(Ogled o politici i satiri SFRJ – 6.) 

Deo 5: https://popforum.rs/jez-kao-draft-pakta-sa-socijalistickim-malogradjanstvom/ 

Todor Kuljić afirmativno govori o progresivnim aspektima autoritarne modernizacije (7), kao sistemu velike horizontalne i vertikalne društvene pokretljivosti. Govori međutim i o „harizmi“ socijalističkog razuma koja je imala važnu ulogu u pridobijanju široke podrške stanovništva, a koje je podrške nesumnjivo bilo iz niza dobrih i očiglednih razloga. Ali pitanje je šta će socijalističkom razumu harizma u socijalističkom društvu? Harizma obećava neki nerealni višak mogućnosti, misteriozni učinak, čemu dakle harizma u svetu socijalističkog razuma?

Sve postaje jasnije ako usvojimo Stojanovićevu dijagnozu povodom posledica sakrivanja revolucije, ako se složimo da je to bio sistem socijalizma (i socijalističkog razuma) za srednju klasu a kapitalizma (tj. kapitalističkog razuma) za radnike i seljake. Ako samo srednja klasa živi u socijalizmu i odlučuje da to što praktikuje i vidi u svom srednjeklasnom miljeu proglasi socijalizmom, „oslobodilačka bespogovorna poslušnost“ koju Kuljić uslovno hvali kao princip vladanja Tita, može se instalirati i u sistemsko prećutkivanje tj. sakrivanje sakrivenosti revolucije.(8)

Sl. 17 – Karikatura Miodraga Dobrića po ideji M. Kosića, Jež broj 1568. NEKAD … I SAD… 

„Navikli u ilegali da se sakrivaju i lažno predstavljaju pa šta im je sad teško…“ – dobacio bi nakresani Ljuba Truba; „Ovi novi bučer pod rep sloter“ – dodao bi O’stoja gledajući izveštaj o teškoćama neke propale fabrike (9). „Ipak ima povratka na staro, ali samo za mlade“ (10), protumačio bi lucidni aforističar i polemičar, komentarišući nemali broj karikatura u kojima se npr. ismevaju govorancije i privilegije učesnika NOB-a – uz nevesele prizore nezaposlenosti, podstanarstva i nimalo socijalistički revolucionisanih oblika „snalažljivosti“ mladih generacija (obično mladih stručnjaka, ipak srednja klasa svoje bolove prvo boluje).

Sl. 18 – More, lako je vama sa diplomama: nemate šta da radite pa možete i disertacije da branite!… – Karikatura Miodraga Stojanovića, JEŽ  broj 1554.

Uzmimo da su Ljuba Truba i O’stoja naježeni delegati dve u socijalizmu – nakon rizičnih i teorijski i praktično uglavnom nesupelih reformi – relativno stagnirajuće ili nedovoljno dobitničke ili u raznim saldima čak gubitničke klase, to jest onih slojeva koji su najviše investirali u, a najmanje profitirali od socijalističke modernizacije, dakle delegati dobrog dela radništva i seljaštva. Oni opravdano mogu dovoditi u pitanje (nedovoljno) socijalistički projekat, dok karikaturista ili aforističar, pretežno predstavnici relativno dobitničke, srednje klase, moraju da tumače i regulišu ovaj osećaj pronevere revolucionarnih političkih imperativa koji su samoupravni socijalizam uopšte i doveli u poziciju da bude samoupravan i socijalistički. Oni zato šalju bitnu šifrovanu poruku i vlastima i puku: politika NOB-a je po prilici poprilično proneverena, tako da je sada sve po prilici poprilično dozvoljeno.

Sl. 19 – Nove kirije, novi porezi, novo povećanje cene lečenju, nova emigracija, novi šovinistički ispadi, pa mi se vraćamo na staro! – Karikatura Nikole Rudića, JEŽ broj1555.

Tu je dakle i dozvola za divlju ideološku nadgradnju sistema inače građenog minucioznim političko-pravnim artikulacijama različitih partijskih platformi organizacije državne zajednice. To su platforme sve višeregionalno i republički interesno suprotstavljenih partijskih struktura, mada je u svim platformama i artikulacijama tvrđeno kako je ekonomija neupitno socijalistička i samoupravna ili da se barem gradi kao takva.

Sl. 20 – Snimak za uspomenu sasimpozijuma “Položaj i mesto radničke klase u organima samoupravljanja”. Karikatura Aleksandra Klasa, JEŽ broj 1549.

Kako međutim nakon integracije nacionalne ekonomije u svet globalnog kapitalizma, socijalistički aspekti privrede ili socijalno odgovorni aspekti “države blagostanja” ne opstaju lako ni u centralnim, metropolnim ekonomijama, političko-pravni okvir koji ih je obezbeđivao i ideološki aparat koji ih je nadzirao, postaju smetnja u sve izraženije perifernoj ekonomiji. Možemo reći da se socijalističko-samoupravne formacije i same prepoznaju u funkciji onih “neispravnosti” iz teksta Marka Kržana, to jest svojevrsnih faktora deformacije u formativnoj logici perifernog kapitalističkog sistema (11). Transfer faktora deformacije u funkcionišuću političko-ideološku formaciju, koja sve više treba da opslužuje sasvim drugačiji nastupajući ekonomski i politički poredak, bio je mukotrpan posao, a takvi poslovi idu lakše uz igru, pesmu i šalu. Kada ni to ne pomogne, dobrodošla su brutalnija sredstva uklanjanja ili transformacije zatečenih deformiteta, uz različite metode dezintegracije i destrukcije.

Sl. 21 – Crvenkapa i vuk (nije više bajka). Karikatura Đoke Ninkovića, Jež broj 1544.

NASTAVAK: https://popforum.rs/ili-ili-iliti-jel-moze-oba/

Nebojša Milikić

Ilustracije: Karikature lista “JEŽ” (Izbor: Nebojša Milikić).

Napomene:

(7) u intervjuu koji je sa njim urađen u sklopu CEJUSove tribine Tito u javnom i političkom prostoru danashttps://www.facebook.com/events/2777862785799167/?ref=newsfeed 

(8) Iz nekih istorijskih razmatranja može se zaključiti da je Revoluciji bilo prilično dosadno tako sakrivenoj pa je uzela da se zabavlja udarajući čvrge i revolucionarima i kontrarevolucionarima i plašeći ih po mraku, praveći „moše“ preostalim posustalim aktivistima, npr. u vidu nemirnih snova ako ne i pravih košmara. Odatle možda potiču legende o tome da ljude masovno prate, prisluškuju, nadziru. Nego, ni to na kraju nije bilo produktivno jer su se onda revoluciji mnogi javno svetili za uznemiravanje, tako su na primer nastali ponajbolja ex-yu srednjeklasna književnost, umetnost, filozofija…

(9) „Ovi novi kasapi pod rep kolju“ – prevedeno u jezički manir stripa O’stoja kojim se podsmešljivo insistiralo na nepotrebnim, veštačkim anglicizmima; inače, realna anegdota iz neke čačanske kafane, tokom gledanja televizijskog izveštaja o teškoj situaciji u nekom preduzeću; može se razumeti kao pomalo zloban ali objektivno i relevantan podsmeh povišenoj režimskoj retorici o radničkom samoupravljanju nakon reformi šezdesetih. Ako uspeh i neuspeh određuje svetsko tržište u takmičenju sa nimalo socijalističkim ili samoupravnim privredama (koje npr. nemaju tu netržišnu obavezu da troše sredstva na socijalnu državu ili da radnike tretiraju drugačije od „dodataka mašinama“), uz primenu iste, možda i lošije tehnologije a skoro iste organizacije i podele rada – čemu samoupravljanje? Šta pod diktatom globalnog tržišta samoupravljanje može bitno promeniti u ovim ključnim parametrima organizacije proizvodnje a time i „ostvarenja čoveka kao rodnog bića“?

(10) Parafraza jedne od (latentno) revolucionarnih parola partizanskog pokreta 1941. godine: „Nema povratka na staro!“

(11)“Neispravna kapitalistička ekonomija je naravno ad hoc izraz, a ne koncept. Ipak, mogu ga prilično pouzdano opisati: To je ekonomski sistem u kojem postoji tržište kapitala, ali ne i tržište rada.”; Kržan M. “Razvoj i učenja jugoslovenskog samoupravljanja” u Jugoslavija zašto i kako? ur. I. Erdei, B. Dimitrijević, T. Toroman; Muzej Jugoslavije, Beograd 2019.