U jeku najnovijih okršaja navijača, nagomilanih izjava zvaničnika, moj otac objavljuje sliku Margaret Tačer, meni odmah skače pritisak, neka nelagodnost, uz citiranu rečenicu kojom poziva na sklanjanje navijača, stoke sa stadiona.
Bilo je i onih koje nije mrzelo da kucaju na Googlu i dokažu da tako nešto nije izašlo iz poganih usta dotične lejdi, a bilo je i onih koji su okačili njenu sliku, valjda im je ton zazvučao kao što je i meni, skoz kao da je ona izgovorila, pa nisu posumnjali, iako se u internet uvek sumnja. Ne zamrzi mene da uđem u raspravu oko toga da šta god da je pogana izgovorila i uradila, treba da ode u zaborav a ne u etar i da nije ona rešila “problem” huligana i tako dalje, kako već ide rasprava na fejsbuk komentarima.
Uz malo cinizma, malo ironije, malo emotivnih ucena, malo kopiranja podataka, malo statistike sa istog Googla. Ne zamrzi mene da iskoristim dostupnost interneta i podataka, pa ukucam na Googlu – Tačer i huligani. Na prvih pet strana nailazim na sve što mi treba. New tab new tab…. i eto 10 referenci koje mogu da koristim. Prva je nekakva stranica na kojoj sam našla podatke o istoriji nasilja na fudbalskim utakmicama. Tamo nalazim da je 1314. Edvard II zabranio fudbal jer “neredi mogu dovesti do socijalnih nemira ili čak izdaje”… čekaj, kako je moguće da šutiranje svinjske bešike može imati takve posledice?
Tu je već prva veza sa Margaretinom odlučnošću da uvede elitizam na stadione. Navodi se dalje 1885. godina kada su navijači Prestona i Aston Vila ušli u šorku, zatim podatak da u međuratnim periodima nije bilo zainteresovanih za tuče po stadionima…. prebacuje se dalje na 1955/56. kada Liverpul i Everton opet vole da se tuku. I stiže se konačno do osamdesetih godina, za koje su se vezali internet komentatori.
Šta se dešava tih sedamdesetih i osamdesetih, sve do devedesetih u Britaniji?
Osim što Margaret, da ista ona Margaret, ukida besplatno mleko u školama, huligani se i dalje biju sve dok 1985. ta ista ne uvodi Ratni kabinet. Izbacuje se Britanija iz evropskih takmičenja, uvode se kazne, oformljava se Premijer liga. Ono što se takođe dešava jeste da se stvara klima – Mi (policija, vlada), protiv njih (huligana). Mediji, kao i sad, huligane prestavljaju kao nasilnike, divljake, a stadione kao prostore bezumlja, nasilja i postapokalipse.
Zašto je ovo bitno?
Bitno je jer su stadioni tradicionalna okupljanja radničke klase, prostor na kom se izražavalo nezadovoljstvo. Kako Magi sa svojim drugarom Reganom i Pinočeom sprovodi ekonomiju stezanja kaiša, jasno je da se nasilje huligana poklapa sa periodom kada su njihovi očevi i majke i oni sami, huligani, ostajali bez posla, kada je rasla inflacija, kada su nametani veliki porezi, kada je slabila javna potrošnja, kada se ukidalo ono malo kolektivnog na račun individualnog, kada se javno pretvaralo u privatno, kada se modernizovao rad, kad nadnice za radnike opadaju, kada 1984. i 1985. štrajkovi rudara i ostalih radnika bivaju ugušeni istom represijom policije kao i neredi na stadionima, kada slabe sindikati, kada siromašni siromaše a bogati se bogate, kada je ekonomska nejednakost pretila da ugrozi vlast i moć Čelične Lejdi (a bila je tako zaljubljena u nju, vozalo je to duga tri mandata).
You ll never got a job, zašto su “posprdno” to pevali navijači?
Ono što je tadašnje, a i sadašnje društvo želelo da poruči Margaret, poručili su joj navijači. I nije ona rešila problem navijača. Rešio je premijer posle nje, proterivanjem radničke klase sa stadiona preskupim kartama, komfornim sedištima, privatizacijom. Na stadionima sada sedi elita, ona koja je ubirala plodove tačerizma i oni nemaju razloga da stvaraju nemire i kako je naveo neki autor na www.studentski.hr, nek mu neko oprosti ja ne mogu, da “huligani su osobe koje svoje nezadovoljstvo svakodnevnom egzistencijom (čitaj neoliberalnim kapitalizmom) prenose na stadione, stvarajući nemire štete ljudima koji su došli na tribine gledati utakmicu (čitaj elita, dobrostojeći građani koji imaju para da kupe karte), igračima na terenu (čitaj skupoj tržišnoj robi) i klubu (privatnom vlasništvu nekog budže). Sport i igra za njih imaju skroz nebitnu ulogu. “MA HAJDE!” Tačer se obračunala sa radničkom klasom, a ne sa huliganima.
Zato je njena rešenost da to uradi bila tolika. I zašto se kod nas ne reši problem huligana?
Ne bojte se, rešiće se onda kada huligani pređu na stranu potlačenih, na stranu onih koji rade za minimalac, neprijavljeni u buticima, u “Drekselima”, “Pompejama”… Za sada kapaju privilegije za vođe od strane onih sprovodnika iste ekonomije koju je sprovodila i Lejdi, nema potrebe za represijom palicama i pendrecima prema sinovima upropaštenih radnika. Znaju i ovi naši ono što je znao Edvard II.
Tara Rukeci
(Tekst je preuzet sa portala Zrenjaninskog socijalnog foruma: http://www.zsf.rs/autori/na-stadionima-sede-elite-koje-su-ubirale-plodove-tacerizma/)
Foto (Alexandre Brondino, Brian Jones, Enrique Guzman Egas./www.unsplash.com): Football funs.