Pošto je bivša Jugoslavija baštinila ideje antifašizma i na tome gradila svoju državnu ideologiju, postojanje desničarskih ili neonacističkih organizacija nije tolerisano, niti je postojala mogućnost da one steknu značajniju podršku javnosti. Ne računajući razne nacionalne terorističke organizacije koje su u svom delovanju imale, veće ili manje, uticaje neofašističkih ili ekstremno desnih ideja, ova ideologija se nekako najpre odomaćila u pank subkulturi. Stvarno ili pod uticajem medija i raznih službi mnogi pankeri su bivali optuženi da su zagovarali ovakve ideje. Tako se, na primer, jedan pank bend iz Ljubljane pojavio kao prva žrtva medijske afere. Naime, prema medijskim saznanjima pojavio se bend pod imenom Četvrti Rajh. Zapravo, bend se zvao 4R, ali su mediji skloni senzacionalizmu napumpali celu stvar. Članovi benda su bili lokalni pankeri i njihov pevač infantilno se interesovao za nacističke ideje. Istovremeno sa njihovom pojavom, širom Ljubljane su se pojavili grafiti sa nacističkim simbolima, poput svastike, što je bilo potpuno nezamislivo. Ovaj bend je bio deo velikog skandala iz 1981. godine jer su zabranjeni i pre nego što su snimili neku pesmu. Oni su, nešto ranije, potražili pomoć od Igora Vidmara, urednika Radio Študenta, ali on nije želeo da ima ništa sa njima zbog njihovih rasističkih tekstova.
“Odjednom, u jesen 1981. godine, objavljeno je otkriće i hapšenje trojice članova fantomskog benda “Četvrti Rajh” o kojima niko ništa nije znao. Bio je u pitanju pravi šou od suđenja, potpuno iskonstruisan i medijski prenaduvan – jedan od navodnih članova, pevač Lublanskih pasa (u tom trenutku poznatog benda), nije imao ništa sa njima. Druga dvojica jesu, ali ovaj “bend” nikada nije nastupao. Nekoliko meseci ranije, oni su me zapravo pozvali na probu – imali su glupe rasističke tekstove i nisu umeli da sviraju. Tada sam im rekao, poprilično jasno, da kad je bar reč o Radio Študentu, nikada neće svirati zbog njihovih tekstova punih mržnje.”
Svejedno, pojava ovakvog benda je izazvala zgražavanje slovenačke javnosti, pa je najtiražniji slovenački dnevnik “Nedeljski dnevnik” objavio tekst pod naslovom “Ko crta kukaste krstove?”. Tekst su preneli svi ostali jugoslovenski mediji, a prednjačili su oni senzacionalističkog karaktera, poput “Ilustrovane politike”. O ovim događajima se tih dana pisalo da vest od “19.11.1981. bila je zapanjujuća: u Ljubljani je otkrivena grupa od 18 mladića koji su po zidovima ispisivali nacističke parole i simbole.” Dalje se objašnjavala čitava organizacija pa se kaže da su članovi uglavnom bili đaci srednjih škola, ali je bilo i osnovaca. Zatim, pisali su dobro obavešteni mediji, da su trojica najstarijih osnovali neonacističku punk grupu pod nazivom “Četvrti Rajh”, da je pevač išao u Englesku gde je prisustvovao mitingu “Nacionalnog Fronta”, da se na javnim mestima pozdravljaju sa “Sig Hajl” i “Hajl Hitler”, da se povezuju sa sličnim organizacijama van zemlje, da je njihov zadatak da se fizički obračunavaju sa pripadnicima drugih naroda i rasa, i da su razmišljali o formiranju neonacističke partije koja bi se zasnivala na idejnoj platformi slovenačkog nacionalizma, nacizma i antikomunizma. Na kraju, osumnjičeni “nacisti” su bili oslobođeni svih optužbi.
Njihovo postojanje je bilo dovoljno da tadašnja vlast sve pankere posmatra kao neonaciste, pa je represija pojačana, da bi kulminirala u takozvanoj Nazi aferi iz 1983. godine. Naime, Igor Vidmar, poznati novinar i rock promoter, uhapšen je zbog nošenja bedža “Nazi punks fuck off ”, na kojem se nalazio precrtani kukasti krst. Zapravo postojale su četiri verzije ovog događaja:
1.) Po prvoj, na bluzi je nosio okrugli bedž sa crnim krstom (po uzoru na logo benda Lajbah) ispod koga je bio natpis “Nazi punks fuck off”. Miliciji, navodno, nije bio razumljiv donji natpis i Vidmar je dobio četrdeset dana zatvora.
2.) Po drugoj verziji i krst je bio kukasti i natpis profašistički, a kazna je dva puta po petnaest dana zatvora.
3.) Po trećoj, Vidmar je iz Engleske nabavio bedž na kojem su utisnuti prvo srp i čekić, zatim piše “Crazy Government”, a na vrh svega stavljen je kukasti krst.
4.) Četvrta verzija (zapravo varijacija na treću) je iz usta Petra Mlakara, još jednog od istaknutih alternativaca, koji radnju smešta u ljubljanski kafić “Roža”.Tu je, navodno, Vidmaru prišao nepoznati i zamerio mu što nosi već opisani bedž. Usledilo je raspravljanje, na poziv Vidmara došla je i milicija, a on se, na kraju, našao iza rešetaka.
Još jedan slovenački bend je optužen za propagiranje nacizma putem svojih pesama i na nastupima. U pitanju je Laibach koji su posežući za elementima socrealizma, nacističke umetnosti i italijanskog futurizma, stvorili stil koji je morao biti primećen. U njihovoj slučaju je odmah bilo jasno da nikakve političke pozadine u njihovom radu nema te da je korišćenje nacističke ikonografije bio samo način da se umetnički izraze.
Ovo nije bila jedina „naci afera“ jer je nekoliko godina kasnije (1987.) jugoslovensku javnost potresla još jedna. Naime, otkriveno je da se u stanu Isidore Bjelice, preminule poznate spisateljice i novinarke i kćerke poznatog šahiste Dimitrija Bjelice, na proslavi rođendana okupila grupa njenih prijatelja obučenih u nacističke uniforme sa pratećom nacističkom ikonografijom. Sve se dešavalo u decembru 1986. godine kada se, kako je pisala štampa, okupilo 19 studenata Sarajevskog univerziteta, svi se pominju poimence (u nekim verzijama je figurirao broj od 21 učesnika), uglavnom su bili iz redova bogatijih porodica, a četvoro su bili članovi SKJ, a čitava događaj je organizovan pod sloganom „Trijumf volje“. Iako su mediji, po običaju, prenaduvali čitavu stvar i pokušavali da prikažu kao veliki skandal, stvar se vrlo brzo smirila nakon što su članovi SKJ priznali krivicu i samokritiku, dok je Isidora Bjelica, u pismu upućenom Omladinskoj organizaciji Filozofskog fakulteta, uporno negirala pripadnost bilo kakvoj fašističkoj organizaciji. Ovaj događaj je objašnjen pukim egzibicionizmom učesnika navodnog „naci“ performansa i sve se završilo bez težih posledica po njih. Može se reći da su imali sreće jer, po informacijama do kojih je došla Služba državne bezbednosti, okupljeni na rođendanu nisu se samo bavili običnom proslavom već su razmatrali i neka ozbiljna politička pitanja. Razgovaralo se o pružanju pisane podrške grupi studenata Sveučilišta u Ljubljani koji su inicirali ukidanje „Štafete mladosti“ i o ukidanju služenja vojnog roka, odnosno uvođenja civilnog služenja.
Iste godine dogodio se još jedan skandal povodom obeležavanja Dana mladosti. Zadatak da izrade plakat i štafetu dobio je ljubljanski dizajnerski studio „Novi kolektivizam“ i oni su napravili plakat koji je bio, ni manje ni više, nego neznatno izmenjena verzija nacističkog plakata „Treći Rajh“, autora Riharda Klajna. U prvi mah niko nije primetio, ali se ubrzo otkrilo i pronašlo sasvim drugo dizajnersko rešenje.
Dok se javnost bavila stvarnim ili lažnim nacističkim grupama dolazi do formiranja jednog od prvih neonacističkih bendova u bivšoj Jugoslaviji. U pitanju je sarajevski White Riot (Beli nered – prim. aut), formiran septembra 1987. godine. Na njihovu muziku najviše su uticali Nabat, ali kako im se njihova ideologija nije dopadala, okrenuli su se Skrewdriver-u, Legion 88-u, Brutal Attack-u i drugim RAC bendovima. U njihovim pesmama bilo je reči o “jugoslovenskoj zemlji, beloj rasi, fudbalu, Skinhed pokretu, o kopiladi kao što su teroristi emigranti”. Interesantno je da će frontmen ovog benda u Jagodini, gde je izbegao nakon rata, nastaviti sa delovanjem na neonazi sceni kroz bend Sorab 18.
Vojkan Trifunović (deo iz knjige “Kraljevačka punk hronika”, samizdat, Kraljevo, 2020.)
Foto: Naslovna (Sympathy for the Devil, 1989 fotografija / photograph začetek jugoslovanske turneje, Hala Tivoli / first concert of the Yugoslavian tour, Tivoli Hall, Ljubljana; NSK – From Kapital to Capital/Neue Slowenische Kunst Exhibition – Press Room; http://nsk.mg-lj.si/press-room/); Foto 1. (Ivan Novak, Dejan Knez and Igor Vidmar at Disco FV 112/15, 1982 foto / photo by Siniša Lopojda; http://nsk.mg-lj.si/events/igor-vidmar/); Foto 2. (Peter Lomas pixabay.com: https://pixabay.com/illustrations/anti-fascist-swastika-nazi-nazism-2541058/); Foto 3. (Laibach, Screenshot You Tube https://www.youtube.com/watch?v=0BIaQxo4hDM&t=145s); Foto 4. (Dan mladosti plakat: https://kuda.org/sr/predavanje-miran-mohar-plakata-za-dan-mladosti-zagreb).