Malo je novih pojmova iz sfere kulturne politike u Srbiji, poput – “kreativnih industrija”, koji se toliko koriste u javnom diskursu. Od teoretičara, praktičara, predstavnika vlasti preko predstavnika svih sektora, lokalnih samouprava, medija… Zato smo u prethodno održanim “POP Forum razgovorima” upravo odlučili da šire predstavimo ovu temu. Gošća nam je bila dr Hristina Mikić sa Instituta za kreativno preduzetništvo i inovacije (www.kreativnaekonomija.com) jedna od najrelevantnijih osoba u Srbiji za priču o kreativnim industrijama, na osnovu radova i izučavanja.

Šta se sve podrazumeva pod kreativnim industrijama?

MIKIĆ: Koncept kreativnih industrija nije nepromenjiva kategorija kao što mnogi misle. One zavise od konteksta i on ih oblikuje. Tako nije moguće dati konačne klasifikacije kreativnih industrija jer nastaju nova kreativna polja koja obogaćuju ovaj sektor. U 19. i 20. veku pod terminom kreativne industrije podrazumevala se industrijalizacija kulturnog sadržaja. Najveći broj aktivnosti koji se opisivao ovim terminom imao je industrijski karakter – npr. muzička industrija, filmska industrija, video produkcija, izdavaštvo. U osnovi ovih industrija leži industrijski način proizvodnje i distribucije kulturnih dobara i usluga. Međutim, već krajem 20. veka ovakvi pristupi bivaju napušteni i fokus se stavlja na delatnosti i aktivnosti koje doprinose i unapređuju raznolikost kulturnog izraza. Tako treba shvatiti i danas kreativne industrije da su one institucionalne strukture koje se formiraju oko različitih kulturnih izraza. Tako da one mogu da obuhvataju dizajn, arhitekturu, muziku, film, zanate, društvene nauke, izdavaštvo, video igre, animaciju i slično. Da bi se neka delatnost klasifikovala kao segment kreativne industrije ona mora da ima neku od sledećih dimenzija: umetničku vrednost, simbolički ili kulturni značaj. Opsežnu studiju o klasifikaciji i konceptima kreativnih industrija objavio je Uneskov institut za statatistiku pre nekoliko godina pod nazivom „Measuring economic contribution of cultural industries“.

Možemo li smatrati da su kreativne industrije direktno vezane za liberalni model kulturne politike u kome je kultura prepuštena tržištu ili ih ima i u drugim modelima?

MIKIĆ: Ne, to je vrlo površno razmišljanje o kreativnim industrijama. One svoj zamajac doživljavaju sa liberalizacijom društveno-ekonomskih struktura, ali tada ne nastaju. Različite oblike protokreativnih industrija možemo naći od praistorije do današnjih dana, ali možda najvećim delom tipični oblik kakav danas poznajemo postoji od 17. veka. Njihov nastanak nije vezan za društveno-ekonomske kontekste, već prvenstveno za tehnološki razvoj. Liberalni modeli kulturne politike podstiču njihov razvoj, jer omogućavaju preduzetničke inicijative, inovacije i stvaralaštvo i njihovu raznolikost. Kod nas kreativne industrije su bile možda najznačajnije polje kulture u periodu komunizma i samoupravljanja u Jugoslaviji, ali su na žalost korišćene kao sredstvo za indoktrinaciju širokih masa određenim ideološkim idejama. Od 1968. godine kada nastupa liberalizacija samoupravne privrede, kultura i kreativne industrije su više oslonjene na tržišni model funkcionisanja, nego danas, gde se država ne meša sa pravom merom u ovu oblast, nego često deluje iz perspektive neefikasnih odluka i menja odnose u kreativnom sektoru na štetu ostvarivanja opšteg interesa.

Kakav je njihov današnji realni efekat na Zapadu u smislu profitne održivosti i poslovne ekspanzije?

MIKIĆ: Sve oblasti mogu biti gubitaši i nerentabilne, što zavisi od poslovne politike koju vodite. Tu treba praviti razliku između rentabilnosti (kao poslovanja na pozitivnoj nuli) i profitabilnosti kao oplodnji kapitala pod određenom profitnom stopom. Sve zemlje se trude da stvore uslove u kojima će kreativni sektor u manjoj ili većoj meri biti ekonomski održiv. Pogrešna je polazna pretpostavka da državna pomoć stvara kvalitetan kulturni razvoj i raznolikost kulturnih izraza, a da je oslanjanje na tržišne oblike finansiranja loše. Naša zemlja je očiti primer koliko štetna može da bude neartikulisana i neosvešćena državna podrška, zasnovana na netransparentnim pravilima igre i koliko ona može stvoriti neodržive ekonomske modele u kreativnom sektoru. Ove oblasti beleže veliku poslovnu ekspanziju, iz prostog razloga što je 21. vek vek hiperkulturalizacije.

Koliko su zapadne kreativne industrije oslonjene na javne dotacije poput srpskih primera (konkursi i diskrecioni ugovori Ministarstva kulture i lokalnih samouprava)?

MIKIĆ: Kreativne industrije kao i svaka druga oblast kreativnog sektora, trebalo bi da imaju podršku države sve dok se kroz njih ostvaruje opšti interes u kulturi. Tako svaka zemlja zauzima neki svoj nacionalni pristup na koji način će odmeravati kulturnu vrednost ovog sektora, opšti interes i na osnovu toga pružati finansijsku podršku. Navešću samo primer Velike Britanije i Francuske, koje kroz instrumente kutlurne politike podržavaju razvoj industrije video igara, ali samo nakon sprovedenog „Testa kulturalnosti“, odnosno posle evaluacije kulturne vrednosti i doprinosa ovih sadržaja. Ukoliko se oceni da se video igrama doprinosi raznolikosti i razvoju nacionalne kulture, takve stvari dobijaju podršku. Znači, važno je da li kreativne industrije doprinose ostvarivanju opšteg interesa ili ne. Postoji tendencija i da se sve više zemalja okreće podršci kreativnom preduzetništva umesto industrijskim granama, jer je esencija razvoja kvalitetnog kreativnog sektora sadržana u njemu. Kod nas, kreativne industrije su normirane Zakonom o kulturi kao opšti interes u kulturi, kao i u većini zapadnih zemalja.

Kako opisujete ovdašnju fasciniranost kreativnim industrijama od strane kreatora kulturne politike?

MIKIĆ: Marketinški, u nedostatku nečeg drugog čime bi se mogle stvarati fascinacije u medijima, industrije zabave su dobre za političke spektakle. Nema nikakvog ozbiljnog bavljenja kreativnim industrijama kod nas, niti se sprovodi bilo kakva razvojna politika u ovoj oblasti. Od 2018. godine kada su predsednica vlade i njen tim najavili kreativne industrije kao prioritet, sve je ostalo na nivou najava, „lepih oglasa“ i brendiranih ligeštula.  Mislim da donosioci odluka i njihovi savetnici ni ne znaju šta su kreativne industrije, pa različite aktivnosti nazivaju ovim terminom (data centri, serveri, servisne IT firme itd) ne bi li time postali poruku da vode progresivne politike i da su nosioci modernizacijskih procesa. To je jedan regionalni trend u zemljama Zapadnog Balkana i svojevrsni ekonomski populizam. U nedostatku ozbiljnih vizija o ekonomskom razvoju i podsticanju njegovog kvaliteta, industrije zabave koje se propagiraju kao kreativnost i izvrsnost su idealno marketinško sredstvo za to. Dobro je što su dolaskom nove ministarke kulture u 2020. godini, kreativne industrije ponovo vraćene u resor kulture i opšteg interesa, čime su zaustavljeni štetni pokušaji da se o kreativnim industrijama odlučuje iz različitih, uglavnom neformalnih centara moći, a ne iz resora kome prirodno i normativno pripadaju.

Koliki je realni “spillover” efekat (prelivanje na druge sektore poput ugostiteljstva, turizma) u Srbiji od strane kreativnih industrija koje isti stalno potenciraju pri traženju budžetskih sredstava?

MIKIĆ: Mali, kreativni sektor u Srbiji ima nizak stepen integrisanosti u privrednu strukturu. Uzrok tome su razvojni modeli u kojima funkcioniše ovaj sektor, koji nisu dostigli zadovoljavajući stepen kreativizacije privrede. Još dugo to i neće dostići. To je sasvim očekivano jer je reč o sektoru koji je relativno mlad i koji se organski razvijao, često u vrlo birokratizovanim uslovima. Privatna i preduzetnička inicijativa u ovim oblastima pojavljuje se tek liberalizacijom delatnosti od opšteg interesa krajem 90ih godina prošlog veka, gde svi akteri dobijaju jednake mogućnosti da učestvuju u ostvarivanju opšteg interesa u kulturi. Nikakve rezultate ne možemo očekivati ni u budućnosti, jer se vodi stihijska politika usmerena na rast, a ne razvoj i kvalitet kreativnog sektora. Ona je za male i periferne zemlje poput naše vrlo štetna, a njene negativne efekte ćemo sve ćešće viđati u budućnosti.

Imamo li kod nas uspešne primere kreativnih industrija?

MIKIĆ: Ima, najvećim delom u oblasti modne industrije – “Sirogojno”, “Ivković trikotaža”, “Crater studio”, itd. Mnogo više ima uspešnih i inspirativnih kreativnih preduzetnika.

Vaš osvrt na revitalizaciju kulturno-industrijskih kompleksa od strane kreativnih industrija (primer „Kneževog Arsenala“ u Kragujevcu)?

MIKIĆ: Mislim da Kragujevac ima dobre predispozicije da se pozicionira kao regionalno čvorište za razvoj kreativnog sektora u Šumadiji. Međutim, radi se parcijalno i ad hoc, bez uključivanja šireg kruga različitih aktera. Takođe, reč je o visokim investicionim ulaganjima, pa od početka takvih investicija mora da postoji participativni pristup u planiranju namene ovog kompleksa i uključivanju raznih aktera. Ovaj kompleks bio je predmet izrade preliminarne tehničke procene u okviru projekta Saveta Evrope „Naše zajedničko nasleđe“ koji je koordinirao Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Još tada (2015. godine) “Knežev arsenal” je valorizovan kao važan regionalni centar za razvoj kreativnosti i kreativnog preduzetništva. Ipak, to je u svakom pogledu ambiciozan projekat za Kragujevac, ali dobro planiranje, povezivanje različitih aktera i participativnost, a narocito uključivanje civilnog sektora, mogu doprineti njegovoj uspešnoj realizaciji.

POP Forum tim

Foto: Naslovna (“Arsenal fest” 2021. Laki Lazarević), Foto 1. (Photo by Gordon Cowie on Unsplash), Foto 2. (Image by Gerd Altmann from https://pixabay.com), Foto 3. (Photo by Florian Olivo on Unsplash), Foto 4. (Photo by John Cameron on Unsplash), Foto 5. (“Arsenal fest” 2021. Laki Lazarević).