Pre deset godina, 14.12.2010. napustio nas je Branislav Cole Kovačević, čovek kulture, politike, ideja i teatra (po meni). Iza sebe je pored najvažnijeg – porodice i mnogobrojnih prijatelja i poštovaoca, ostavio i bogatu zaostavštinu, posebno vezanu za kulturu.

Cole je jednostavno, genetski bio predodređen za teatarski život. Njegov otac, Ljuba Kovačević, nekadašnji prvak Knjaževsko-srpskog teatra, usadio mu je ljubav prema najstarijoj scenskoj umetnosti, koja mu je ostala emotivna crta celog života.

Ni u svojim najboljim projektima kulturne produkcije i politike, nije mogao bez “dasaka koje život znače”. Studentski kulturni centar u Kragujevcu, u čijem je formiranju dao značajan doprinos, inicijativom za nastanak i potom kao umetnički direktor, imao je pozorišni ansambl sa autentičnim predstavama osamdesetih godina prošlog veka. U sećanju mi je Joneskova “Ćelava pevačica” pred prepunom salom Prirodno-matematičkog fakulteta. Ali i njegov kasniji, samostalni rediteljski projekat, po Domanovićevom “Marko Kraljević po drugi put među Srbima”, angažovano prilagođen za vreme devedesetih u Srbiji.

“Koncert za mir”, odnosno pravilno – “Umetnici za mir”, kao prva antiratna kulturna akcija, ponajviše muzička na prostoru Srbije, održana 31. avgusta, 1991. godine u “pet do dvanaest” u Šumaricama, uz mnoštvo muzičara koji su uputili antiratne poruke (SMAK, Atomsko sklonište, Zabranjeno pušenje, Galija, Merlin, Istok iza…), nije mogla, po Coletovoj režiji da prođe bez glumaca – Gorice Popović, Josifa Tatića, Predraga Ejdusa, Mihajla “Šoka” Radojičića. I naravno Radeta Šerbedžije, koji je nakon kontraverzne izjave (“…Gledam sve ovo što se dešava, gledam kilometre koje prelazim za mir i jedna, jedina rečenica mi dolazi ovog časa da im kažem svima, izvinite što ste Vi tu kraj mene, ali j…. vam mater životinjsku!”) u direktnom prenosu Yutel-a i TV Novi Sad koji je gledala cela tadašnja Jugoslavija (bilo je to vreme televizije), izašao na binu, zamolio publiku da zajedno sa njim legne na zemlju i recitovao stihove Tina Ujevića iz “Svakidašnje jadikovke”:

“Kako je teško biti slab,

kako je teško biti sam,

i biti star, a biti mlad!

…Lezite!… 

I gaziti po cestama,

i biti gažen u blatu,

bez sjaja zvijezde na nebu.

Bez sjaja zvijezde udesa,

što sijaše nad kolijevkom,

sa dugama i varkama.

O Bože, Bože, sjeti se

svih obećanja blistavih,

što si ih meni zadao.

…i prekidam pesmu Tina Ujevića, samo da kažem svima i celoj Jugoslaviji da smo mi legli, pa ako hoće da gaze, neka gaze u p…. materinu. Ljubim Vas!”

Samo je u njegovoj produkciji “slobodnomislećeg” u to vreme mogao nastati sličan performans, koji je rezultirao smenom urednika direktnog prenosa, ali i Coletovom potom…

Pored ovog, najpoznatije šire Coletovog programa, izdvojio bih i njegovu stratešku ideju iz sfere kulturne politike, o stvaranju kulturno-istorijskog kompleksa “Milošev Venac” na obali Lepenice koji bi objedinio s jedne strane obale staru skupštinu, a sa druge Konak, Gimnaziju i naravno – teatar. Kome je na neki način i kumovao predlogom za vraćanje starog naziva, koji od 2007. godine ponovo nosi.

Ipak, najveći utisak o Coletovoj ljubavi prema teatru, svakako ostavlja priča iz vremena njegovog aktivnog bavljenja politikom, od kraja devedesetih i kasnije, kada je bio član predsedništva Demokratske opozicije Srbije. Tadašnja opozicija, a potom i vlast, imala je redovne kontakte sa svetom i jednom prilikom je upriličena i poseta Americi. Uz sastanke klasičnog političkog tipa, domaćini su gostima ponudili u Njujorku i obilazak lokaliteta ili posetu po sopstvenoj želji. Na iznenađenje domaćina, ali i drugih kolega, Cole je odabrao posetu Brodveju. Rekao je “Voleo bih da pogledam neku predstavu!” i domaćini su mu izašli u susret, nekako nabavivši ulaznicu na mestu gde se iste trebuju mesecima unapred. Kada sam čuo ovu priču od njega, pomislio sam koliko bi ovdašnjih političara izabralo pozorište kao “američku” želju u to vreme? I shvatio da je velika šteta što čovek takvog senzibiliteta nije odabrao kulturnu umesto ove obične politike.

POP Forum tim

Foto (lična arhiva): Paraćin 1983. godine.

Ključne reči: Branislav Cole Kovačević, Koncert za mir, Teatar.