“Gotovo čitav budžet Ministarstva kulture ide republičkim ustanovama kulture (oko 70%), a one su skoro sve smeštene u Beogradu.“ jedan je od strukturalnih problema u polju kulture u Srbiji, predstavljenih na medijskoj konferenciji Asocijacije NKSS (Nezavisna kulturna scena Srbije), povodom predstavljanja rezultata analize ovogodišnjeg konkursa Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda.

Kako se navodi u saopštenju Asocijacije NKSS, kao najveće platforme nezavisne kulture Srbije, u odnosu na trendove od 2015. godine otkada ista vrši monitoring trošenja budžetskih sredstava, u radu Ministarstva kulture i informisanja uočen je niz pozitivnih pomaka. Oni uključuju povećanje ukupnog budžeta za kulturu (koji je sa 0,76% od ukupnog budžeta Republike Srbije najveći u posmatranom periodu); skoro trostruko povećanje budžeta za savremeno kulturno stvaralaštvo u odnosu na prethodnu godinu; te povećanje budžeta za konkurse iz ove oblasti, koji prvi put ove godine iznosi više od 500 miliona dinara. Sam konkurs je takođe tehnički sproveden korektno, uz navođenje svih podržanih i nepodržanih projekata, te obrazloženja za donesene odluke. Međutim, na konferenciji za medije održanoj prošle nedelje u Beogradu, učesnici – dr Predrag Cvetičanin, Aleksandar Popović i Mirjana Dragosavljević su ispred Asocijacije NKSS ukazali i na niz strukturalnih problema koji opterećuju polje kulture u Srbiji.

Kao jedan od prvih problema, analiza navodi da Srbija ima procentualno mali budžet za kulturu, u iznosu od 0,76% od ukupnog budžeta države, što ne da nije samo ispod preporučenog standarda UNESCO od 1% i više, nego – i dalje manji od drugih budžeta kulture u regionu.

S druge strane, na početku navedeni problem o gotovo tri četvrtine budžeta lociranog na državne ustanove dominantno smeštene u glavnom gradu, oslanja se na sledeći – I dalje mali deo budžeta Ministarstva kulture se odvaja za konkurse (oko 4,54%). A ako šire razmislimo o ovom podatku iz analize Asocijacije NKSS, shvatamo da navedeni primer re-centralizacije srpske kulture nikakvo povećanje konkursnog budžeta ne može da reši, mada je svakako dobrodošlo.

Sledeći strukturalni problemi polja kulture, koje Asocijacija NKSS navodi u redovnoj godišnjoj analizi trošenja bužetskih sredstava se odnose po nama na tradicionalno maćehinski odnos države prema civilnom sektoru. U okviru dobitnika značajnih budžetskih sredstava preko konkursa Ministarstva kulture, na tzv. „liniji 481“ namenjenoj po ekonomskoj klasifikaciji „dotacijama nevladinim organizacijama“ pojavljuju se već tradicionalno dve, koje nikako ne mogu da se podvedu pod taj termin – SPC i Dvorski kompleks na Dedinju. A uz to, identifikovano je i čak sedam tzv. „sumnjivih“ projekata, koji se odnose na NVO za koje niko nije čuo da se bave kulturom.

Rasipanje budžetskih sredstava je našlo posebno mesto u analizi Asocijacije NKSS. Tako smo putem njihove komparativne analize saznali da spomenik Stefanu Nemanji – košta koliko celi budžet za unapređenje sistema zaštite kulturnog nasleđa (i u 2020. i u 2021.), da je na njegovu izgradnju potrošeno skoro tri puta više od ukupnog budžeta za aktivnosti samog Ministarstva kulture u 2020. (i dva puta više od ovog budžeta u 2021.), da je njegov budžet jedan i po puta veći od budžeta za međunarodnu kulturnu saradnju (i u 2020. i u 2021.), pet puta veći od priznanja za doprinos kulturi (i u 2020. i u 2021.) i na kraju, da predstavlja dva puta veći iznos od celukupne vrednosti konkursa za savremenu umetnost u 2021. godini. A znamo da je za direktno uživanje u njegovom izgledu ili izvođenje performansa poput igranja kola, potrebno da odete u glavni grad, osim ako se demetropolizacija ne vrši digitalno.

Rasipanje budžetskih sredstava se po daljoj analizi odnosilo i na neselektivnu pomoć (i kome treba i kome ne treba) i selektivnu pomoć za kulturne radnike (samostalne umetnike i honorarne saradnike), odnosno na mere vlasti u Srbiji u periodu COVID 19. Asocijacija NKSS je ocenila da su reakcije državnih organa u Srbiji na izbijanje pandemije bile uglavnom zakasnele, parcijalne, a neke od njih su otežavale ionako težak položaj kulturnih radnika u Srbiji. Tako je Vlada Srbije isplatila jednokratnu pomoć od 90.000 dinara za 2.353 kulturna radnika u statusu slobodnih umetnika juna 2020. i još 60.000 dinara juna 2021. godine. Pomoć je potpuno izostala za veliki broj onih koji daju značajan doprinos kulturnom životu u Srbiji (samostalnih stručnjaka u kulturi, kustosa, menadžera u kulturi, umetnika, tehničara, modela, statista…) koji nemaju ovaj status i kojih je samo Fond solidarnosti (koji je prošle godine pokrenula Asocijacija NKSS sa strukovnim i reprezentativnim udruženjima u kulturi) registrovao – 1.668 prijavljenih za pomoć.

Analiza navodi da je mera koja je nanela najviše štete u ovom periodu bila prošlogodišnja odluka Gradskog sekretarijata za kulturu Grada Beograda da otkaže godišnji konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture, jer zbog vanrednog stanja “nema uslova da se on realizuje“ i da sredstva preusmeri za pomoć za 309 honorarnih saradnika ustanova kulture u Beogradu. Svi drugi konkursi (Ministarstva kulture i informisanja, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu) su održani u ovom istom periodu.

Na drugoj strani, analize Asocijacije NKSS su pokazale da je konkurs Sekretarijata za kulturu grada Beograda realizovan katastrofalno. Od 242 projekta, 29 projekata je dodeljeno organizacijama koje se ne bave kulturom, koje su registrovane neposredno pred konkurs ili koje nisu registrovane u Beogradu. Od ukupno 99.790.000 dinara, na konkursu Sekretarijata za kulturu čak 20.800.000 dinara (20,84%) dodeljeno je, ovakvim, sumnjivim projektima. Njih Asocijacija NKSS deli u tri grupe: 1.) Ogromna sredstva koja su dodeljena organizacijama koje čine potpuni anonimusi, organizacije koje su registrovane, ali nemaju prethodnih aktivnosti; 2.) Sredstva dodeljena organizacijama koje imaju prethodne aktivnosti, ali se ne bave kulturom i 3.) Sredstva koja su dodeljena organizacijama koje su osnovane neposredno pred konkurs ili nisu registrovane u Beogradu.

POP Forum tim

(Nastaviće se…) 

Foto: Spomenik Stefanu Nemanji, autor: Dekriarh – Sopstveno delo, , CC BY-SA 4.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=99547879