(Istorija popularne kulture Kragujevca 1991 – 2001. deo 2.)
Svako je imao svoju Nensi u gradu. Moja se zvala Brankica. Bila je crnka, naravno edipovski priznajem, slatka, mlađa koju godinu od mene, drugarica moje sestre i ja sam joj bio školska simpatija, što je i presudno za mene kao „maminog sina“ pošto sam se uvek palio na žene kojima se sviđam, jer sam u to vreme, kucanje na „zatvorena vrata“ smatrao gubljenjem vremena…
Kasarna u Brčkom, služio sam vojsku po starom, ne znajući da će ubrzo ona zakletva koju sam dao posle mesec dana, nestati kao “suze na kiši” što bi rekao Ruger u Blejdu. Dosadni vikend i kurir sa prijavnice koji me proziva sa posetom.
“Verovatno me zamenio sa nekim.” – pomislih dok sam išao ka ulazu u kasarnu.
Tada je videh nasmejanu.
“Došla sam da te vidim” – reče.
Ljubav je uzajamna podrška, kad ti je potrebno…
Hotel “Kragujevac”, početkom devedesetih, velika sala i veliko društvo, tada se i tamo izlazilo na šlager i starogradsku muziku. Ona prolazi i prilazi mi.
“Zovi me, tu sam”.
Ljubav je dostupnost…
Život je kratak, mada mi je tada kad sam bio mlad delovao kao večnost, a osvajanje je bilo rezervisano za srednji vek, tako sam smatrao misleći da će mladost trajati večno. A nije, sve je prolazno…
Osim možda neke pesme koja ti ostane u sećanju kao okidač…
“Bude li te moji koraci,
Umeš li da sanjaš kao pre,
Kad ti jutro prozor otvori,
Bude li te moji koraci.
Daj mi bolji razlog da koračam,
Hajde vrati boje kojih sećam se,
Odlaziš li ili mi se vraćaš,
Imaš li me ili opet gubiš me…”.
Ljubav je i odluka…
Foto 1: Prva postava Debele Nensi (sa levo na desno) – Miša Raca (bubanj), Dragomir Gavrilović Gavra (klavijature), Darko Lukić (bas), Zoran Jeremić Jera (gitara) i Dragoslav Tanasković Trnda (vokal).
Kragujevac, negde početkom 1985. godine… Kod Jere gitariste na gajbu dolaze dva iskusna muzičara, Darko basista iz Ljubav i mržnja i Miša Raca bubnjar.
“Da li bi svirao sa nama?” – upita ga Darko.
“Naravno!” – na prvu će Jera.
“Osnivamo novi bend.” – dodade Miša.
“Biće mi zadovoljstvo!” – nasmeja se Jera.
“A, da li si preležao ovčije boginje?” – nasmeja se sad Darko.
“Jesam! Što?” – začudio se Jera.
“E, dobro, onda ajmo do budućeg pevača, da upoznaš čoveka.” – pozva ga Darko i dalje se smeškajući.
Mala Vaga, ulica Kraljevića Marka… Darko, Miša i Jera ulaze u kuću i u sobi zatiču čoveka u krevetu. Lice u plikovima varičele je prekriveno belim talkom.
“Ovo je pevač?” – pomisli Jera.
Upoznaše se.
“Ja sam Trnda.” – reče tip u krevetu Jeri.
“Ajde, odsviraj nešto.” – reče mu Darko.
“Oću, ali nije mi tu gitara, mogu na harmonici.” – odgovori Trnda i izvadi je ispod kreveta na kome je ležao, počevši da svira “Jump” od Van Halena.
“Biće ovo čudan bend…” – pomisli Jera, dok su zajedno slušali mladog rok – stara.
Foto 2: Debela Nensi započinje uspeh ka vrhu, gde drugo nego na kragujevačkom soliteru ( sa levo na desno) – Gavra, Jevra, Darko, Miša, Trnda.
“Najpre sam pozvao mog brata Racu, pa Jeru i Trndu.” – priseća se Darko Lukić, već priznati kragujevački muzičar iz kultne Ljubav i mržnje, a Jera se nadovezuje: “ Ubrzo nam se pridružuje klavijaturista Gavra i bend počinje sa probama. Prva svirka je loša. Sviramo u hali “Jezero“ pod imenom Čizmaši. To ime niko nije voleo. Posle svirke razmišljamo da se rasturimo, ali nas naš prijatelj Zdenko Martić ubeđjuje da smo bili odlični….ali da treba malo više da vežbamo.”
Foto 3: Debela Nensi početak, sa levo na desno – Darko, Jera, Trnda, Miša Gavra.
“Ponekad su dani loši,
poželim da prekinem,
tanku nit što me s’ nebom vezuje.
Sve na svetu i postoji,
kao reka da se razlije,
sve na svetu, sve zbog mene i nje.
Zvao sam je telefonom ona se javila,
rekla je doći ću ništa ne brini,
ja sam je čekao dole ispred ureda,
kada se pojavila u beloj haljini…”
Veliki Park u Kragujevcu, jedan jedini, odozdo od “krsta” i “saobraćajca” ka “muzeju”. Stalno mesto, tokom lepog vremena, druženja, rokenrola i ljubavi. Druga polovina osemadesetih, kod biste nekog od još neoskrvljenih narodnih heroja, na klupama sede Darko, Jera, Miša i ekipa iz kraja. Sviraju buduće hitove i piju pivo…
Odozgo, od muzeja gde je najtiše i najmirnije, nailazi na njih prijatelj sa svojom prelepom devojkom Nenom. U gradu su je svi znali kao Nensi. Nakon kraćeg razgovora, par nastavi svojim putem.
“Ova Nensi je mnogo lepa, samo je malo …” – reče Jera osmehujući se.
“Debela…pa, kaži slobodno…” – nasmeja se Darko.
“Ma, nije bre, debela, ne preteruj, samo je malo…punačka…” – uzvrati Jera.
“Debela Nensi! Kakvo ime za bend” – poentira Darko.
I tako su dobili ime koje su svi voleli.
Jera svedoči dalje:
“Bend vredno radi i puno svira…Beograd, Trstenik, Jagodina, Split, Zagreb…”.
O tome pišu i tadašnje novine:
“Pesme Debele Nensi po običaju su nežne i srceparajuće. Stvar aranžmana nije prepuštena samo dobroćudnom Jeri, već su se i Trnda, Gavra, Darko i Raca potrudili da stvari izgledaju što bolje i to je, čini se, pun pogodak.” (Svetlana Simić)…
…”Serijom koncerata u Kragujevcu, za samo dvadesetak dana, Debela Nensi je za nekoliko stepeno podigla rok-temperaturu u gradu…(M.M.)
“U Splitu su povodom godišnjice oslobođenja održali koncert u sali Teatra “Epicentar”i bili fantastično primljeni od publike, dok su u zagrebačkom SKUC-u svirali pred stotinak ljudi jer koncert nije najavljen i reklamiran… (S.P.).
A Darko Lukić se lično i seća gostovanja u Splitu:
“Dođe na probu Džiboni i kaže, ajde odsvirajte nešto da čujem da vidimo ko će da svira prvi a ko drugi i mi odsvirasmo tonsku probu, on oduševljen, kaže odoh da pričam ljudima da ste odlični, a Osmi putnik će svirati pre vas. Eto, kako je to normalan čovek, kao i Goran Karan, koji je u to vreme bio ulični svirač i koji se tih dana nije odvajao od nas…”.
Foto 4: Debela Nensi pred koncert u Splitu, u klubu “Epicentar” na rivi, 1986. godine.
Jera dalje pripoveda priču o kultnom kragujevačkom bendu:
“Posle jedne svirke u našem Domu omladine, prilazi nam čovek sa ponudom da nam bude menadžer… Dragiša Đorđević Gile, koji vodi bend u beogradski studio “Druga Maca”, u to vreme za nas najbolji studio u Jugoslaviji. Snimamo prvu pesmu “Čokolada” (autor muzike i teksta je Trnda) i prvi put gostujemo na TV-u, u emisiji “Beogradska hronika”.”
Posle par meseci snimamo drugu pesmu “ ‘85.” (autor je opet Trnda). Pred kraj godine snimamo još jednu pesmu, “Opet sam te izgubio” (“Sedam dana padao je sneg”), autor muzike sam ja, na tekst Saše Pantića.” – poentira Jera.
U periodu Trndinog služenja vojnog roka, po Jerinim rečima, pevač grupe Debela Nensi je bio Slobodan Cvetković Cvele, a za vreme Darkovog kratkotrajnog boravka u Švedskoj bas gitaru je svirao Igor Nikolić Baćuška.
Foto 5: Debela Nensi, sa levo na desno – Jera, Miša, Gavra, Trnda, Igor Baćuška.
O povratku Trnde u bend, svedoči i deo novinarskog izveštaja Miroslava Miletića u kragujevačkoj “Svetlosti”:
“Posle povratka svog gitariste i nekadašnjeg pevača, Dragoslava Tanaskovića – Trnde, Debela Nensi se, najzad predstavila u pravom izdanju. Uz neverovatno brzog i rušilački raspoloženog bubnjara, Mišu Racu, grupa je dobila još jedan “motor”. Pola sata svirke koju su u prošli petak momci iz Debele Nensi pružili u Domu predstavlja nešto najbolje što je kragujevački rok en rol dao u zadnjih nekoliko godina…”.
Debela Nensi, po Jerinom sećanju, 1987. godine dobija ponudu da sa tadašnjom drugom mejnstrim nadom scene, grupom Bledi Ruž (pretečom Osvajača), snimi ploču za RTB. Januara, 1988. godine, kod Enca Lesića u “Drugoj Maci” snimaju pet pesama: “Debela Nensi”, “Na krovu sveta”, “Prudente mon ami”, “Bude li te moji koraci” i “Dan za talase” (“Zore vode”). Saša Pantić je autor tekstova, Jera muzike, bend aranžmana, a gost u poslednjoj navednoj pesmi je Enco Lesić.
Foto 6: Kaseta Debele Nensi i Bledog Ruža.
Saradnja sa RTB propada, pa oba benda, po Jerinim sećanjima, zajedničkim snagama izbacuju nezavisno izdanje u vidu kasete, koja postiže veliki lokalni uspeh. Potom bend u kragujevačkom studiju „Orange“ snima i pesmu „Jutro”, uigranog tandema (Z.Jeremić-S. Pantić). Trnda upisuje muzičku akademiju u Novom Sadu i zbog obaveza napušta bend. Posle Trnde, bend napuštaju i Raca i Gavra. Novi članovi benda su potom Slaviša Minić Gera (bubnjevi), Vlada Marković (klavijatura) i Ivan Bowie Stepanović (vokal). Bend sa manje-više uspeha, po Jerinim rečima, svira do 1990. godine, a onda prestaje sa radom. Trnda u međuvremenu formira bend Istok Iza, kome se Jera pridružuje početkom 1993. godine, a iste Trnda, lider, odlazi da živi u Kanadi i bend prestaje sa radom.
Debela Nensi se ponovo okuplja početkom ’98 god. u skoro originalnoj postavi. Za bubnjevima je Dejan Nikolić Cvetko, a pevač ponovo Ivan Bowie. Povratnički koncert je održan u klubu Le Cinema.Kao specijalni gost sa bendom svira Dragan Urošević (Osvajači). U studiju „Audio Design“ bend snima pesmu „Reči“ (Z.Jeremić/N. Tomašević Johny). Posle niza uspešnih koncerata bend prestaje sa radom početkom kobne 1999 godine, kako Jera priča.
Po njegovim rečima, Debela Nensi se okupljala još nekoliko puta u gotovo originalnoj postavi. Trnda se vraća iz Kanade 2006. godine, a Debela Nensi je specijalni gost na povratničkom koncertu grupe Istok Iza. Debela Nensi svira na Garden stage-u Arsenal Festa povodom 30 godina od formiranja benda 2015. godine, klavijature svira novi član benda Ivan Filipović Fića.
Foto 7: Nova Debela Nensi na “Arsenal Festu” 2015. godine.
Ista postava svira 2018. na Platou kod Krsta sa simfonijskim orkestrom grada Kragujevca pod dirigentskom palicom Vojkana Borisavljevića. “Dogovor o snimanju starih pesama koje postoje kao demo snimci propada…” – misli Jera, mada slično “maniru starih ljubavnika humanizma i renesanse” pripoveda – “Ali….nikad se ne zna, čudan smo mi bend…”.
Voleo sam da slušam radio pre podne, dok sam se spremao za školu i šatro učio. Stajao je na zamrzivaču u kuhinji i bio stalno uključen, jer je majka volela muziku, tako da sam ga mogao čuti iz dnevne sobe. A čekao sam emisiju koja mi je bila zanimljiva, mislim da se zvala “Vinamiva” ili tako nešto od fraze “Vi i mi na ti”, da je bila posvećena mladim školarcima, imala mrežno emitovanje sa nekoliko radio stanica zajedno i puno dobre muzike.
Naš, kragujevački voditelj, Vlada Božović je polemisao sa kolegama iz Niša i Aranđelovca:
“Pa, oni su stvarno mnogo dobri. Slušajte, evo sad ide njihova nova pesma!” – ubeđivao ih je svojim prijatnim baritonom.
“Kako reče da se zovu? Debela Nensi?” – upita ga sa prizvukom ironije u glasu kolega sa Radio Šumadije.
“Mi smo ovde svi mršavi.” – nadoveza se na klasičnu interlokalnu zajebanciju voditeljka iz Niša, jer i u to vreme su sve vanbeogradske informacije iz svih sfera, pa i pop-kulture, valjane u kaljugu provincijalnog duha koji nije davao podršku.
“Dobro, slušajte novu pesmu, pa recite posle šta mislite.” – rezignirano će Kragujevčanin i utihnu pred muziku.
“Sedam dana padao je sneg,
sedam dana tražio sam te,
možda lutaš kroz puste ulice,
sedam dana padao je sneg.
Išao sam pustom ulicom,
ostavljao tragove za sobom,
polako ih je sneg prekrio,
opet sam te izgubio.
Svako lice koje vidim tvoje je,
tvoj glas i tvoje misli moje želje su,
otkucaj tvoga srca su moji koraci,
belo nebo iznad mene to si ti…”
Setna, ljubavna pesma brzog ritma se završi i neko vreme bi tajac, prekinut džinglom emisije.
“Lepa pesma.” – reče radio voditelj iz Aranđelovca.
“Kako si rekao? Debela Nensi? Zapamtiću.” – uključi se i nišlijska voditeljka.
“Jel’ sam vam rekao da su dobri!” – trijumfalnim glasom će Božović i nastavi sa emisijom…
dr Vladimir Paunović
Tekst je deo projekta podržanog na javnom konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Kragujevca u 2022. godini. “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada Kragujevca koji je dodelio sredstva”.
Foto: POP Forum arhiva i arhiva članova grupe Debela Nensi.