(Hronika rok muzike Kragujevca 1970 – 2010. deo 4.)

Negde, otprilike krajem zime dvehiljadite, sretoh Mirka na ulici kod Gradskog Doma.

• “’De si kolega, kako ide? – upitah ga uobičajeno, znajući dobro da nama, tadašnjim medijskim radinicima u post – bombardovanoj Srbiji, u kojoj se promena osećala u vazduhu koji smo udisali, nije moglo da bude drugačije od većine iscrpljenih građana. Bar, smo se ovako tešili…
• “Da dođeš obavezno na promociju knjige u Dom, prvog marta, ti voliš takve stvari.” – nasmešeno, za razliku od obično ozbiljnog izraza lica, pozva me poznanik.
• “Kakve knjige? – upitah ga.
• “O Kepi, svraćao sam iz komšiluka do njega, tu je, kad je bilo bombardovanje, u slobodnom vremenu, pričali i spakovao u knjigu!” – ponosno će Mirko.
• “Dolazim obavezno!” – rekoh mu, dok smo se pozdravljali.

I ja sam tada započeo sa tekstovima u “Nezavisnoj Svetlosti” da bih se opustio malo od života ovde, iz istorije “urbane kulture” kako sam je krstio, ali ovo je, mada personalizovano, bilo prvo u lokalnom prostoru.

Foto 01: Jugoslovenska rok enciklopedija Petra Janjatovića.

U svojoj knjizi “Popular Music: The Key Concepts” iz 2002. godine,  autor Roy Shuker navodi da su knjige o popularnoj muzici, koje prati od sredine pedesetih godina prošlog veka, dramatično povećale rast tokom ranih 1980 – ih, a da se ista brzina njihovog nastanka nastavila i tokom naredne decenije. Smatrajući da se kategorije ovog literarnog vida često preklapaju, on razlikuje: “(1.) popularne (auto)biografije, istorije, i žanrovske studije; (2.) razne oblike vodiča za potrošače, uključujući enciklopedije i rečnike, diskografije i liste i kompilacije grafikona i (3.) bibliografije zapisa ili drugih muzičkih tekstova, obično organizovane prema izvođaču, žanru ili istorijskom periodu.” Shuker piše da postoje i “ezoteričnije publikacije, kao što su knjige rok kvizova, genealoške tabele koje prikazuju poreklo i promenu članstva grupa i „almanasi“ koji se bave trivijalnošću i mikroskopskim detaljima privatnog života zvezda.”

Foto 02: “Rockovnik” u izdanju časopisa “YU Rock Magazin” iz devedesetih.

Kako je rok scena bivše države bila prilično bogata, a kako je sam Beograd, kao glavni grad iste, pa druge i potom matično Srbije, imao najveću scenu, logično je pretpostaviti da su prve publikacije pomenutog tipa pokrivale pomenute sfere, međutim, kragujevačka rok scena je ipak bila vidljiva i u njima.

U prvoj takvoj knjizi na prostorima bivše Jugoslavije, “Ilustrovanoj YU ROCK enciklopediji 1960 – 1997.” iz 1998. godine, Petar Janjatović u odrednice stavlja kragujevačke grupe – Smak, KBO! i Osvajači.

Foto 03: Odrednica o KBO! u Janjatovićevoj enciklopediji.

Branimir Lokner u svojim knjigama, takođe piše o kragujevačkim bendovima. U prvoj knjizi baziranoj na recenzijama, “Kritičko pakovanje (’93. januar – jun, ’94.”) iz 1994. godine, piše o death metal bendu Mortuary, dok u nastavku, knjizi “Kritičko pakovanje 2. (1999 – 2001.)”, iz 2002. godine, piše o kompilaciji NVO “MillenniuM” kampanje “Know Your Rights” na kojoj su sa novim, autorskim pesmama učestvovali kragujevački bendovi – KBO!, ČBS, Propaganda 117, Blue Moods, Thimble, Dissmised.

Foto 04: Lokner piše o kragujevačkim “metalcima” – Mortuary.

Takođe, Goran Kostić je u “Rockovnik – prilog istoriji rock’n’rolla” iz 1995. godine, nekoj vrsti kalendarske brošure sa tekstovima iz razmih muzičkih časopisa i par knjiga Petra Lukovića, stavio uz domaće i inostrane rok izvođače i kragujevačku grupu Smak.

Foto 05: Smak u “Rockovniku”.

Ipak, prve lokalne knjige, koje su se bavile popularnom kulturom, odnosno (i) njenim delom – rok muzikom, u Kragujevcu se pojavljuju početkom dvehiljaditih. Jedna je o poznatom kragujevačkom muzičaru, a druga predstavlja hronološki lokalnu istoriju urbanog života grada.

Prva knjiga je rad Mirka Jakovljevića, koji je objavila nevladina organizacija „Krug“ iz Ćuprije, u svojoj ediciji „YU Rock Legende“ dvehiljadite godine, zapravo – biografija  o popularnom bubnjaru grupe Smak, pod nazivom – „Nevidljive Terazije Slobodana Stojanovića – Kepe“. Ovo delo interesantnim čine najmanje dva razloga.

Pre svega, radi se i o prvoj knjizi, koja putem forme intervjua opisuje život, karijeru i razmišljanja jednog rok bubnjara sa ovih prostora. Ovaj, kod nas prilično nezastupljen literarni žanr, do sada je pretežno preferirao – faktografsku formu („Ilustrovana YU Rock Enciklopedija 1960 – 1997“, Petra Janjatovića); biografiju bendova („Lopuže koje nikad nisu uhvatili – priča o Bijelom Dugmetu“, Dušana Vesića); ili autora („Mesto u mećavi – priča o Milanu Mladenoviću“, Aleksandra Žikića); hronologiju pravca („Drugom stranom“, Janjatović – Kremer) ili kulturološke oglede („Uhvati ritam – rock i književnost“, Mihajlo Pantić i David Albahari). Bubnjari, ma koliko oni dobri bili i gde svirali, jednostavno nisu do sada bili zanimljivi piscima i publicistima.

Kao drugo, knjiga o Kepi je u najvećem delu – knjiga o Smaku. To u knjizi na indirektan način govori i sam Kepa : „Sve moje ambicije bile su vezane za Smak. To je ta, kada je u pitanju muzika, prva ljubav, jedina ljubav. Među nama je vladalo pravo drugarstvo, između nas je provejavao neki fluid i sve što sam do sada pronašao u grupi, teško se može opisati. To se oseća. Svako bavljenje muzikom van grupe Smak nema toliku draž.“.

Autor knjige, Mirko Jakovljević, diplomirani politikolog i profesionalni novinar, imao je iza sebe bogato muzičko iskustvo, tako da se može reći da ovaj poduhvat nije bio slučajan. Kao član akustičarskog dua „Dina“ osvojio je više nagrada na muzičkim festivalima u zemlji, a takođe je bio i osnivač i direktor AF – a (Akustičarskog Festivala) u Jagodini. U predgovoru knjige, Jakovljević je objašnjavao autorski put dela : „Knjiga Nevidljive terazije nastala je iz dva vrlo praktična razloga – prvo, iz želje da se od zaborava sačuvaju bitni detalji karijere Slobodana Stojanovića Kepe i grupe Smak i drugo, da se makar i kroz ovaj skroman pokušaj, jugoslovenskoj rokenrol publicistici ponudi nešto novo.“.

Foto 06: Mirko Jakovljević, autor knjige o Kepi.

Najveća prednost knjige je upravo izvor relevantnih podataka vezanih za jednu od najvećih jugoslovenskih rok grupa. Mada je po priznanju samih članova grupe, postojao vrlo ozbiljan pokušaj, nekog zagrebačkog autora, da napiše biografiju Smaka, igra slučaja poput rata, politike, sankcija i bombardovanja je to sprečila. Smak je imao tu sreću da se u njemu okupi jedna ovakva ekipa kreativnih muzičara, ali i nesreću da su im se neprestano događali „maleri“. Lazu im preotme Bregović u prvom domaćem „rock – transferu“, najprodavaniju turneju „Crna Dama“ im potkradu menadžeri za 60.000 DM, originalna ideja o promovisanju „Rock Cirkusa“ pod cirkuskom šatrom u Sloveniji je prekinuta iz dva razloga – sneg im sruši šator i umre Tito!…(svi ovi podaci su iz knjige o Kepi).

Autor, Mirko Jakovljević je uspešno iskoristio formu intervjua, pišući Kepinu biografiju, uz obilje fotografija, diskografiju i adekvatan dizajn. Kepina ispovest se proteže od prvih „bubnjarskih“ koraka u svojoj porodici sa dugom muzičarskom tradicijom, prvih igranki u rodnom Kraljevu, osnivanja Smaka i njegovih uspona i padova, samostalne grupe „Cveće“, svirki sa Kemišom i folk muzičarima, novog Smaka, rada sa sinom, pedagoškog rada…

Foto 07: Knjiga “Nevidljive terazije Slobodana Stojanovića Kepe”, prvo izdanje iz 2000. godine.

Najbitnija stvar koja provejava iz Kepine biografije je njegov ozbiljan odnos, ne samo prema muzici i karijeri, nego i prema životu. Iz Kepine priče o „tezgarenju sa narodnjacima da bi situirao svoju porodicu“ čitalac vidi jednog pravog oca i čoveka, a ne stereotipnog rok muzičara, bar po zapadnim merilima. To je možda i srž njegove romansirane biografije. Ključna stvar, pak, vezana za samu karijeru je njegov odnos prema Smaku. U knjizi, Kepa govori svoju priču vezanu za Smak, ali se primećuje da je on uvek tu, kada Smak treba da nešto radi, da li je u pitanju nečiji autorski projekat, tradicionalni koncerti ili nova postava i album. O tome je u knjizi govorio i Boris Aranđelović, predstavljen kao „dugogodišnji pevač grupe Smak“ : „Smak je po meni i opstao zahvaljujući Kepinom balansiranju između ostalih članova benda. Sve u svemu, Kepa je zaslužio da se jedna ovakva knjiga o njemu objavi“.

Autor Jakovljević nije zaboravio i mišljenje drugih o Kepi. Interesantno je pročitati kako su Kepu i Smak „ocenili“ novinar Dragiša Petrović, menadžer Radisav Sretenović Tabi, kolege – Dragoljub Đuričić, Garo Tavitjan i Dejan Stojanović (ujedno i sin), kao i svi ostali „Smakovci“. Uz očekivane ocene o „najboljem bubnjaru“, „vrsnom majstoru“, „dobrom ocu, čoveku i muzičaru“, pažnju pleni jedna. U pitanju je Točkovo mišljenje o Kepi kao muzičaru, a kada nekog Točak hvali, taj mora da bude stvarno dobar : „Ja nisam mogao da sviram sa puno bubnjara u svojoj karijeri a ispalo je tako da sam ih probao puno… U svakom od njih sam tražio ono što u stvari poseduje Kepa… Oni nisu mogli da sviraju kao on.“.

Foto 08: Slobodan Stojanović Kepa, na početku karijere 1972. godine.

Jakovljević je nastavio sa pisanjem u ovom žanru, pa je odmah sledeće godine napisao i objavio knjigu o još jednom bubnjaru – Ritam slobode Dragoljuba Đuričića”, a potom i publikacije o Đorđu Marjanoviću, Bajagi i instruktorima, Ribljoj Čorbi…

Foto 09: Druga “rok bubnjarska” knjiga Jakovljevića.

Dve godine posle knjige o poznatom kragujevačkom bubnjaru, grad dobija i prvu lokalnu istoriju pop kulture – knjigu “Vrele šezdesete (urbana hronika Kragujevca 1950 – 1970” (izdanje NVO “MillenniuM” 2002./drugo izdanje 2016.), koju je kao recenzent, prvi jugoslovenski “rok – enciklopedista” Petar Janjatović predstavio na sledeći način:

“Samostalni entuzijasti, pasionirani hroničari, poštovaoci tradicije, radoznali istraživači i mnogi drugi čija sećanja i arhive daleko sežu su godinama unazad bili zaslužni što drage priče iz zajedničkih prošlosti nisu zauvek izgubljene. Tako i knjiga „Hronika urbane kulture KG“ daje jedno specifično viđenje grada tokom pedesetih i šezdesetih godina, kroz prizmu promena koje je donosio sudar istočne i zapadne politike, starog i novog, ruralnog i urbanog.

Pedantno i s ljubavlju, autor kroz razgovore sa presudnim akterima tih godina ispisuje paralelnu istoriju grada. Desetine autentičnih junaka ove knjige svedoče o mladalačkom entuzijazmu, borbi za svoje mesto u sivom socijalističkom okruženju i potvrđuju da „sve je lako kad si mlad“. Fokusirajući se na džez, bit i rok muziku, verovatno najpopularniju aktivnost novih generacija tih godina, autor ispisuje biografije grupa kao što su Sedam mladih, Daleki horizonti, Senke i stiže pred sam kraj knjige do ranih sedamdesetih i osnivanja sastava Smak. A nastavak, naravno sledi.

Ali upravo oko muzike se okupljaju i svi ostali, pa tako kroz priče o igrankama saznajemo i raspored glavnih mesta za izlazak tih godina, ključnu ulogu bioskopa i američkog filma, značaj amaterskih pozorišta, retkih radijskih i televizijskih emisija koje su se na pravi način bavile kulturom mladih i sijaset drugih podataka i anegdota koje su knjizi obezbedile fabularnost i životnost.

Uz pomoć retkih novinskih članaka, požutelih fotografija i varljivih sećanja on dočarava mirise roštilja, bubnjavi zvuk crno belih televizora, kodekse mladićkog fer pleja, uzbudljive šetnje korzoom i prve susrete sa čarima velikog sveta.

Vešto izbegavajući zamornu patetiku, autor tadašnje vrednosti i zanose povremeno diskretno poredi sa konfuznim parametrima ovih vremena zadržavajući se u ulozi hroničara a ne moralizatora. Za Kragujevčane koji vole da pogledaju unazad ovo je knjiga koja će ih podsetiti na vreme kada je sve bilo moguće. U stvari, ne samo za njih, ovo je knjiga koja po svojoj tematici može biti primenjiva na gotovo svaki veći grad bivše Jugoslavije. Jer su se slušale iste ploče, gledali isti filmovi i TV serije, čitale iste knjige i borilo protiv sličnih politkom mentaliteta”.

Foto 10: Prva kragujevačka rok – istorija.

 Radio sam intervju sa Perom Janjatovićem za novi magazin “Crta”, koji je pokrenula RTK, gde sam tada vodio program na radiju. Negde početkom dvehiljaditih, možda 2003. godine, našli smo se u kafiću iza Hrama, jer mu je bilo blizu. Posle uobičajenog pričanja o svemu i svačemu, krenusmo da završimo posao.

• “U zadnje vreme ima prilično, u odnosu na recimo neki prethodni period, domaće rok publicistike. Mnogo su se nešto raspisali stari rokeri?” – našalih se tonom koji je obojio razgovor.
• “Evo, Bata Kovač. Bati Kovaču je izašla knjiga…” – nasmeši se Pera.
• “Koliko je to pozitivno?” – upitah ga.
• “To je najpozitivnije moguće. Kad sam ono išao i pravio promocije enciklopedije, u svakom gradu bi me neko naguzio – “A što nema taj i taj bend iz našeg grada… Ja kažem – “Alo ljudi, ja sam dao inicijalnu kapislu, napravite, svaki grad neka napravi svoju knjigu, svoje istorije.” Znači, moje je da isprovociram, da povučem i to se zaista dešava. Niška je izašla, Šabačka, ti si uradio svoj deo posla za Kragujevac, bar delimično”. – u tom trenutku se obojica nasmejasmo, on šeretski, ja pomalo “kiselo”, pa Pera nastavi:
• “Sad sam pre neki dan, dobio od mog druga iz Vršca, na jednom duplom disku je spakovao razne snimke vršačkih bendova, četrdeset godina unazad i takođe hoće da spakuje knjigu. Vlada Janković Džet je napisao svoju knjigu. koja bi trebalo uskoro da uđe u štampu, koja se bavi šezdesetim godinama domaćeg rokenrola, užasno šarmantno napisana knjiga, još ako ga nagovorim da uzme lektora, biće sve kako treba…” – ponovo se obojica nasmejasmo zbog legendarnog Džeta, pa on nastavi priču:
• “U pripremi je i knjiga o beogradskim Idolima, ja mislim da je to neka normalna infrastruktura scene. Pretpostavljam da tvoj entuzijazam i moj, dok smo radili knjigu i svih unaokolo, negde donosi da se sklopi neka pristojna bibliografija. Pa, do devedeset prve godine, šta smo imali, možda tri, četiri naslova, koja su vezana za domaći rokenrol. Vesić je uradio Bijelo dugme, Štrbac uradio Bijelo dugme, onaj Pavlović uradio Bijelo dugme, Glavan i Vrdoljak uradili Bijelo dugme… Tako da, naravno da me to raduje, znaš nebitno je u krajnjoj liniji, da li se to finansijski isplati izdavačima ili ne, jednostavno – to je jedan trag vremena koji je strašno bitan. Mi smo svi podložni mistificiranju. Hukni ti to u korice i ostaje za sva vremena, pod uslovom naravno da je to dobro urađeno.” – završi priču poentom prvi rok enciklopedista ovih prostora…

 dr Vladimir Paunović

 Tekst je deo projekta podržanog na javnom konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Kragujevca u 2024. godini. “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada Kragujevca koji je dodelio sredstva”.

Foto (POP Forum arhiva).