(Istorija popularne kulture Kragujevca 1970 – 1990. deo 10.)

Prvomajski vatromet u Kragujevcu, osamdesetih. Vreme kada su “majske svečanosti” bile vezane za dan borbe za radnička prava, Đurđevdan je došao kasnije sa demokratijom. Na travnjaku ispred opštine u gornjem uglu stajala je manja bina, okrenuta ka pravcu prodavnice ploča “Jugoton”, na kojoj su prethodne večeri, uoči praznika, svirali lokalni bendovi. Masa ljudi je stajala na platou kod Robne kuće “Beograd” i ulici, gledajući u nebo iznad opštine, koje su svaki čas trebalo da zaparaju praskave boje raketa.

Svi do jednog u toj gomili od par hiljada ljudi koji su se tiskali, bili su okrenuti ka opštini podignutih glava ka nebu u iščekivanju svetlosne kanonade. Svi, osim grupice od nekoliko mladića u crnim kožnim jaknama, kratkih frizura, koji su bili izdvojeni kod platoa ispred kafane “Korana”. Oni su gledali u suprotnom pravcu, u nebo iznad Robne kuće, iako tamo nije ničega bilo.

“Mama, mama…” – povika dečak, koji je stajao pored njih.

“Molim, šta se dereš.” – odgovori mu majka pogledavši ga i sagnuvši se u gužvi da ga bolje čuje.

“Što ovi gledaju tamo? Vatromet je ovamo!” – povika dečak.

“Ma, odakle znam, vidiš da nisu normalni! Pogledaj na šta liče!” – odbrusi mu majka.

“Pankeri…” – dobaci mladić duge kose u džins jakni koji je stajao pored, napravivši izraz lica kao da je pojeo ceo limun nadušak…

Foto 1: Saša Vujić pred koncert KBO! u klubu “Gimnazijalac” Prve kragujevačke Gimnazije.

Saša Vujić Vuja, osnivač, frontmen i autor pesama prvog pank benda Kragujevca – KBO! svedoči kako se “navukao” na pank:

“Mladi čovek sa svojih četrnaest, petnaest godina, da ne kažem trinaest, kada počne da postaje zrela ličnost i pronalazi sebe gde je i šta je, dolazi do vrlo zajebane situacije pogotovo kada su u pitanju devojčice, itd…

Svi su uopšte u tom vremenu našli neki svoj fazon, ali uvek ima nekih malih dečaka koji ne mogu sebe pronaći u tome nekom društvu i shvatiti da se nalaze u nečemu što im ne prija i što im se ne sviđa. Meni lično se nije svidelo da pušim cigarete kao klinac, da se nešto frajerišem sa nekim urbanim forama tadašnjim, kao ovo su šokovi, itd, itd…da idem po diskotekama, da se dimim i da provaljujem neke glupe beogradske fazone. Kao tadašnji omladinac koji je imao tri čuke u glavi, možda i tri i po, shvatio sam zajedno sa mojim drugarom Acom koji je bio u mom odeljenju, da je uopšte taj pank fazon, pank imidž, pank muzika, da ne kažem – ukupna pank politika pravi izlaz i rešenje.

Tako da smo mi našli kroz pank politiku odgovor na sva moguća pitanja i dileme, a da ne budemo ismejavani od tadašnjeg ostalog društva. Ako te neko pita – za koga navijaš ili zašto ne ideš u diskoteku kao svi normalni frajeri – zato što smo mi pankeri. I svaka priča je završena, rekli bi ovo su pankeri i niko nas ništa nije dirao.”

“Uvek sam bio sasvim sam,

Niko mi nikad nije rek’o ni dobar dan,

I kada shvatiš, i kada shvatiš,

Bićeš sam…”

(“Forever Punk”)

Foto 2: Jedan od ranih nastupa grupe KBO!

KBO! je punk/hard core grupa osnovana 1982. godine u Kragujevcu, kao prvi bend te vrste u gradu. Neobičan naziv predstavlja zvuk koji proizvodi lik žabe “koja peva samo svom vlasniku” iz popularnog crtanog filma tog doba. Prva postava grupe je sastavljena od gimnazijskih drugara, koji su se na velikom odmoru dogovorili šta će ko da svira: Saša Vujić – Vuja (gitara), Aleksandar Vojinović (gitara), Miša (vokal) i Rajko (bubanj) – bas gitaru niko nije hteo da svira. Bend je nastao kao reakcija na koncert rok muzike koji su pratili prethodne večeri i kao želja da naprave nešto što će “odjeknuti” gradom. U tome su i uspeli na prvom nastupu.

Foto 3: “Rani radovi” Saše Vujića.

 

Februar, 1982. godine, Prepuna bašta Doma omladine uprkos velikoj hladnoći ispod nule. Svirka desetak lokalnih bendova pod adekvatnim nazivom “Da se smrzneš”. Gitarista SMAK-a, Radomir Mihajlović Točak pomaže nekim od bendova da se uključe u pojačala. Nakon, nekoliko hard rok bendova, koji su uglavnom pokušavali da sviraju “Smoke on the Water”Dip Parpla ili Džudasov “Breaking the Law” dočekanih aplauzima, najednom kreću zvižduci. Na bini su četiri momka čudnog izgleda koji sviraju još čudnije pesme i pritom se i čudno ponašaju…

“P….. nam!” – povika mršavi gitarista u kožnjaku, iscepanih pantalona, dok je publika zviždala. Osim dvojice fanova – Maše iz Beloševca i Bobana iz Erdoglije, koji su jedini ličili na bend na bini izgledom.

“E, nemojte da s….., bićemo vas!” – viknu im visoki tip, duge kovrdžave kode koji je stajao u prvom redu.

“P…!” – ponovi gitarista.

Počeše da sviraju, odnosno da izvode nešto. Jedan gitarista je znao da svira na prve dve, a drugi na zadnje dve žice, pa se uklopilo nekako, kao da svira jedna osoba. Bas nisu imali, ali je oniži pevač uzeo od nekoga “fretles”, bez pragova i ako nije znao da svira. Bubnjar je lupao za sebe. Ipak, odsvirali su tri pesme – dve od Orgazma i jednu sopstvenu, obradu “Hello My Baby” iz kultnog crtanog filma sa pevajućim žapcem. Ličilo je na pank.

Posle svirke, stvarno počeše da ih jure po bašti…

Foto 4: Svirka KBO! na Ekonomskom fakultetu.

Vuja se seća prvog koncerta:

“Tada je Kragujevac, poznat naširoko kao jedan veliki hipi grad, gde su svi bili hipici, dugokosi i svi su duvali, drogirali se i svi imali šrafcigere u džepu – deca cveća sa šrafcigerima u džepovima. I kada su nas videli to je…Mi smo se sami naravno ošišali, izgledali smo kao Milena Dravić iz Bitke na Neretvi, izgledali smo kao da imamo tifus ili tako nešto. Ali smo bili originalni i sutradan su svi znali za nas.

Posle smo bili na udaru svih lokalnih silosa i hipika, jer smo izgledali luđe i bolesnije od njih samih, a ceo život su se trudili. I to je trajalo dok grad Kragujevac nije skapirao – ako ih ne možeš pobediti, onda im se pridruži. Pankeri u Kragujevcu! To je bilo kao pedesetih kad su u Americi pričali da Rusi dolaze!

U inat onima koji su nam zviždali na prvom koncertu, rekli smo da ćemo namerno da sviramo na svim lokalnim gitarijadama koje su se održavale na svaka tri meseca. I bili smo sve bolji i bolji.”

Foto 5: KBO! sa fanovima, tzv. “slemerima” iz Kragujevca na jednom od nastupa (autor Vučko).

Sve do odlaska u vojsku 1984. godine, kada prave pauzu u radu, KBO! nastupaju na svim grupnim koncertima tog vremena u Kragujevcu. Taj period do pauze je bitan i za nastanak pank pokreta u Kragujevcu, jer se u Vujinoj kući u kragujevačkom prigradskom naselju Male Pčelice, održavaju probe, prave se snimci i okupljaju muzički istomišljenici ne samo iz Kragujevca i Srbije, nego i sa prostora bivše Jugoslavije. Sa svojim prvim snimcima u to vreme, KBO! izlaze i na dve inostrane kompilacijske kasete koje su izasle u Engleskoj: „Liberate“ i „International Brigade“ (na kojima su bila i velika strana pank imena poput Chumbawamba, Detonators, Pandemonium, C.C.M., Terveet Kadet…).

“Studijski uslovi u tadašnjoj Jugoslaviji su bili veoma, veoma skupi.” – priseća se Vuja i dodaje: “Bili su potrebni ogromni novci da se uradi jedna pesma, tako da smo mi koristili sistem – uradi sam.”

Nakon pauze u radu, formira se najdugovečnija postava KBO! – Saša Vujić (vokal, gitara), Aleksandar Vojinović (ritam gitara) i Boban Vujić (bubnjevi), a sviranje bez bas gitare je tako postalo njihov zaštitni znak. Kao i kultni studio “Češnjak” (kasnije i nezavisna etiketa “Češnjak records”) Saše Vujića u kome snimaju većinu materijala i koji će kasnije postati svojevrsni muzički centar za alternativnu scenu Srbije i ex-YU regiona. Na uglu Svetozara Markovića i Janka Veselinovića, tamo gde je bila krojačka radnja majstora Vujića.

Foto 6: Boban, Aca, Vuja (sa leva na desno) – najdugovečnija postava KBO!

“Dopisivali smo se sa celom tadašnjom Jugoslavijom i tada je pismo kao vid korespodencije bilo glavno sredstvo. Dobijali smo po dvadeset pisama dnevno.” – seća se Vuja.

Svoje prvo izdanje, album “Tama” objavljuju 1986. godine, a sledeće, 1987. godine objavljuju novi album “Nove obrade starih stvari” (na kome je na drugoj polovini kasete album njihovih pank kolega, grupe Incest iz Novog Bečeja – “Odstupi ili živni”. Već tada KBO! počinje da nastupa širom nekadašnje Jugoslavije, kao jedan od najaktivnijih pank bendova, a odmah potom počinju i sa nastupima u inostranstvu.

“Zahvaljujući tom albumu imali smo poziv 1986. godine u Bačku Topolu, to je prvi put da smo svirali negde van Kragujevca. To je bio veliki pank festival, bendovi iz Vojvodine i samo mi, iz Beograda niko. Posle toga više nije ništa bilo isto, počeli su da nas svuda zovu, bukvalno smo imali dva, tri koncerta nedeljno.

Na tom koncertu, sećam se da je bio neki lik koji ima radio stanicu iz Novog Sada. On je puštao stvar sa kasete – “Boban počinje”, pre i posle svoje emisije, koja je inače bila na mađarskom i išla svaki dan, gotovo godinu dana” – priča Vuja.

Foto 7: KBO! rodonačelnici panka Kragujevca i Srbije. (autor Raus)

U martu 1988. godine sviraju u Budimpešti gde je snimljen materijal za kasetu „Live in Budapest“ koja izlazi iste godine, kao i treći album „OBK!“. U maju 1989. godine sviraju u Solunu, u junu održavaju četiri koncerta u Mađarskoj, a u oktobru iste godine nastupaju kao predgrupa sastava Emils i Gorilla Bisquits u Beču. Ove godine objavljuju i četvrti kasetni album „Moja sloboda“, kao i prvi LP pod nazivom „Forever Punk“. Ploča je snimljena u beogradskom studiju „Oliver“ za samo četiri sata, a objavio ju je grčki izdavač „Wipe Out Records“ iz Pireja. Sledeće, 1990. godine izlazi druga LP „POZOVI 93“, koja izlazi za jednu od prvih nezavisnih kuća na ovim prostorima – „Start Today“ iz Novog Sada. Iste godine kreću u promotivnu turneju po Jugoslaviji, Mađarskoj i Austriji, a naredne, 1991. godine po Belgiji i Holandiji, gde na nekim koncertima nastupaju sa bendovima Babes in Toyland i Political Asylum.

Foto 8: Bend KBO” kod Sokolane u Radničkoj koloniji u Kragujevcu (autor Raus).

“Svirali smo svuda gde nas pozovu, baš smo bili ono totalni pank, čak nismo tražili ni za putne troškove, ništa. Naravno, gomila organizatora je to sa zadovoljstvom zloupotrebljavala, naplaćivali su za naše koncerte debele pare, kao da je u pitanju Partibrejkers, a nama su davali po dva piva, jer ništa nismo ni tražili. A u svakom gradu smo imali publiku, jednostavno klinci su se popalili za takav novi zvuk.

Sećam se naprimer Aranđelovac, posle naše tonske probe su gledali da li su nam sve žice na gitarama, jer nisu nikad čuli uživo takvu vrstu muzike. Puno bendova je počelo da radi po našem uzoru, skidali su naše pesme, itd…Mi smo bili neka spona između te zapadne muzike i ovde, kao da smo mi to izmislili.” – svedoči Vuja.

Vuja je pored KBO! imao i dva paralelna muzička projekta – Zvoncekovu bilježnicu sa Tozom Rabasom i Dejanom Fumaroneom iz Aranđelovca i Trulu Koaliciju sa Skakijem iz Gornjeg Milanovca. Pank virus se širio po Srbiji…

 

Video link: https://www.youtube.com/watch?v=F9e0LQoglSM, Zvoncekova bilježnica – “A Slanina Slanina Forever”, počeci video produkcije panka, “K9 rock section” (Vladimir Dabović kamera, Mladen Prokić i Nenad Đukić montaža i grafika), učestvuju – Toza Rabassa (vokal), Dejan Fumarone (bas), Saša Vujić (gitara) i dr Vladimir Paunović (ritam).

 

Početkom 1992. godine održavaju dva uzastopna koncerta u Skoplju i nakon toga, iste godine, za francusku izdavačku kuću „Oncra Records“ iz Tuluza objavljuju CD „Za jedan korak“. U januaru 1993. sviraju u Ilirskoj Bistrici i Kopru. Tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije pojavljuju se na brojnim inostranim kompilacijama, uključujući pojavljivanje na internacionalnom antiratnom CD-u objavljenom u Holandiji pod nazivom „The Dignity Of Human Being Is Vulnerable“ (AWA 1993), sa pesmom „Ubijte me“, uz poznate inostrane alternativne bendove poput – M.D.C, Nomeansno i The Mr. T Experience.

“Sve se to dešavalo negde van Kragujevca, ali ono što je neshvatljivo, što dan danas nisam mogao da odgonetnem, u Kragujevcu ne da nas niko nije šljivio dva posto, nego su svi mislili da mi to lažemo da nigde nismo svirali, da ništa nismo objavljivali, a kamoli da smo svirali negde dalje od Desimirovca. I to je bio totalni bojkot u medijima, mene lično su izbacivali sa Radio Kragujevca zato što sam došao u pocepanim pantalonama.” – priča Vuja.

“Kragujevac,

Oo,oooo,

Kragujevac,

Ooo, ooo,ooo.”

(“Kragujevac”)

Foto 9: KBO!, pank brend Jugoslavije (autor Raus).

Nastavljajući antiratni angažman i u svojoj zemlji, sa pesmom „Idi+Odlazi“ učestvuju na kompilaciji „Mi za mir“ (Vreme zabave / Centar za antiratnu akciju Beograd, 1995.). Kragujevačka grupa KBO! je ujedno i prva rok grupa iz Srbije, koja je nakon ratnih sukoba svirala u Hrvatskoj, a nastavljaju i sa svirkama u Sloveniji, BiH, Crnoj Gori. U septembru 1997. godine objavljuju četvrti zvanični album „Svetlo ludila“ za sopstvenu etiketu – (KBO! Records).

Grupa KBO postoji i danas.

Foto 10: Jedan od novijih nastupa KBO! (autor Laki Lazarević)

 

Prva polovina devedesetih. Neki veliki koncert u Hali, koji smo tada organizovali. ŠRAF ili KG Rock Help…I ne sećam se tačno. Za vreme vladavine turbo-folka, gotovo neverovatna poseta, četiri, pet hiljada duša. Muzičari iz cele zemlje. A i publika. Na obezbeđenju rade Trapezov brat i drugari iz škole, cepaju karte zapravo, klinci, kao i sama publika. Alternativci Srbije na jednom mestu, ni jedan šamar da pukne. Da je bio neko od “pinkovaca”, pucalo bi se na sve strane, pomislih…

Stojim pored bine, uz lokalnog alfa i omegu tehnike i razglasa.

“Kad ćemo da regulišemo ovo?” – upita me snažnim glasom, montanjarskog prizvuka.

“Pa, možeš sutra. Ide preko Sonija, Kanal 9 to podržava, već smo se dogovorili.” – odgovorih.

“Dao sam ispod cene, zbog tebe. Ajde, nek bude malo i roka.” – poče da tvrdi pazar.

“Hvala ti na tome. Mi i nemamo zaradu, sve ide na bendove i tehniku.” – rekoh mu iskreno.

“Ja sam imao i dodatnih troškova, znaš.” – poče opet on.

“Kakvih?” – začudih se.

“Pa otišle mi dve monitorske kutije. Eno, onu je Vuja malopre šutnuo.” – pokaza mi ka bini.

“Vuja? On je poslednja osoba na svetu koja bi to uradila. Pa i on ima studio, pazi tehniku.” – odgovorih mu.

“Ma, panker je to.” – promrlja on sebi u bradu i ode iza bine natmuren…

 

“Ne želim sada da znam šta me čeka,

Ne verujem nikome, al’ znaj,

Dok god je suza biće i čoveka,

Dok traje ova muzika…”

(“Samoća”)

 

dr Vladimir Paunović

 

Tekst je deo projekta podržanog na javnom konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Kragujevca u 2021. godini. “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada Kragujevca koji je dodelio sredstva”.

Foto: Privatna arhiva Saše Vujića (KBO!).

Video: POP Forum arhiva.