POP FELJTON II.

Uticaj Zapadne kulture i medija na razvoj popularne muzike u Kragujevcu (1950 – 1970.) – drugi deo

“Amerikanizacija i vesternizacija”

Dominik Strinati prepoznaje “amerikanizaciju” kao mnogo širi fenomen uticaja na svet, pozivajući se na Bukerovu definiciju njenog uticaja u posleratnoj Britaniji kao “standardizovane masovne kulture sa središtem u enormno povećanom uticaju televizije i oglašavanja, gde je popularna muzika izraženija nego ikad putem hipnotičkog ritma džeza i nove izraženosti kao posebne društvene snage date tinejdžerima i mladima”. On takođe navodi i reči uglednog nemačkog reditelja Vima Vendersa – “Amerikanci su kolonizirali našu podsvest”. Na taj način, Amerika kao iskusna u muzici i filmu i sama je postala predmet potrošnje i simbol uživanja. (Strinati 2004: 27 – 28).

Međutim, uticaj Amerike na “starijeg brata” i bivšeg kolonizatora Britaniju u sferi popularne kulture je imao i povratni efekat, uticaj Zapadne Evrope na Ameriku, tako da se dolazi do novog termina – “vesternizacije”. Pod ovim procesom se podrazumevaju obe navedene vrste uticaja, odnosno njihovo međusobno prožimanje i preplitanje, posebno u periodu nakon Drugog svetskog rata. Vesternizacija je najprisutnija u sferama popularne kulture i potrošačkog društva: 

“U popularnoj kulturi, u praćenju preplitanja uticaja Amerike i Zapada, nije uvek lako napraviti distinkciju šta je odakle došlo. Rokenrol je jedan od primera, jer su se u njemu, pedesetih, preplitali britanski i američki rezultati. Bitlsa i bitlmanije ne bi bilo bez američkog rhytm’n’bluesa; američkog potrošačkog društva i uspona samoposluga ne bi bilo bez uspona potrošačkog društva u Evropi; pop-art se razvio u Njujorku, ali ga takvog ne bi bilo da prvo nije nastao u Engleskoj… Otuda se, u mnogo čemu, između amerikanizacije i vesternizacije stavlja i znak jednakosti”.  (Vučetić 2009: 33-34.).

U vezi teme ovog feljtona, to je svakako tačno, jer na stvaranje kragujevačke džez scene je direktno uticao američki medij koji je promovisao američke izvođače, dok je pak, rana rokenrol scena bila pod najvećim uticajem evropske radio stanice, sa dominantnom ulogom britanskog benda (“Bitlsi su naišli na univerzalno prihvatanje postajući deo kolektivnog nesvesnog, tj. svojevrsna dogma, koja se ne dovodi u pitanje već je predmet bezrezervnog totemskog obožavanja”. (Janković 2011: 168). 

Ne treba nikako zanemariti ni uticaj velike finansijske podrške, koja je paralelno sa “amerikanizacijom/vesternizacijom” dolazila u ratom opustošenu i siromašnu zemlju. Kragujevac je posebna paradigma jer je tragičnim događajem bio de – facto obeležen putem populacionog i intelektualnog smanjenja, a sa druge strane je bio jedan od glavnih elemenata propagande mlade komunističke države o ratnom stradanju, ali i pobedi na savezničkoj strani. Kako je kulturnu propagandu pratio i finansijski efekat, počeo je da se javlja i konzumerizam. Jedan od sagovornika, koji je pomogao oko rasvetljavanja razvoja lokalne muzičke scene, Zarija Raković – Micinac, inače trubač popularnog džez i pop benda “Sedam mladih” je rekao: 

„Taj period je imao jednu blagu uzlaznu i trpeljivu crtu što je polako teklo na bolje. Išlo je polako ka boljem i to je davalo nekakvu snagu, pozitivno iščekivanje. To nas je držalo u stanju koje nam nije padalo teško, jer znaš da će to doći, to što čekaš. To je suština. Siromaštvo je bilo evidentno, ne može se preko noći krenuti nabolje, mada su počele, posle Informbiroa, grdne pomoći da stižu iz Amerike, iza šezdesete kada su se osnovali Nesvrstani. U vreme kad smo mi otišli iz Kragujevca, počelo je da se živi sve bolje i bolje. Zašto? Pa, jer smo podobijali kredite i to ne samo obične, nego i bespovratne kredite, pa smo se busali u grudi kako ništa ne radimo, a imamo dobre plate.”

U tumačenju nešto šireg, ali suštinski takođe izjednačenog pojma sa “amerikanizacijom” i “vesternizacijom” – kulturnim imperijalizmom, nailazimo i na još jedan dokaz tumačenju o lakoći širenja zapadne kulture u tadašnjoj Jugoslaviji, u smislu međugeneracijske distinkcije, kojoj su mladi, kao glavni konzumeri popularne kulture i najviše skloni.

Šuker navodi da je “Anglo – Američka” popularna kultura postala zvanično međunarodno poželjnom kulturom mladih od 1950”… Američki rokenrol je bio instanca upotrebe inostrane muzike od mladih generacija kao sredstvo distanciranja od “nacionalne kulture” svojih roditelja” (Shuker 2001: 71). Istu situaciju prepoznaje i Janković: “Sveobuhvatni uticaj Bitlsa prvih godina šezdesetih doneo je neočekivano bogatstvo, razuđeno mišljenje i originalne stavove u živote mladih, konfrontirajući ih sa a priori usprotivljenim roditeljima koji nisu bili spremni da prihvate neophodne i neizbežne društvene promene”. (Janković 2011: 166). Okretanje ka džezu i rokenrolu, kao delu globalnog, ali i pomodnog, mladima je bio na neki način i izlaz ka boljem životu (“obećani svet Zapada”), mentalno i vrednosno umrežavanje sa istim generacijama u svetu, ali i beg od alternative, koja je u slučaju Kragujevca mogla da bude vezana samo za tradicionalnu, narodnu muziku koju su konzumirali njihovi roditelji.

Teorija, pojam kulturnog imperijalizma, direktno povezuje sa medijima, a Šuker ističe da je upravo popularna muzika bila najadekvatniji materijal za primenu: “Dokaz o kulturnom imperijalizmu, dolazi uglavnom iz jednosmernih tokova međunarodnih medija kao i iz nekoliko međunarodno dominantnih izvora medijske produkcije, pre svega iz SAD do medijskih sistema drugih nacionalnih kulturnih konteksta. To ukljucuje prodor na tržišta i dominaciju Anglo – Američke popularne kulture i što je još važnije, stvaranje opšte prihvaćenih standarda, bez mogućnosti postojanja alternativnih vidova istom. Međunarodna dominacija medijskih konglomerata i velikih pratećih izdavačkih kompanija je sugerisala da je kulturni imperijalizam bio primenljiv na popularnu muziku.” (Shuker 2002: 80).

Tako je zahvaljujući ponajviše izvedenoj vrsti imperijalizma – “imperijalizmu medija”, Amerika posredstvom radija, televizije, štampe i advertajzinga realizovala svoje planove za širenje kapitalizma kroz potrošačko društvo. (Vučetić 2009: 31).

POP Forum tim

(Nastaviće se)

Foto (lična arhiva): Zarija Raković, trubač 7 mladih, na “Pesmi leta” 1969. godine, kada su ovi prostori uveliko bili okrenuti Zapadu.

Izvori:

  1. Janković s. Aleksandar (2011). Dug i krivudav put: Bitlsi kao kulturni artefakt – drugo izdanje, Beograd, “Red Box”.
  1. Shuker Roy (2001). Understanding popular music — 2nd ed., Routledge Taylor & Francis Group London and New York.
  1. Shuker Roy (2002). Popular Music: The Key Concepts — 2nd ed., Routledge Taylor & Francis Group London and New York.
  1. Strinati Dominic (2004). An introduction to theories of popular culture — 2nd ed., Routledge Taylor & Francis Group London and New York.
  1. Vučetić Radina (2009.), Amerikanizacija u jugoslovenskoj popularnoj kulturi ’60-ih, Filozofski fakultet, Beograd (doktoska disertacija).
Izbornik