Akteri nezavisne kulturne scene o sopstvenoj održivosti

Za potrebe ovog poglavlja, realizovali smo anketu manjeg obima, gde su predstavnici nezavisne kulturne scene Srbije (Darka Radosavljević iz Nezavisne umetničke asocijacije “Remont” iz Beograda i Zoran Pantelić iz Centra za nove medije “Kuda.org” iz Novog Sada), odgovarali na pitanja o održivosti.

Darka Radosavljević održivost slikovito predstavlja kao “nemoguću misiju”. Ona smatra da, organizacije koje se bave kulturom, opstaju isključivo kroz projektne aktivnosti, što znači kontinuiran rad sa ogromnim rizikom vezanim za prihvatanje projekta od donatora, često u odnosu, u najboljem slučaju, 5:1, odnosno – od pet projekata, jedan bude prihvaćen za finansiranje. Ona navodi da neku vrstu održivosti obezbeđuju organizacije koje se bave kulturnom industrijom, tržištem, ali su, po njoj, one samo sticajem okolnosti udruženja građana jer ne postoji drugačija pravna regulativa. Održivost ostalih organizacija je po mišljenju Radosavljevićeve, bazirana na ličnom ulaganju i svojevrsnom žrtvovanju. Ona daje specifičnost rada ovih organizacija u kulturi, jer su to prevashodno organizacije koje u svom osnovu imaju umetnost, a po njoj, umetničko stvaranje je potreba, poput hrane i pića i da treba stvarati, bez obzira na okolnosti.

Zoran Pantelić napominje velike lokalne probleme civilnog sektora u kulturi, otežane dodatno novim problemom – sveobuhvatnom dominacijom kreativne industrije EXIT, koja je uz opštu podršku na svim nivoima vlasti, ugrozila rad civilnog sektora u Novom Sadu, kako putem uzimanja ogromnog dela budžetskih sredstava, tako i do monopolizacije kulturne politike grada. Za Pantelića bi održivost nezavisne kulturne scene Srbije trebalo da prevashodno podrazumeva visok stepen diversifikacije u političkom i društvenom životu, što, po njemu u Srbiji nije slučaj. On smatra da je potpuna dominacija partijske, interesne preraspodele javnog novca, resursa i kontrola medija, nedvosmisleno ukazala na činjenicu da se u Srbiji odustalo od postojanja i razvoja civilnog društva.

Darka Radosavljević iz kolektiva “Remont” iz Beograda, kao glavnu meru za postizanje održivosti vidi osmišljavanje i usvajanje strateškog plana za razvoj kulure koji podrazumeva podršku saradnji institucija i ustanova sa nezavisnim sektorom. Po njoj je neophodna i podrška republičkih i lokalnih vlasti u kontekstu obezbeđivanja osnovnih uslova za rad (prostor, „hladni pogon “), kao i obezbeđivanje osnovnih sredstava za rad najznačajnijih organizacija (putem javnih konkursa sa jasnim uslovima i evaluacijom). Bitna mera je i uvođenje višegodišnjeg (od najmanje 3 godine) finasiranja osnovnih potreba organizacija.

Zoran Pantelić iz novosadskog “Kuda.org”, sadašnju održivost ocenjuje kao vrlu slabu, predstavljajući je veoma rizičnim poljem za rad. Po njemu, ovdašnje okolnosti obeshrabruju aktere u civilnom društvu da se upuštaju u nove projektne angažmane i da su oni spremniji da “napuste polje borbe”. Po Panteliću, te okolnosti su prisutne u svim nivoima upravljanja javnim novcem preko konkursa, selekciji projekata, izboru i radu članova komisija, pa do rezultata i evaluacija konkursa. Nepovoljne okolnosti, po njemu su i u lošoj regulaciji statusa poreza, socijalnih i penzijskih doprinosa, regulaciji radnog staža…

I pored prilično pesimističnih ocena samih aktera nezavisne kulturne scene, oni se i dalje ne predaju u “borbi” za ostvarenje svojih misija. Primer dobre prakse je svakako kampanja “Remonta” realizovana krajem 2017. godine “Da li Vam je potreban Remont?” u kojoj su prikupljali sredstva za rad putem online platformi individualnog fundraising-a (www.indiegogo.com), ali i putem javnih aukcija dela umetnika koji su sarađivali sa njihovom galerijom i koji su im ustupali, na taj način prikupljena sredstva.

POP Forum tim

(Nastaviće se)

Foto: Darka Radosavljević, NUA “Remont”, kampanja.