Nedavni krizni događaji u Pirotu i Pančevu, kada je došlo do izlivanja materija opasnih po život građana, što se nažalost i dokazalo ljudskim žrtvama, pokazali su osim nepripremljenosti vlasti na slične situacije i koliko je značajno pravo lokalno javno informisanje.
Pomenute događaje ćemo predstaviti upravo kroz prizmu dva lokalna medija, portala Pirot Plus Online (www.plusonline.rs) i portala PST – Pančevo City(www.pancevo.city) koji su svojim građanima prvi pružili informacije u kriznom momentu poput Pirota, ugrozivši i sopstveni život, ali i ukazali na mnogobrojne propuste u javnom informisanju, kako u vidu odsustva zvaničnih i kredibilnih izvora, tako i izostanka informisanja građana u realnom vremenu, u drugom slučaju.
Nenad Paunović, direktor, novinar i u ovom slučaju reporter sa lica mesta, prvi je objavio na svom portalu Pirot Plus Online izveštaj sa lica mesta 25.12.2022. u 19:30, propraćen video snimcima:
“Oko 17 časova prema selu Staničenje, tačnije na mestu Sopotski han, voz koji je prevozio amonijak iskliznuo je iz šina. Gust dim se širio u vazduhu, policija i vatrogasna jedinica su odmah reagovale, saobraćaj je prekinut i preusmeravan, a građanima, koji žive u blizini je apelovano da ne izlaze napolje.
Novinar Nenad Paunović u 18 časova bio je na licu mesta.
Sva vozila koja idu ka Nišu policija vraća za Pirot. U blizini mesta gde je došlo do curenja gasa saobraćaj je i na auto putu i na magistralnom putu u prekidu, alternativni put je preko sela Ponor.
U vazduhu se oseća jak miris amonijaka, ekipe su i dalje na terenu, a građanima se apeluje da ne izlaze napolje.
Iz Prijemnog odeljenja informacija da ljude zatrovane amonijakom stalno dovoze. Svo raspoloživo osoblje je uključeno. Oko pedeset ljudi je do sada kolima hitne pomoći ili svojim vozilima preveženo na ovo Odeljenje.” (https://www.plusonline.rs/sa-lica-mesta-voz-sa-amonijakom-iskliznuo-iz-ina-u-vazduhu-velika-koncentracija-gasa-ekipe-na-terenu-1)
Foto 01: Snimak novinara Nenada Paunovića sa lica mesta povodom akcidenta u Pirotu.
Na naše pitanje o izlaganju opasnosti prilikom izveštavanja, za POP Forum je Paunović izjavio sledeće:
Prve večeri, kada se dogodio akcident, Policija je zabranila pristup na jedno 5 kilometara. Sutradan, 26.12. sam uspeo da se probijem ma 80 metara od mesta. Tada sam našao mrtvog turskog vozača. Voz je i dalje stajao na mestu nesreće. Želeo sam da se približim, osetio gušenje, okrenuo sam se i bežao nekih 500 metara. Gušilo me, padao sam i ustajao, izašao na put gde me čekao drug koji me vozio. Hitna pomoć je došla u Redakciju. Pritisak pao na 90 sa 60, saturacija pala, nisam hteo u Bolnicu. Peklo me u grlu.
Osim što je prvi i jedini kao novinar stigao na lice mesta i direktno izveštavao javnost o tome šta se zaista događalo, pored direktnog istraživavanja, traganja za zvaničnim informacijama i izveštavanja u realnom vremenu, Paunović je otkrio i jednu od dve ljudske žrtve, pritom ugrožavajući ličnu bezbednost zarad objektivnog javnog informisanja u kriznoj situaciji.
Pitajući ga da li je kao predstavnik medija bio diskriminisan uskraćivanjem zvaničnih informacija od nadležnih službi, Paunović nam je kratko odgovorio:
Da nisam išao svakog dana blizu incidenta i da nisam imao dvojicu insajdera, ne bih imao informacije.
Osim samostalnog traganja za istinom, Paunović je imao i neprijatnosti jer su njegovi izveštaji imali ekskluzivne informacije za razliku od zvaničnih o čemu smo ga takođe pitali:
Imao sam više informacija od komandanta Štaba. Valjda nezadovoljni što sam uvek bio prvi, 7. januara sam na Božić priveden i držan 4 sata u Policiji.
Ipak, ovaj pravi primer profesionalnog izveštavanja u kriznoj situaciji, gde je novinar rizikovao život trovanjem od čega mu nije bilo zdravstveno dobro potonjih dana, nije prošao nezapaženo kod svrhe javnog informisanja – pravovremene i tačne obaveštenosti građana, kao i drugih medija koji nisu bili ekspeditivni poput Paunovića, o čemu nam priča u sledećem odgovoru:
Građani su me redovno zvali i od mene očekivali da prvi objavim vesti. Zvalo me mnogo agencija i televizija iz zemlje i inostranstva. Došlo je do situacije da je bukvalno cela Srbija čitala naš Portal. Bio sam uživo u dnevniku Jelene Obućine na televiziji Nova S i na N1, kao i u drugim televizijskim agencijama. Mnogi su preuzimali sa našeg Portala Pirot Plus online.
Foto 2: Nenad Paunović, novinar Pirot Plus Online.
Ovaj prvi, pravi primer značaja profesionalnog javnog informisanja u kriznoj situaciji, predstavljen je i u tekstu nekadašnjeg novinara, urednika i direktora nekada kultnog Radia B92 iz Beograda, Verana Matića, koji svakako ima dokazano iskustvo o informisanju tokom krize:
“Danas svi znaju da se nedavno u okolini Pirota desio ekološki akcident. Srbija je za izlivanje amonijaka saznala od Nenada Paunovića posredstvom njegovog portala „Plus online“. Teško da možemo naći bolji skorašnji primer posvećenog pojedinca koji je nešto slično uradio u javnom interesu prevazilazeći lokalne okvire. Njegov portal i društvene mreže bili su mu više nego dovoljni da pokaže šta je sve moguće uraditi.
Neša Paun je na ličnom primeru pokazao koliko je neutemeljen žal za opštinskim medijima koji su često bili budžetsko uhlebljenje za brojne partijske kadrove. Razgolitio je praznu priču o nužnosti postojanja regionalnih javnih medijskih servisa na primeru tamošnjeg dopisništva javnog medijskog servisa, koje je izgubilo bitku sa jednim čovekom zbog čijeg je izveštavanja pokrenuta specijalna emisija na najpopularnijoj privatnoj televiziji sa ciljem „zatrpavanja“ vesti iz Pirota.
Nenada Paunovića to nije obeshrabrilo, već je naprotiv, u maniru istraživačkog novinara, suprotno većini drugih koleginica i kolega, nastavio da beleži brojne scene sa terena. Bilo je tu i nekih brzopletosti u želji za ekskluzivnim informisanjem, ali je sve to zanemarljivo u odnosu na njegovu profesionalnu misiju kojom je postideo mnoge koji imaju neuporedivo veće mogućnosti i resurse…
…Generacija novinara i aktivista kojoj pripada Nenad Paunović i bukvalno odumire širom Srbije. I zato je njegov primer bitan jer pokazuje kolika je moć jednog čoveka čiji je rad često „one man show“. Neša Paun je, sa svoje 74 godine, doveo u pitanje mnoge teorije i medijske i informativne biznis modele. Uzburkao je široku javnost, uzbunio i isprovocirao članove Vlade, pirotsku vlast i prodrmao žabokrečinu na mnogim mestima.” (https://www.plusonline.rs/drugi-pi-u-veran-mati-ne-a-paun-).
Primer izveštavanja u kriznoj situaciji Nenada Paunovića iz Pirota, otvara i druga pitanja. Isti novinar je imao hrabrost i da se javno pobuni protiv rezultata tamošnjeg konkursa za sufinansiranje medija, koji se na osnovu našeg iskustva distribuiraju po spiskovima podobnih, ma kako to tumačili, umesto po profesionalizmu i kvalitetu. Jer, građani su upravo jedine direktne informacije u krizi koja je odnela ljudske živote i ugrozila mnoge, pa i samog izveštača, saznali od iskusnog profesionalca koji nema priliku da dobije upravo njihova sredstva iz budžeta za svoj predani rad.
A Nenad Paunović je u svojim izveštajima sa lica mesta, pisao i sledeće:
“Više neću da li je ovo moja obaveza, zadovoljstvo ili…
Ovo sam ja, moje shvatanje ovog posla i moje dugogodišnje poznavanje vaše znatiželje.
Ovaj primer profesionalnog javnog izveštavanja, pravno je utemeljen članom 19. Univerzalne deklaracije o pravima čoveka iz 1948. godine:
“Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice”.
Nekih par nedelja kasnije, Srbija je ponovo bila izložena hemijskoj opasnosti, stručno nazvanih “akcidentima”, a ponovo je došlo do izlivanja opasnog amonijaka, ovoga puta u Pančevu, mestu koje je izloženo zbog industrije opasnostima po građane i životnu sredinu. Za razliku od prvog slučaja, gde je jedan profesionalac bukvalno izveštavao širu javnost, ovde je došlo do izostanka zvaničnih i kredibilnih informacija u realnom vremenu, što je izazvalo paniku, a potom i protest građana.
Istina je prva žrtva rata, a monopol nad informisanjem koji često rezultira skrivanjem istih što je zapravo cenzura, prva je žrtva kriznih situacija. I odlika totalitarne vlasti po teoriji.
O akcidentu u pančevačkom naselju Topola, novinar Siniša Janković je 15.01.2023. na lokalnom portalu “Pančevo SI TI” (www.pancevo.city) u svojoj kolumni (ili “blogoumni” kako je nazivaju), pisao sledeće:
“Pre tri dana u Pančevu je nešto pre ponoći došlo do hemijskog incidenta izazvanog amonijakom. Ovaj put nije došlo do nekontrolisanog curenja iz vagonske cistrene već iz kamionske. Lokacija je naselje Topola, inače jako blizu tzv. Južne zone, koja obiluje potencijalnim vinovnicima hemijskih incidenata raznih vrsta. Jedan broj građana se tu noć obratio za hitnu lekarsku pomoć, i srećom prošao bez ozbiljnijeg narušavanja zdravlja. Kada se sve smirilo i opasnost odavno prošla, uhapšena su dva lica, odgovorna za opasnost. To je dokaz više da je opasnost postojala.” (https://www.pancevo.city/blogoumna/gradjanski-stav/pancevci-se-drznuli-da-pitaju-da-li-ih-od-hemijske-opasnosti-stiti-sreca-ili-procedure/).
Novinar PST portala, Nenad Živković, u razgovoru za POP Forum govori o izveštavanju sa ovog akcidenta:
Nismo se mnogo bavili izveštavanjem o ovom ekološkom incidentu, jer ionako nemamo dnevnu redakciju (desk), pa smo samo objavili na PST FB stranici šta se dogodilo, jednu fotografiju mesta incidenta i dva komentara dvoje saradnika, ovim redom, kao i poziv za protestni skup održan 16. januara, kao i moja gostovanja na televizijama, hronološki..
Foto 03: Prvi FB post PST o incidentu u Pančevu 12.01.2023.
Na naše pitanje o izloženosti opasnosti, Živković je odgovorio:
Ne, niko od naših novinara nije bio na terenu u vreme incidenta, a policija ionako nije dozvoljavala pristup tom mestu.
U vezi tog da li su bili pod drugom vrstom izloženosti – diskriminaciji u smislu nedostatka zvaničnih informacija od nadležnih organa, Živković nam je rekao:
Da, ali kao i svi drugi mediji, pošto nije bilo nikakvih zvaničnih informacija. Konkretno i detaljno ko je sve ćutao objasnio sam u TV prilozima.
Foto 04: Drugi FB post PST o incidentu u Pančevu, narednog jutra 13.01.2023.
U izjavi za N1 od 13.01.2023, novinar PST Nenad Živković je zapravo objasnio suštinu kontrolisanja informacija zvaničnika u kriznim situacijama i opasnosti koje nastaju iz istog:
“Informacije su počele da se šire društvenim mrežama još tokom noći prošle, neposredno pre nego što su ovi ljudi koji žive ovde, saznali da se nešto neobično dešava na ovom mestu, ali nažalost do ranih jutarnjih sati nije bilo moguće dobiti nikakvu zvaničnu informaciju o ovom incidentu. Prvo se oglasilo opštinsko javno tužilaštvo jednim krajnje korektnim saopštenjem, ali ono je bilo pravne prirode. Ono što je nedostajalo čitavoj aferi je što građani Pančeva tokom noći nisu mogli da u realnom vremenu znaju šta se dešava i da u skladu sa tim zvaničnim informacijama preduzmu neke korake.
Nama se tokom noći nije obratio ni gradonačelnik, ni načelnik policijske uprave, niti bilo ko iz zdravstvenih službi, ni iz sekretarijata za zaštitu životne sredine. Meni je bilo logično da se noćas pojavi Ministarka zaštite životne sredine, dežurni u armiji, šef BIA, dakle bilo ko da uputi poruku građanima da kaže ili – počeo je postupak evakuacije, nalazimo se na tom i tom mestu, pomozite komšijama ili čekajte dalje instrukcije i pomoć ili da uputi poruku da se ne dešava ništa opasno i dramatično, da ne treba širiti paniku i da je situacija pod kontrolom.
Ništa od ovoga se nije desilo što je u ovakvim situacijama najgori mogući izbor, jer kad nema zvaničnih informacija onda krenu glasine i neproverene i nepouzdane informacije pa smo tako imali informaciju da se prevrnula cisterna iz Šida, da curi amonijak bez priče o uzroku, jedan totalni miš-maš informacija koji izaziva paniku. Tako da šta god da su rekli zvaničnici, to je zakasnela reakcija.” (https://www.youtube.com/watch?v=8F56XXkGEvU&t=781s)
Foto 05: Nenad Živković, novinar portala PST (Pančevo SI TI) screenshoot YT
U daljem razgovoru za POP Forum, Živković na pitanje da li je bilo problema oko njihovog komentarisanja događaja u odnosu na zvanične informacije, odgovara:
Problem je što smo kao građani i kao novinari čekali više od 12 sati bilo kakvu pouzdanu informaciju od zvaničnika (koja je dakle, izostala, u realnom vremenu). Nije bilo nikakvih problema, gradski zvaničnici i sa njima povezana lica ignorišu naš rad, ne postoji nikakva komunikacija.
Živkovića smo pitali i koliko su ih građani pratili, kao kritički medij, tokom ovog incidenta u odnosu na druge:
Ne mogu da procenim, PST nije najveći gradski sajt po broju pratilaca i poseta, naše teme su sve one koje se odnose na javni interes i opšte dobro (nemamo crnu hroniku, tekstove o sportu, seksu i skandalima, život selebritija, vremensku prognozu, savete za domaćinstvo i o zdravom životu, recepte, bizarne priče iz zemlje i sveta, ništa od toga), pa je i ciljna grupa manja.
Prorežimski mediji nisu dali, praktično, nikakvu informaciju, a kada više nisu mogli da sakriju događaje u Topoli, izveštavali su vrlo šturo i diskretno, da tako kažem.
Na naše pitanje o postojanju dezinformacija preko drugih izvora informisanja, Nenad Živković je rekao:
Nije bilo dezinformacija, bilo je relativizovanja i umanjivanja razmera incidenta. Pogledajte izjave gradonačelnika Stevanovića i direktora Opšte bolnice Ovuke (u prvom prilogu N1, od 13. januara: https://www.youtube.com/watch?v=8F56XXkGEvU&t=781s).
Poput svog kolege Živkovića i “blogoumnista” Janković u svojoj analizi ukazuje na glavni problem pančevačkog akcidenta početkom godine:
“Šta je tu problem?
Razne će se nesreće, incidenti, akcidenti, havarije, požari i eksplozije sa hemijskim uzročnikom dešavati. I do sada su se dešavale, čak i sa smrtnim posledicama, pre svega baš u fabrikama poznatim kao fabrike Južne zone…
…Pa, kada nije problem što se desio jedan, srećom, mali hemijski incident, šta je onda problem?
Problem je to što građanima niko nije ništa javio…
…U tom, prvom, urgentom trenutku, amonijak se širi naokolo, stiže npr. i do Strelišta. Situacija je dramatična. Niko ne zna šta tačno curi, ni dokle se miris širi, ni kog je intenziteta. Da li će to za neke ljude biti doza koju organizam neće moći da izdrži? Ljudima na licu mesta naviru slike iz Pirota i dve žrtve. Pitanje koje lebdi u vazduhu: Da li će se Pirot ponoviti? Tada, baš tada, neko treba da odluči šta će raditi nadležni državi organi, tj. da li će spasavati građane, ili pustiti da sve ide svojim tokom, nadajući se u sreću i povoljne vetrove…
…Bogu hvala, da su nezavisni mediji budni, te su odmah reagovali sa pitanjima nadležnim službama. Odgovor nisu dobili. Šta možemo da zaključimo? U tom trenutku građani Pančeva, bili su prepušteni na milost i nemilost amonijaka, ili čega god da je kiselog ukusa, koji štipe za oči i otežava disanje.
Da je situacija bila i više nego ozbiljna svedoči i evakuacija stanovnika u okruženju lica mesta. Na jednom snimku vidi se kako ih policija udaljava. Znači, neko je procenio da se najugroženiji stanovnici evakuišu. Tu je kraj odlukama? Tačnije, odlučeno je i da se sve drži u tajnosti!? Da se ne daju informacije za medije, ni da se obaveste ostali građani…
…Svakako, dvoje preminulih u Pirotu bi ostali živi da nisu udisali jaku koncentraciju amonijaka. Šta je onda problem reći, preporučiti, da se ne izlazi iz stanova, da se zatvore prozori….
…Sve što smo čuli svodilo se na to da se događaj minimalizuje. Bogu hvala da je zaista ispao minimalan, ali u ključnim trenucima događaj je bio jako opasan. O tom ključnom trenutku svo vreme govorim. I mislim, da građani Pančeva imaju pravo da znaju i pravo da pitaju.”.
Analizu nedavnih nemilih događaja završavamo konstatacijom da javno informisanje u kriznim situacijama često, poput navedenih primera, stvara dve strane – zvaničnike, odnosno vlast koja kontroliše informacije i građane koji su ili dezinformisani glasinama i minimiziranjem ili okrenuti jedino svojim lokalnim medijima, koji su im najbliži. A novinari lokalnih medija su na strani istine, odnosno u potrazi za njom, negde u sredini, po strani, čak i životno ugroženi, privođeni od policije, ignorisani od strane onih koji treba da upravljaju krizom.
Autor: dr Vladimir Paunović
Foto: Pirot Plus Online, PST, N1.
Posebno se zahvaljujemo kolegama Nenadu Paunoviću i Nenadu Živkoviću na pomoći u realizaciji ovog teksta.
Tekst je nastao u okviru projekta “Za redovno informisanje u vanrednim situacijama: Informacije pre svega” koji sprovodi udruženje Res Publika. Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske “Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom tekstu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.