Novi nastavak EU-atlantskog putopisnog hodočašća od pre dve decenije…

Uz pravu briselsku reviju svih godišnjih doba (prvo kiša, onda sunce, pa sneg) u roku od pola sata šetnje na putu ka sedištu EU, prolazimo pored male kafanice na uglu jednog od prelepih briselskih trgova, gde je Karl Marks započeo pisanje svog „Kapitala“. Kada se nađete u prilici da budete ispred zgrade srca EU, u obliku Evropskog parlamenta, onda vam priče o naših deset i kusur godina razvoja do integracije, deluju sasvim normalne. U oblakoderu od betona, čelika i stakla, osim što kao neupućeni možete da se izgubite, možete videti i pravu reku političara, savetnika, lobista i administracije. Prvo što će vam pasti napamet je da mi jednostavno nemamo, a pitanje je da li ćemo imati para za ovakvu jednu participaciju, osim možda za optimističku deceniju, ako imamo sreće da se provučemo na nekom nivou Portugalije. Naravno, mi ne bi bili Srbi kada ne bi sreli nekog našeg, pa tako, pored turbo-folk pevačice Zlate Petković u avionu, kelnera iz Prijepolja na minhenskom aerodromu i beogradskog gastarbajtera u Brižu (“Nije lako ovde, brate!”), u prodavnici preskupih EU suvenira, susrećemo i mladu devojku iz Beograda, koja je asistent nemačkog predstavnika partije „zelenih“ u EU. Ipak, najbolji komentar je dao Bart Stevens, mladi socijalista i flamanski član našeg tima, inače bivši policijski inspektor, koji mi je bio strašno simpatičan odeven van protokola u običan džemper, a i možda zato što mi je ličio na Srbina. Ljut što je u Evropskom parlamentu, prava umetnost naći zonu za pušenje, Bart je rekao: „Majku im, nakrali se para, a sad ne daju ni da pušiš!“. Zaista, pravi socijalista, ali evropski.

Priča EU je priča liberalne ekonomije. Profit se traži u zajedničkom tržištu, a ne u ratnim sukobima, u ekonomskoj, a ne nacionalnoj ideji ili kako bi rekao ekonomista Smit – „Mir, niski porezi, pravda“. Šest zemalja – Nemačka, Francuska, Italija i Benelux team – Belgija, Holandija i Luksemburg, stvorili su EU 1952. godine, kroz tri zajednice – Zajednicu za ugalj i čelik, Zajednicu „Evroatom“ za mirnodopsko korišćenje nuklearne energije i Zajednicu za komunikacije. Strateška ideja je bila zajednička razmena, uz jedinstvenu carinsku uniju i naravno, obostrani profit, što je i suština trgovine. Tako je 1962. uvedena zajednička poljoprivredna politika, 1968. jedinstvena carina, a 1992. jedinstveno evropsko tržište. Što se tiče jedinstvene valute, za sada evro funkcioniše u 11 od 15 zemalja, koje čine EU. Istorija EU je istorija prevladavanja kriza. Politički gledano, EU je nastala uz jaku podršku SAD, da bi se ostvarila dva bitna cilja – stvaranje barijere od ruskog komunizma i zaštita od stvaranja ratnih područja, prevladavanjem rivaliteta između tri najjače članice – Nemačke, Francuske i Engleske. Interesantno je da je bivša SFRJ, upravo iz pomenutih razloga, bila jedna od retkih zemalja u ovom regionu, koja je imala šanse za ulazak u EU. Uz želju za većim profitom dolazimo do tri ključna razloga za nastanak EU, dok su tri glavna uslova za ulaz – vladavina prava, parlamentarna demokratija i tržišna privreda. Ovi uslovi, ujedno i postulati liberalne filozofije Zapada, iza sebe kriju i suštinu EU – ona zemlja koja u tranziciji pređe iz vladavine pojedinca u vladavinu prava, iz diktature u demokratiju i iz komandne u tržišnu privredu, uradila je to da bi joj bilo bolje, a ne samo zbog ulaska u EU. Prosto rečeno, liberalna politika nama već poznatog metoda „štapa i šargarepe“. A kada ćemo ostvariti godišnju stopu inflacije do 1% i isti deficit do 3%, da bi ispunili samo ekonomske uslove, da ne pominjemo vladavinu prava, ostaje da se vidi. Staro ekonomsko pravilo glasi – „Svaka država je suverena onoliko, koliko je vremena potrebno faksu da stigne iz Nemačke banke u London!“.

Jedan od naših domaćina, Jof van Kelen iz holandskog odeljenja organizacije “Paks Kristi”, inače sa stažom od par godina u SFOR-u u BiH i dobrim poznavanjem srpskog jezika, ali i mentaliteta, u opuštenom razgovoru u jednoj bivšoj, kalvinističkoj crkvi u Holandiji, danas pretvorenoj u hotel i konferencijski prostor, jednostavno je objasnio pitanje Srbije i EU. Razmišljajući kao običan stanovnik EU, Jof je rekao – „Zašto bih ja kupio neki srpski proizvod, osim ako nije atraktivan? Kvalitet se podrazumeva, pa mi smo gotovo, desetkovali stočni fond Holandije, samo zbog mogućeg rizika od bolesti!“. I zaista, retko gde ćete u Belgiji i Holandiji dobiti neku drugačiju restoransku ponudu, kada je meso u pitanju, osim alternative – riba ili piletina. Što može da bude sjajno po nepca hedonista, poput bele čorbe sa plodovima mora.

Najviši zvanični prijem, koji je naša delegacija imala na konferenciji je panel diskusija sa Doris Pak, predsedavajućom osobom delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Jugoistočnom Evropom i Edvard Livelin iz EU komisije za spoljne odnose, koji iz naše zemlje primaju samo Koštunicu, Đinđića i Labusa. Uostalom, g-đa Pak je te susrete i pomenula, ali je sam početak njenog izlaganja bio decidiran. Fundamentalna je stvar buduće saradnje naše zemlje i EU, upravo saradnja sa Haškim tribunalom i potreba da Milošević tamo mora da ode. Uz to i striktno poštovanje prava manjina. Potom je g-đa Pack pominjala već date donacije SRJ, od 600.000 eura za pomoć nezavisnim medijima, programu „Škole za demokratiju“, 240 miliona eura datih u tri meseca, gotovo 70% plaćenoj ukupnoj struji sa kojom smo pregurali zimu. Pri tom je najavljena i donatorska konferencija za SRJ, koja će se održati na leto, kao i da će deo donacija biti usmeren na edukacije i treninge. Napominjući da jednostranih promena granica nema, g-đa Pak je rekla „Imate veliku šansu da uradite nešto, ali u kooperaciji sa susedima.“, podsećajući pored Kosova i Crne Gore i na Vojvodinu – „Ne zaboravite je, možda će i tamo biti sukoba.“ uz realnu napomenu – „Kosovo neće biti deo Srbije, možda samo Jugoslavije.“.

Naredni interesantni susret u sedištu EU, bio je sa g. Rori O’Salivenom, specijalnim predstavnikom Svetske Banke za rekonstrukciju Jugoistočne Evrope. G. O’Saliven je kao predstavnik najveće bankarske institucije bio veoma konkretan – „Investicija će biti, ali nije prijateljski dati SRJ novac koji infrastruktura ne može da podnese. To može, kao u BiH, nestati u sumnjivim programima i zagušiti je.“ Na ono što je interesantno za našu lokalnu zajednicu, predstavnik Svetske banke nije imao odgovor – „Poznat mi je problem vaše fabrike automobila Zastava, ali to je vrlo teško pitanje, ne znam ko će investirati.“

POP Forum tim
(Nastaviće se)

Foto: (Tamar Gogua, Tabrez Syed, Marius Oprea, Christian Lue/www.unsplash.com);Doris Pack (https://www.europarl.europa.eu/resources/library/images/20140218PHT36310/20140218PHT36310_original.jpg)