Uvod

Značaj nezavisne kulturne scene, u okviru postizanja održivosti je odavno prepoznat u svetu. U knjizi “Culture and Sustainability in European Cities: Imagining Europolis”, autorke (Hristova, Dragićević Šešić, Duxbury) kao jednu od ključnih tema u okviru postizanja održivosti modernih gradova, upravo vide značaj i neophodnost, ne samo saradnje, nego partnerstva javnog i civilnog sektora. Po njima, partneri u tom odnosu su kako akteri, tako i pokreti civilnog društva sa jedne i lokalna samouprava sa druge strane, a putem njega se javne vrednosti kulture redefinišu i ponovo ističu. One naglašavaju da je ova vrsta partnerstva za gradove – najvažniji pristup ukoliko žele kako inovativnu metodologiju rada, tako i garanciju boljeg života za građane, što bi trebalo i da bude svrha lokalnih zajednica.

Kao različite partnere iz civilnog društva u ovoj saradnji, pomenute istraživačice vide umetnike, aktiviste, nevladine organizacije, eksperte i zainteresovane građane, što omogućava i bogatiju i inkluzivniju lokalnu zajednicu i stvaranje grada koji će biti i mnogo življi i pouzdaniji u sopstvene razvojne resurse. Autorke prepoznaju da će ova partnerstva ojačati obe strane, tako da se civilni sektor neće ustručavati da pomogne lokalnoj vlasti, a one će postati bliže svojim građanima i prevashodno njihovim potrebama. (Hristova, Dragićević Šešić, Duxbury 2015: 4-5)

Navedeno znači – obe strane će bolje ostvariti svoje primarne uloge, moglo bi se zaključiti. Prva grupa pitanja koju izdvajamo je – kako se navedeno implementira u praksi u regionu? Da li vlasti prepoznaju značaj civilnog sektora u kulturi u postizanju održivosti sredine? I da li se uopšte građansko društvo smatra ravnopravnim partnerom?

Nezavisni kulturni akteri su u okviru svog delovanja – kulture, kao sastavne komponente održivog razvoja, aktivni i u ostvarivanju održivosti nekih celina, poput – gradova, preciznije prostora u gradovima.

U okviru projekta “Act4City” četiri regionalne organizacije civilnog sektora u kulturi (Expeditio Kotor, Art Lazareti Dubrovnik, Ministarstvo prostora Beograd i City Creative Network Skopje), pripremili su radio emisiju koja govori na koji način akteri nezavisne kulturne scene doprinose da gradovi Balkana postanu bolja mesta za život. Od inicijative “Ne davimo Beograd”, preko trećeg po redu “zelenog grada” na evropskom prostoru po upotrebi bicikla – Skadra, govorilo se o ulozi nezavisne kulturne scene u održivosti prostora.

Predrag Cvetičanin iz niškog Centra za empirijske studije kulture Jugoistočne Evrope, koloritno je u emisiji predstavio ulogu civilnog sektora u kulturi u aktuelnom procesu borbe za održivost lokalnih sredina, koju ovde citiramo:

“To su jako male organizacije, koje se jako trude da probude građane da se bore za ta neka zajednička dobra. Jednim delom su ta dobra bila podrazumevana u socijalizmu – obrazovanje besplatno, briga oko zdravstva, dobijanje stanova, a u slučaju gradova su to – parkovi, javni trgovi, trotoari…Verovatno zato što se nisu borili za njih, nego su ih dobijali, građani vrlo često takve stvari prepuštaju bez borbe.

Mislim da mi živimo u jednoj najgoroj mogućoj kombinaciji dva sveta. Na jednoj strani je ta globalna ideja neoliberalizma da sve što je zajedničko treba da se privatizuje, a to možda ne bi bilo loše, kada bi većina mogla da sve to privatizuje, a ovde se radi da strahovita manjina privatizuje sve što je zajedničko. A drugi svet je ovaj svet pijetistički koji nam je ostao od socijalizma, gde ključna stvar više nije novac i kapital, nego socijalni kapital – ko koga zna, partijske veze, rođačke veze, zemljačke veze… A treća strana, građani su najslabije zastupljeni.

Ove dve strane se bore međusobno, jedni da uzmu sve preko para i drugi da preko svojih starih privilegija prodaju isto što skuplje. I onda, najbrojnija strana u svemu tome je ustvari najslabija i onda ove organizacije, ustvari pokušavaju da tu stranu malo probude, jer ona je jedan ogromni, uspavani džin, koji nema vremena od sopstvenih briga da vidi kako ih, ne samo pojedinačno, nego sve zajedno, pljačkaju.”[1]

Ako pogledamo trenutnu situaciju u zemljama regiona, dolazimo do zaključka da je Cvetičaninov opis odnosa i korealcije sektorskih snaga, moguće identifikovati u svakoj.

Drugi set pitanja se odnosi na uslove u regionu, da sama nezavisna kulturna scena postigne održivost – Imaju li šanse, mogućnosti, ideje? Jer, ako oni sami nemaju uslova za postizanje održivosti, a državu isto ne interesuje u zadovoljavajućem vidu, kako se onda nezavisni kulturni delatnici mogu uključiti u stvaranje uslova za održivost svog grada ili države?

POP Forum tim

(Nastaviće se)

Foto (Ivan Zupanc): Aukcija “Umetnici za Remont” u Dvorani Kulturnog Centra Beograda 2017. godine.

Ključne reči: Održivost, Kultura i održivi razvoj, Civilni sektor, Nezavisna kulturna scena.

Izvori:

1. Hristova Svetlana, Dragićević Šešić Milena, Duxbury Nancy (2015). Culture and Sustainability in European Cities Imagining Europolis, Routledge Taylor & Francis Group London and New York, pp. 04 – 05.

 

[1] Izvor: http://www.expeditio.org/index.php?option=com_content&view=article&id=1707:poslusajte-radio-emisiju-act4city-2&catid=220:hot&Itemid=410&lang=en (pristupljeno 18.12.2020.).