(Ogled o politici i satiri SFRJ – 5.)
Deo 4: https://popforum.rs/franc-biberkopf-i-ljuba-truba-u-neradnickom-frontu/
Svakako bi bilo od značaja shvatiti kome je u stvari sve to bilo “smešno”, kojoj se publici obraćao JEŽ kao i drugi jugoslovenski listovi za zbilju i šalu ili protiv zbilje šale. U započetoj anketi sa srednjeklasnim adolescentima tog vremena, moglo se saznati da je npr. JEŽ iz druge polovine sedamdesetih, pre funkcionisao kao meka moć samog režima tj. nekog njegovog dovoljno uticajnog dela; pre kao da je usađivao lojalnost sistemu, na zabavan način integrisao/interpelirao subjekte, npr. kao što stariji škakljivim pitanjima i provokacijama interpeliraju adolescente u svet seksa.
Seksističke karikature su bile obavezno prisutne u svakom broju, kao neki standardizovani interpelacioni drajver. Posebno zanimljiva bila je funkcija takvih karikatura na srednjoj strani, tzv. duplerici, koja je neretko imala sledeći simptomatičan koncept: u samoj sredini bi bila centralna političko-kritička karikatura broja, često i u dve boje, a okolo te karikature, kao ram, raspoređivane su seksističke.
Sl. 15 – PRO-BLEMI. Srednja strana ili “duplerica”, Jež broj 1554, u sredini je karikatura Ferija Pavlovića.
Naravno, pri repetativnom, iz broja u broj, ponavljanju obrazaca tipa provokacija/insinuacija + humor = olakšanje + integracija, prilično sigurno se naziru i nalaze putanje izigravanja načela zvaničnog ideološkog narativa ili oportunističkog prilagođavanja njegovim deformacijama – upravo kroz adekvatno korišćenje ili premošćavanje sistemskih pukotina (ili provalija) mapiranih u karikaturama i tekstovima. Verovatnije je dakle da je JEŽ pre uspešno kooptirao, intelektualno anestezirao i politički pasivizirao publiku, nego budio i izazivao potrebu za kritičkim promišljanjem, otporom ili subverzijom. Možda se baš to moglo čitati između redova? Naizgled sprdačina, a u stvari vrlo ozbiljan vodič u nastupajuću hegemoniju više-manje (aforističari su to opisali kao “više manje nego više”) socijalističko-samoupravne srednje klase? Zar nije takvim pristupom srednja klasa u svoj sistemski karijerizam mogla podjednako uspešno i harmonično ugraditi neizbežnu, površno-socijalističku-levu kritiku ili još bolje, „levo“ kritizerstvo sistema tj. njegovih devijacija, kao i socijal-liberalno insistiranje na slobodi mišljenja i izražavanja, tobožnjem razvoju i afirmaciji društvene kritike?
U svakom slučaju, alternativna karikatura i (pod)smeh u doba procvata JEŽ-a bili su sve potrebniji tom naizgled sve čudnovatijem vladajućem spoju (i njime obrazovanom društvenom sloju) – tom miroljubivom ful kontaktu oficijelne vladajuće ideologije (samoupravnog socijalizma) i najagilnije mada i pomalo neoficijelne ideologije vladajućih tokom reformi šezdesetih (social-liberalizma).
Oportuni savez navodne ideološke zaptivenosti-zapovesti i sistemske političke labavosti, propustljivosti, tako reći „promaje“ koja tu zapovest u stvari realno čini ne baš ostvarivom ili izglednom ali artificijelno postojanom i time i podnošljivom. Prevlast vladajućeg spoja-sloja time je možda bila strateški bezbednija i stabilnija nego da je nametana mučnim i skupim procedurama vernosti i lojalnosti. U svakom slučaju, režim i njegova srednja klasa pred nosom imaju sijaset dokaza, signala, simptoma tekuće destrukcije socijalističkog projekta, kao i niz već međunarodno razvijenih i naučno verifikovanih teorija koje objašnjavaju univerzalne zakonitosti „povratka na kapitalističku periferiju“… ali šta mari, njihov cilj (po komentaru Dragomira Olujića na pomenutom kursu) više nije socijalizam već opstanak na vlasti. Učiniti to smešnim i zabavnim može ispasti bitna usluga režimu.
Sl. 16 – A meni se najviše sviđa vaš model socijalizma. Karikatura Nikole Rudića, JEŽ broj 1569
NASTAVAK: https://popforum.rs/kulturna-harizma-divlje-ideoloske-nadgradnje/
Nebojša Milikić
Foto: Naslovna (Screenshoot filma “Kongres zaborava” NVO “MillenniuM”)/Ilustracije: Karikature lista “JEŽ” (Izbor: Nebojša Milikić).