Decentralizacija u raznim oblastima (politička, fiskalna, administrativna, kulturna…) godinama u Srbiji predstavlja jednu od uglavnom političkih mantri, koja se poput „evropskih integracija“, „odbrane Kosova“, „ekonomskog razvoja“, redovno koristi pretežno u političkim kampanjama ili po pravilu na početku javnog mandata, dok se ne istroši plimom drugih tema javnog diskursa Srbije.
Takav je slučaj i sa kulturom, gde se i pored najava Ministarstva da je decentralizacija jedan od ciljeva, u poslednje vreme dešavaju direktni slučajevi koji ne govore tome u prilog, nego de facto pokazuju da se odvija jedan sasvim suprotan proces.
U narednih nekoliko tekstova, predstavićemo iste primere, kao i dati širu analizu primene ove bitne teme na prostorima Srbije.
Prvi slučaj se odnosi na Galeriju savremene likovne umetnosti u Nišu i prekid izložbe umetnika Radoša Antonijevića u jednom od izložbenih prostora – Oficirskom domu. Na ovaj kulturni, ali i javni incident, juče su zajedničkim protestnim saopštenjem upućenim javnostima reagovali Međunarodno udruženje likovnih kritičara – Sekcija Srbija (AICA-Srbija), Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), Stanica – Servis za savremeni ples i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS).
U protestnom tekstu predstavnika nezavisne kulture Srbije, retkog korektivnog faktora državne kulturne politike, stoji da je izložba “O koristi i šteti istorije za život” uglednog umetnika Radoša Antonijevića, inače profesora na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, otvorena 13.05.2021. godine u niškom Oficirskom domu, u organizaciji Galerije savremene likovne umetnosti gde je bilo zvanično predviđeno da publici bude dostupna do 11. 06. ove godine.
Kako je predstavljeno na sajtu niške galerije (https://gslunis.rs/izlozba-radosa-antonijevica-o-koristi-i-steti-istorije-za-zivot-2/), radi se o ambijentalnoj postavci sastavljenoj od tri rada “Šator Vidovdanski hram ( po maketi Ivana Meštrovića iz 1908 godine za hram u slavu Kosovskog boja kao univerzalnog simbola slobodarskog duha svih južnoslovenskih naroda), Na svome mestu stajati (instalacija od tri šatora u vidu planina Olimp, Sinaj i Ararat) i Šator Dečani M2 (prema obliku manastira Visoki Dečani iz 14.veka).” Na istom mestu je objašnjen i koncept: “Preoblikujući nacionalne, verske ili civilizacijske simbole različitog porekla u šatore odnosno objekte privremenog, montažnog i mobilnog karaktera koji su uz to su i funkcionalni, umetnik stvara dela koja u svom kontekstu poseduju referentnost na brojne primere pojedinačnih ili kolektivnih drama, uslovljenih različitim krizama (egzistencijalnim, migrantskim, identitetskim, duhovnim…) u lokalnim ili globalnim prilikama. Radoš Antonijević zapravo na metaforičan način preko simbola potiskivanog ili prenaglašenog istorijskog sećanja identitetskog koda, komentariše konfuznu sadašnjost.”
Saopštenje nezavisnog kulturnog sektora dalje navodi da je Gradska uprava grada Niša u prostoru Oficirskog doma, gde je bila izložba, naprasno odlučila da zajedno sa potpredsednicom Vlade Srbije i ministarkom Zoranom Mihajlović, organizuje sastanak sa 29 načelnika okruga iz cele Srbije, koji nije bio prethodno najavljen ni organizatoru, ni umetniku i “izričito zahtevala od Galerije savremene likovne umetnosti Niša da se postavka skloni i izlagački prostor isprazni”.
Dajući podršku umetniku, koji je bio prinuđen da skrati svoju izložbu, potpisnici protesta su podsetili javnost “da još od 2017. godine Galerija savremene likovne umetnosti Niš, za svoj izlagački program, koristi zgradu Oficirskog doma kao privremeno rešenje, budući da je iseljena iz Galerije Srbija zbog restitucije. Tadašnja gradska vlast je obećavala da će kupiti i obezbediti novi galerijski prostor koji bi mogao da bude pandan Galeriji Srbija, što se još uvek nije desilo.”
Na prvi pogled, možemo zaključiti da se radi o još jednom primeru nepoštovanja kulture, bahatom ponašanju vlasti, ugrožavanju prava na rad umetnika, svemu čemu smo svakodnevni svedoci u kulturnoj javnosti Srbije.
Međutim, “iza brega” postoji i činjenica koja je vezana za temu ovog teksta. Krucijalna stvar je da je Niška galerija u septembru 2003. godine odlukom Vlade Srbije dobila status ustanove kulture od nacionalnog značaja i tako postala prva ustanova te vrste u Nišu. U ciju nečega što se zove decentralizacija u kulturi, odnosno teritorijalno razmeštanje ustanova nacionalnog tipa po celoj teritoriji, još ustanova i manifestacija su tada dobile isti status. Koji je potonjim izmenama u zakonu o kulturi – jednostavno izbrisan.
Taj proces, kome smo svedoci i tada i sada, zove se re-centralizacija kulture, odnosno povratak centralizmu.
POP Forum tim
(Nastaviće se…)
Foto: Izložba Radoša Antonijevića “O koristi i šteti istorije za život” (https://gslunis.rs/izlozba-radosa-antonijevica-o-koristi-i-steti-istorije-za-zivot-2/)