(Istorija popularne kulture Kragujevca 1970 – 1990. deo 8.) 

Ekonomski faks kragujevački. U jednoj od prostorija, koje je dekan velikodušno ustupio studentima za vannastavne aktivnosti, na kojoj je na vratima pisalo E13, dim se mogao seći na kocke i bukvalno. Bilo je to vreme socijalne prihvatljivosti najdostupnijeg sedativa – duvana. I naravno, bezbrojne neoprane šoljice kafe, uz poneki u ormaru skriveni “Rubin”, kako i priliči ozbiljnoj novinarskoj redakciji. Čak i studentskoj. Nekoliko mlađih ljudi je u prostoriji, neko gleda fotografije, drugi čitaju tekstove spremne za objavljivanje, treći čak i kucaju na pisaćoj mašini, ali je interesantno da svi razgovaraju glasno i po starom, dobrom srpskom običaju – upadajući drugima u reč…

“Ma kakav bre Polet, kakva bre Mladina, kakvi bakrači, razbićemo sa novim brojem!” – nadglasa ostale oniži mladić, nasmejanog lika i šuškavog govora, koji je sve vreme vešto kucao na svetlozelenoj pisaćoj mašini marke Olympia.

“Šta si sad smislio V.D. Frizbi?” – cinično ga upita mladić kao limun žute kose, koji je nosio naočare za sunce, dok je sedeo ležerno zavaljen u nisku fotelju, dovučenu odnekud iz prostorija Studentskog saveza kragujevačkog Univerziteta, osnivača časopisa, koji se uglavnom besplatno delio studentima, ali sredinom osamdesetih i ozbiljnije prodavao zarad angažovanog sadržaja.

“Da nećeš opet da zovemo Štulića za intervju, ti baš voliš hrvatsku scenu?” – poče da ga podbada treći, mršavi crnomanjasti momak sa naočarima za vid širokog, modernog okvira, koji je bio zadubljen gotovo tik do nosa gledanjem lepeze crno-belih fotografija sa nekog koncerta, koju je znalački raširio u ruci.

“Ja bih mogao da zovnem onog mog zemljaka da nam napiše neki politički osvrt.” – uključi se i četvrti student, koji je sedeo na stolici u krajnjem uglu, nekako izdvojen od ostalih.

“Malo vam je što ste uzeli celo rukovodstvo organizacije, ‘oćete i novinu…” – promrlja više sebi u bradu, nego što izgovori glasno žuti, listajući neki tekst.

“Ne zajebavajte, imaćemo po treći put pik. Rasprodaćemo sve kod Blagoja na Terazijama. Pazi ovo, imamo intervju sa Vladom Janovićem ili Vladom Revolucijom! On je trenutno najveći disident!” – povika glavni urednik, ne prestajući da kuca po mašini.

“Nije loše, a jel’ Džigi ponovo crta na zadnjoj strani?” – upita ga kolega od prekoputa, koji je listao neku štampu.

“To se podrazumeva. Reče mi da nam sprema nešto baš, baš aktuelno!” – odgovori mu urednik i nastavi da završava svoj uvodni tekst za dvadesetsedmi broj, spreman tog juna, 1986. godine.

Ilustracija 1: Kadar iz prvog stripa Dragana Čekanovića objavljenog u studentskim “Pogledima” sredinom osamdesetih. 

Forma crtane satire, bila ona karikatura ili strip, logično je vezana za štampu, tako da su prvi radovi angažovanijih umetnika objavljivani u kragujevačkim studentskim listovima ili jedinoj gradskoj novini “Svetlosti”. A kada su već u novini, onda se očekuje i da budu političkim stavom opredeljeni. U duhu vremena.

Svojevrsna lokalna enciklopedija, “Kragujevački leksikon” (JP Službeni glasnik i grad Kragujevac, Beograd 2013.) navodi (str. 432) da je prvi sačuvani kaiš stripa “Toša” objavljen u nedeljnom informativnom listu “Svetlost” 1963. godine i da ga je crtao Milan Petaković.

Ilustracija 2: “Toša” Milana Petakovića iz nedeljnika “Svetlost” (04.juni 1970, broj 22 godina XXXVI).

Ako pogledamo iz današnjeg ugla, “Toša” je bio sličan socijalnom osvrtu “Ježa”, očiglednog uzora, jer se držao samo društveno – prihvatljive satire (bez zalaska u zabranjeno poput – bratstva i jedinstva, NOB-a, Rezolucije, Titovog lika i dela, ’68…). Uglavnom, socijalni osvrti na samoupravni sistem koji je pokazivao prve znake slabosti u privrednom i finansijskom smislu (troškovi života i slično). Ili kako bi Nebojša Milikić rekao u svom ogledu o politici i satiri SFRJ:

“Dosetke, vicevi, šale, po psihoanalitičkoj teoriji, služe i tome da se kroz smeh „oslobodi“ neko potisnuto nezadovoljstvo, strah, napetost, da se trenutno otklone nelagoda, neizvesnost, nesigurnost. U tom smislu, dobar vic može svakako imati funkciju neophodnog oduška za rastuću i preteću anksioznost, čak osigurača koji sprečava njeno adekvatno detektovanje, izražavanje i analiziranje. U političkom smislu, (politički) vicevi spadaju i u polje onih igara koje formula „hleba i igara“ nudi ili upreže u službu svake za kontinuitet zainteresovane vlasti.” (Izvor: https://popforum.rs/mogucnosti-uozbiljenog-post-najezivanja/).

Međutim, početkom osamedestih, “Svetlost” se otvara i za mlade autore, zahvaljujući Aleksandru Dimitrijeviću, alijas “Aci Krnji”, autoru, ali i uredniku koji dozvoljava da se kreativno razmahnu (“Meni je Krnja tada dao apsolutnu slobodu u kreiranju podlista…pa sam se igrao.” – reči su Gorana Dimića Dime).

“Kragujevački leksikon” tako dokumentuje (str. 433) da je “U podlisku Svetlosti, ORA Kragujevac 81, 80-ih godina objavljen … politički strip. Crtali su ga Goran Dimić i Snežana Vlajić na tekst Đorđa Savića. Crtač Dimić i scenarista Savić su objavljivali više crnotalasovskih stripova (neki radovi prezentovani i francuskoj publici).”

Ilustracija 3: Strip “Četvorougao” Gorana Dimića objavljen u beogradskom NON-u.

Goran Dimić Dima, koji je u ovdašnjoj karijeri bio jako eksponiranoj na nacionalnoj sceni, ali istovremeno i stalno bio aktivan u rodnom gradu, priča o širem uticaju tzv. “novotalasnog stripa” tog vremena:

“Strip, ah magični likovni izraz, osvojio me je u vreme gimnazijskih dana. Sveopšta društveno-umetnička klima početkom osamdesetih godina XX veka prasnula je najpre u muzici pojavom Novog talasa, da bi se kroz omladinsku štampu velike Jugoslavije preplela sa pozorištem, filmom, likovnom umetnošću, a nadasve kroz primenjenu grafiku – koju su na svojim stranama objavljivali Polet, Omladinske novine, Student, Vidici, Mladina, Non, Mladost…

Hteo ne hteo bio sam deo jednog sjajnog perioda za alternativni, nazovimo tako strip koji se razlikovao od Zagora, Princa Valijanta, Taličnog Toma ili Alan Forda. Zagreb je predvodio sa svojim sjajnim autorima i vanserijskim izdanjima crno-belih tabli Kordeja, Ilića, Devlića, Zimonića… Novi kvadrat, ali ni Beograd nije zaostajao sa Gavrićem, Zeljugom, Kostandinovićem, Ivkovim, Radetom Macom, Mihajlovićem i mojom malenkošću.

Tu količinu entuzijazma i likovne raznolikosti od pre skoro 40 godina danas posmatram pronicljivim okom učesnika – Strip je živ i neophodan za život.” – poentira Dimić.

Ilustracija 4: Strip “Žedna Voda” Gorana Dimića iz 1983. takođe iz NON-a.

Ipak, angažovani strip u Kragujevcu, prvu verifikaciju društvene kontrole dobija upravo u studentskoj štampi. “Pogledi”, glasilo studentske organizacije Univerziteta je na samom početku, pre kasnije identifikacije sa pravcem krajnje nacionalističke orijentacije, imalo profil slične studentske štampe u glavnim republičkim centrima. Tekstovi su bili okrenuti ka promovisanju popularne kulture koja je uzimala zamah, studenstkim pitanjima i kritici društveno-političkih događaja koji su bili turbulentni.

Tadašnji vršilac dužnosti glavnog urednika lista, sredinom osamdestih, novinar i potonji kulturni radnik Vladimir Burković Frizbi, svedoči kako je došlo do zabrane broja tzv. starih “Pogleda”, direktno izazvane intervjuom sa političkim disidentom Vladom Janjićem i – stripom.

Ilustracija 5: Drugi broj Čekanovićevog stripa “Pravoslavni druzi ponovo jašu”.

“Kao mala redakcija nismo izazivali pažnju tadašnjeg cenzora i javnog tužioca, međutim posle izlaska broja, primećeno im je šta im je promaklo. Gledano iz današnjeg ugla, sve te stvari zvuče benigno, ali samo oni koji su odrastali ili živeli u tom vremenu znaju koliko je to bila liberalna koncepcija lista.

Posebnu atrakciju činili su stripovi na zadnjoj strani Pogleda, koje je crtao Dragan Čekanović Džigi. U tom broju, u prvom kvadratu je nacrtao Andriju Artukovića, koga iz aviona iznosi Komandant Mark…” – seća se Frizbi.

Ilustracija 6: Nastavak stripa “Pravoslavni druzi…” Čekanovića.

Po “Kragujevačkom leksikonu” (str. 433) – Čekanovićev strip “Obračun kod OK Korane” iz serije “Priče iz Jugo sitija” (Pogledi, 1986.) prvi je zabranjeni strip u kragujevačkoj štampi. U stripu je Andrija Artuković (pripadnik ustaškog pokreta, u to vreme isporučen SFRJ zbog suđenja – prim.aut.) nacrtan sa kapom na kojoj je, umesto ustaškog, znak zagrebačke Univerzijade (međunarodnog sportskog takmičenja studenata – prim.aut.), dok kragujevački narodni pevač Radiša Urošević izvodi “Od Topole pa do Bačkog jarka, svud su straže kapetana Marka”. Zbog stripa je povučen ceo novinski tiraž tog broja “Pogleda”.

Ilustracija 7: Treći broj Čekanovićevog serijala o “Komandantu Marku”.

Video link: Novinari, Miroslav Miletić i Vladimir Burković Frizbi govore o starim, studentskim “Pogledima”: https://youtu.be/sDhC9n7g5Ho

Dragan Čekanović Džigi, jedan od talentovanijih kragujevačkih strip autora generacije osamdesetih godina, prestao je potom sa javnim radom zbog cenzure i potom, jako retko objavljivao po koji kvadrat (satirični samizdat“Smrklost”) ili kaiš (gde pravi osvrt na lokalnu scenu uglavnom pop-kulturnu devedesetih) stripa. Njegov rad je bio baziran na elementima popularne kulture (filmskim junacima, pesmama Ramonsa čiji je veliki fan…) ali i šumadijskih narodnjaka, oštre političke satire (svetski, ali i domaći i lokalni političari), realističkog crteža i britkog osvrta na svakodnevnicu uz upotrebu slenga, često društveno nekorektnog za sadašnje vreme).

Ilustracija 8: “Komadant Mark”, Čekanovićev strip serijal sačuvan neposredno pre zabranjenog broja.

I Čekanovićev naslednik na stripu u starim “Pogledima”, Aleksandar Dimitrijević nije zaostajao u angažovanosti, ali je iskustveno promišljenije “pakovao” svoje poruke. Ako sa današnje distance pogledamo njegovu tablu stripa, nedvosmisleno se može doći do zaključka da je vizuelnom prezentacijom satire čak i predvideo neke buduće lokalne događaje. Kao što predstavlja ova ilustracija…

Ilustracija 9: Strip Aleksandra Dimitrijevića u “Pogledima” 1986. novembar.

 

Stajali smo ispred Bahusa, koliko je moglo da se priđe subotnjoj gužvi leta. I upijali Grad u punoj formi, kakav je nekad bio.

“Eno ga Vukajlo, moj basista. Jel’ znate da sam u školi radio fanzin Jatagan? – poče da se puva Steva.

“Ma nemoj, ko je to uopšte čitao?” – odbrusi mu Neda.

“Pa tražili ljudi, delili smo…” – pomirljivo će Steva.

“Da, da… Talentovano…” – spusti mu Stevka.

“Ajde da radimo fanzin!” – prodera se Steva, ali namerno da ga čuju ljudi okolo nas.

“Ali nešto aktuelno.” – uključih se.

“Kako bi se zvao?” – dodadoh razmišljajući o nečemu zvučnom.

“Ex Lex!” – prodera se Steva, da ga svi čuju ukrug.

“Zar ne treba Ex legis? Van zakona?” – setih se.

“Ma Ex Lex, to se pamti!” – potvrdismo.

Napisao sam neki tekst, parodiju na Bukovskog i probao da nacrtam strip. Išlo mi je, znao sam da crtam još od osnovne. Pokušao sam da kopiram Džigijev stil. Realizam i parodične poruke, kao neke stihove.

Scenario sam zamislio na nekoj socijali, Zastavini radnici koji idu u kafanu uveče. Radnika sam nacrtao kao Aliju Sirotanovića sa novčanice, a pevaljka je ličila na Lepu Brenu sa neke slike iz TV Revije. Sećam se tog prvog kvadrata. Posle ne.

Fanzin je kopiran u pet primeraka i razgrabljen u gimnaziji. Delili smo ga za turu pića. Iz zezanja, nismo nikad znali da naplatimo kreativni rad. Jedan primerak je otišao u Evropu. Sa mojim prvim stripom…

 

dr Vladimir Paunović 

Tekst je deo projekta podržanog na javnom konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Kragujevca u 2021. godini. “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada Kragujevca koji je dodelio sredstva”.

Ilustracije: Naslovna/1,5,6,7,8 (“Pogledi” privatna kolekcija Dušana Đorđevića), 2 (“Svetlost”), 3,4 (arhiva Gorana Dimića), 9 (“Pogledi”, Zavičajno odeljenje Narodne biblioteke “Vuk Karadžić” Kragujevac).

Video: POP Forum arhiva.