Kragujevački festival antiratnog, angažovanog i akademskog filma (KRAF) ove godine je povodom obeležavanja punoletstva prerastao u Antiratnu franšizu. Tako će angažovani filmovi koji se kritički odnose prema prilikama u društvu, ali i oni koji se ne nalaze na repertoarima bioskopa, već samo velikih svetskih festivala, sem u Kragujevcu, biti prikazivani i u Kruševcu i Kraljevu.
Kalendar festivala je ove godine takav da je KRAF u aprilu već održan u Kruševcu, dok će publika filmove u Kraljevu i Kragujevcu moći da pogleda u julu i oktobru.
Ideja organizatora iz NVO Millennium jeste da okupe nezavisne saradnike iz svih sektora, da se umreže, razviju publiku kroz radionice i daju potpunu samostalnost saradnicima u Kruševcu i Kraljevu da kreiraju program po KRAF franšizi. Oni se nadaju da će na taj način KRAF nastaviti da živi kao prva decentralizovana filmska franšiza civilnog sektora, a ne da bude samo deo uobičajnih turneja beogradskih filmskih festivala koje publika jedino ima priliku da vidi van prestonice.
Mada je MiIllennium organizacija, koja se prvenstveno bavi demokratizacijom i ljudskim pravima, često smo koristili umetničke forme kao sredstvo komunikacije teme koju zagovaramo. Tako je ispalo da je KRAF naš najdugovečniji projekat, koji je postao aktivistički program za sebe. Plan je bio da povodom “punoletstva” realizujemo staru ideju, koju direktorka festivala Marija Ilić pripisuje našem prijatelju, novinaru i rediteljuMiroslavu Čeru, da se poruka mira kragujevačkih Šumarica prenese u dva grada sa sličnom kulturom sećanja na žrtve Drugog svetskog rata, ali i da iskoristimo format naziva KRAF u tri grada koji po anegdoti stanovnici Beograda mešaju, Kruševac, Kraljevo, Kragujevac, kaže Vladimir Paunović, osnivač NVO Millennium.
On ističe da je KRAF još pre 13 godina krenuo na promotivnu nacionalnu turneju po gradovima širom Srbije, kada je samo predstavljen koncept festivala, uz projekcije nekoliko odabranih filmova i debate o angažovanim temama. Sada su se odlučili na nešto drugačiji pristup. Žele da celokupan koncept festivala prošire u sredine za koje smatraju da, u smislu vrednosti publike i lokalnih saradnika, imaju sličan senzibilitet.
Novine koje će Antiratna franšiza doneti publici je veći fokus na angažovane teme i ljude koji, uz projekcije filmova, imaju šta kritički da kažu o današnjici. Akcenat će biti i na nezavisnim filmovima i širem pratećem programu iz vanfilmskih oblasti umetnosti. Biće otvoren i javni poziv za mlade filmske autore sa akademija iz zemlje i regiona, koji žele da na jubilarnom KRAF-u prikažu svoje aktuelne radove, pretežno u formi kratkog igranog i dokumentarnog filma. Uslov je da se uklapaju u odrednicu 2A – antiratno i angažovano.
Iako je značaj KRAF-a prepoznao i grad Kragujevac, uvrstivši ga pre nekoliko godina u kulturnu manifestaciju od javnog značaja, a upisan je i kao nacionalni festival na listi Filmskog centra Srbije, njegova organizacija u Kruševcu nije protekla bez problema. Naime, dan pre početka festivala, 3. aprila, njegovo održavanje je zabranila direktorka Kulturnog centra u Kruševcu.
Mi smo projekat Antiratne franšize započeli još početkom prošle godine i u njega uključili saradnike, ne samo iz kruševačkog civilnog sektora, nego i predstavnike javnih institucija, u ovom slučaju Kulturnog centra, jer tako radimo i u Kragujevcu. Sve je izgledalo uobičajeno, sa organizacionog stanovišta, osim što je kasnila direktna promocija i što nam je tražen spisak filmova koji će biti emitovani. Takvo ponašanje nam je bilo još čudnije, jer smo neposredno pre KRAF-a, učestvovali u pozorišnoj manifestaciji koju je organizovala ta ustanova i grupa naših saradnika. Bio sam član žirija i predavač, a direktorka Marija Ilić moderatorka tribina, objašnjava sagovornik Res Publike.
Kada su 2. aprila dobili informaciju da je festival zabranjen, pokušali su od direktorke Kulturnog centra da dobiju objašnjenje o konkretnim razlozima za tu odluku, ali se ona nije javljala, jer je navodno otišla na odmor. Paunović ističe da su istraživanjima i ličnim kontaktima saznali da je direktorka dobila mejl od pristalice Srpske napredne stranke, koji je targetirao NVO Millennium kao organizaciju koja podržava priznavanje Kosova.
Isti bot je, po rečima Paunovića, nastavio targetiranje na lokalnom provladinom portalu, a pretpostavlja da Srebrenica nije pomenuta, jer nije bio dobar propagandni tajming ili nisu čuli za film o gostovanju Brusa Dikinskona u ratom okupiranom Sarajevu, koji je između ostalih trebalo da bude prikazan na KRAF-u.
Odmah smo obavestili donatore, advokata i stručnu javnost i festival održali na alternativnoj lokaciji. Podršku festivalu je svojim prisustvom pored naših saradnika, dalo mnogo mladih ljudi i urbane lokalne publike, kao i predstavnici uglednog civilnog sektora i lokalne političke opozicije. Mislim da je tom slobodnomislećem delu publike, koji je bio prisutan, cenzorska poruka pomenute direktorke bila jasna. Sa ove distance smatramo da nam je ovom zabranom, koja nam je u gebelsovskom maniru “nacrtala i mete na čelo”, jednostavno poslata poruka da nismo poželjni u tamošnjoj zvaničnoj kulturi. Na hitnom sastanku upravnog odbora naše organizacije odlučeno je da više tamo nećemo raditi u ovakvim cenzorskim uslovima, objašnjava Paunović.
Iako je smatrao da je zabrana u Kruševcu bila samo izolovani incident, u toku pisanja ovog teksta organizatori KRAF-a naišli su na probleme i u Kraljevu. Naime, u okviru Antiratne franšize predviđeno je i održavanje umetničkih radionica sa ciljem da se mladima približi koncept festivala. Slične radionice već su održane u tri srednje škole u Kruševcu, a u gimnaziji u Kraljevu radionica je bila zakazana za 30. maj. Direktorka škole ih je pozvala dan ranije da potvrdi njihov dolazak, da bi istog dana u zvaničnom mejlu otkazala održavanje radionice. Napisała je da teme kojima se festival bavi ne bi smeli da promovišu u školi. Izgleda da će radni naziv ovogodišnjeg festivala biti “Zabranjeni KRAF”, kažu organizatori, pitajući se u kakvoj to školi ne smeju da se promovišu antiratne teme.
Ovakva dešavanja samo pokazuju u kakvom je stanju civilni sektor u Srbiji, koji je kaže Paunović, danas u daleko težoj situaciji nego kada je NVO Millennium osnovan 1999. godine.
Ponovo se poslednje decenije vratio narativ, jer je zapravo ista politička struktura u pitanju, o pripadnicima civilnog sektora kao o “stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima”. To mi nikada nije bilo jasno, jer se u toj zameni teza može istraživati da su naprimer crkva, političke partije, sportske organizacije i GONGO (vladine nevladine organizacije) najveći korisnici državne budžetske linije 481 koja se blasfemično zove “dotacije nevladinim organizacijama”. Takođe, da je baš država ta koja direktno dobija velika sredstva iz EU fondova ili da njenu politiku podržava međunarodna zajednica, ističe Paunović
Sa druge strane, kaže, međunarodni donatori koji podržavaju aktivnosti civilnog sektora su duže vreme okrenuti nekolicini većih beogradskih organizacija koje dalje po svojim kriterijumima distribuiraju grantove, tako da je jedna velika mreža manjih i srednjih organizacija po Srbiji gotovo devastirana.
Takođe, ako se uz taj, gotovo volonterski rad, bavite temama poput demokratizacije, ljudskih prava, borbe protiv korupcije ili zagovarate bilo šta što je kritički odgovor na zvanične javne politike, vi ste zapravo prepušteni sami sebi. Izazovi su vezani i za izostanak percepcije sektora od strane države kao partnera u demokratizaciji ili evropskim integracijama, kojega zapravo nikada nije ni bilo, jer se civilni sektor, bez obzira na vekovnu tradiciju na ovim prostorima od devedesetih gledao neprijateljski, a aktivizam vrednovan samo kao politički aktivizam.
Civilni sektor se, takođe, po rečima našeg sagovornika, suočava i sa migracijom mlađih ljudi koji imaju aktivistički potencijal u Beograd ili inostranstvo zbog gole egzistencije, ali i sa pragmatičnim načinom razmišljanja građana i građanski koji ne žele da budu targetirani od strane vlasti zbog osnovnih i ustavom zagarantovanih prava na udruživanje, slobodu govora i okupljanja.
Jedini način da civilni sektor odgovori i na neki način se zaštiti od političkih pritisaka jeste povezivanje, umrežavanje i solidarnost, kao i informisanjem javnosti o pritiscima, napadima i zabranama.
autorka Violeta Glišić
Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i podršku Vlade Švajcarske putem Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost Res Publike i ne predstavlja nužno stavove USAID-a, Vlade SAD, SDC-a, ili Vlade Švajcarske.