvu koje je partokratijom proželo sve svoje pore, uključujući i oblast kulture?

„Ne, prvo zato što ne bih pristala da budem u stranci, a moraš biti da bi bio direktor, a potpuno sam apolitična, ne interesuje me to. Tu si menadžer, a ja posao koji radim jako volim, volim da radim sa ljudima u smislu vodiča i vođenja kroz galeriju, tako da tu priliku baš ne bih imala.“ (Id: 97).

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka Srbije je 2017. godine radio istraživanje „Žene u javnim ustanovama kulture“ usmereno na položaj žena u javnom kulturnom sektoru iz koga su navedeni neki od slikovitih odgovora ispitanica. Istraživanje je predstavilo da gotovo sve ispitanice imaju utisak da u javnim ustanovama kulture nema rodne diskriminacije, da je u kulturi zaposlen veći broj žena, a pojedine kulturu identifikuju kao oblast „u kojoj preovlađuje visokoobrazovani kadar, čiji zaposleni izlaze iz okvira tradicionalnih rodnih uloga“ (Id: 103), bez obzira što su predstavljeni odgovori ispitanica odslikavali drugačije stavove. Uz to, pozorišna oblast je u istraživanju pokazala drugačiju sliku: „…ne samo da su diskriminisane literaturom koja se u pozorištima obrađuje i manjim brojem ženskih uloga, već doživljavaju i diskriminaciju na osnovu godina, pa neretko kada dođu u srednje godine njihova mogućnost za profesionalnim ostvarenjem se smanjuje. Pored činjenice da su ženski likovi u dramskoj literaturi značajno manje zastupljeni nego muški, glumice primećuju i da je sam sadržaj literature diskriminativan prema ženama. Žene u najvećem broju imaju sporedne uloge, a njihovi likovi su najčešće prikazani kroz lik muškarca, odnosno one su u njima bitne kao njihove supruge, ljubavnice, majke, ćerke, poslovne saradnice i slično.“ (Ibid)

Međutim, turbulentno post-tranziciono društvo poput srpskog, iz godine u godinu menja uslove opšteg života, pa i rada u kulturi – od prioritetiziranja oblasti, skrivenih posledica koje je pandemija Covid 19 izazvala na sve sektore i posebno kulturu van javnog sektora do vidljivih slučajeva ne diskriminacije nego mobinga nad ženama umetnicama koji postaju viralni. I činjenice da očigledno kredibilno, ali i nepotpuno istraživanje koje je predstavljeno, nije obuhvatilo i kulturne radnice u civilnom sektoru u kulturi, kreativnim industrijama i samostalne umetnice i stručnjakinje u kulturi, odnosno sektore posebno ugrožene globalnom zdravstveno – ekonomskom krizom.

Stoga, POP Forum predstavlja i podržava jednu novu inicijativu, koja se upravo bavi širom slikom u okviru ove bitne teme. Asocijacija NKSS (Nezavisna kulturna scena Srbije), kao jedna od najvećih platformi civilnog sektora u kulturi na prostorima Zapadnog Balkana, započela je projekat “Rodna ravnopravnost rađa kulturnu raznolikost” sa partnerima iz nacionalne mreže (Femix/Pobunjene čitateljke/Studio 6 – Beograd, NVO “MillenniuM” – Kragujevac, Elektrika – Pančevo, Kulturanova – Novi Sad i Centar za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope – Niš) uz podršku UNESCO putem Međunarodnog fonda za kulturnu raznolikost (IFCD).

Cilj ovog projekta je stvaranje preduslova za unapređenje polozaja žena kao kreatorki kulturnih izraza u Srbiji kroz istraživanje, jačanje kapaciteta i stvaranje aktivističkih nacionalnih mreža. Organizatori pozivaju kulturne radnice Srbije iz svih sektora i nezavisne, da daju doprinos cilju učešćem u prvoj aktivnosti – istraživanju stanja i potreba.

On-line upitnik se nalazi na linku:

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSeMgi0If8SdmzAIkOoOPywauGHxaBqAypuurw_L2oHoezgrPQ/viewform

Popunjavanje upitnika traje otprilike 15 minuta. Za sva dodatna pitanja i informacije možete kontaktirati istraživače iz Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope preko i – mejl adrese: cesk2010@gmail.com.

 

POP Forum tim

Foto: Image by Tibor Janosi Mozes from https://pixabay.com