Prvi deo: https://popforum.rs/hodac-medju-senkama-prvi-deo/

O Rejmondu S. Muru, najnepoznatijem slavnom crtaču (svih vremena) II.

Ženski princip snage i muški princip radosti

U prvom pojavljivanju, Fantom nije bio Kit Voker, šumski vladar i naslednik slavne loze, već američki bonvivan, bogataš Džimi Vels, što je zamisao koju je Fok brzo napustio, premeštajući strip u egzotično okruženje. (Ali ćemo po kasnijoj priči o Fantomovom detinjstvu, iz druge knjige nedeljnih tabli, videti da scenarista nije zaboravio početnu nit porodične istorije, već da je naknadno pokušao da je bolje uprede.).

Nostalgičari će možda reći da su te rane epizode bolje crtane i pisane nego neke kasnije. Možda tu ima istine, jer je upravo prvi period doneo Fantomu najveću popularnost, a dobro su poznate anegdote o „krađi i prekrađi zvona“, odnosno crtačkih parčića kasnih tridesetih sa Aleksom Rejmondom.

Foto 1: Kler i Rej, modeli za Kita i Dajanu, 1930-ih.

Jasno je bilo da Fantom — mišićav ali u početku vižljast, šeretski nasmejan, na belom konju, praćen pitomim vukom — nije bilo kakav akcioni junak. On je opuštena ličnost, duhovit čovek koji sebe često ne shvata preozbiljno. Usred neokolonijalizma on štiti urođenike i ne dozvoljava da se eksploatišu njihovi dijamanti, ali ponedeljkom sam pere svoj kostim i često zrači prostim ljudskim.

Australijanac Stiven Bags u eseju o Murovom crtežu ističe i značaj likovnosti: „Prvih osam dnevnih priča koje je nacrtao Rej Mur verovatno je najbolje opisati kao istančane i umetničke. Modni detalji i postavke imaju ubedljiv izgled i osećaj tridesetih, a u mnogim kadrovima stil me podseća na modne skice. Ovaj rani stil svakako prikazuje Fantoma kao mračnu i tajanstvenu figuru. Čoveka misterije.“

Nakon toga stil počinje da se prosvetljava, da izbegava osobena senčenja, naročito posle 1939. godine. Mnogi promenu pripisuju uvođenju Vilsona Mekoja kao crtačkog pomoćnika Muru, ali je to skoro nedokazivo, jer ne znamo tačan datum početka šegrtovanja.

Rani Fantom briljira u akciji i tmurnoj atmosferi, ali i melodrami. Kritičari i fan(t)ovi su isticali da je tadašnji Murov crtež bio „setan i koban“, ali da se „ističe i po prelepim ženama“. Crtač je puštao junakinje da neobično odmerenom snagom „glume“.

I sam Li Fok je uvek isticao Mura kao najboljeg crtača Fantoma, a možda je najjači razlog bilo ubedljivo crtanje ženske lepote i šarma. To je scenaristi dalo priliku da se razigra sa junakinjama, uključujući i sve one damske gangove i krimi korporacije, poput Nebeske bande.

A Fantom, emotivan čovek, pati za Dajanom kao gimnazijalac, čak slama i nogu jureći za njom. Dok njih dvoje pokušavaju da se nađu u Parizu (on stiže iz Alžira), govor tela je crtački izvanredno osmišljen.

Ženski princip se nije ogledao samo u likovnom aspektu. Zato Pavković insistira na zapažanju: „Neprekidni ljubavni zapleti Fantomove veze s Dajanom /…/ donose u serijal vetrove lirskih promena.“

Li Fok — hrabar, slobodouman i drzak scenarista — namerno je davao svojim crtačima da prikazuju nijanse ljudskog društva i ličnih psiho–fizioloških potreba, koje se u konzervativnom miljeu ovog stripa lakše primećuju. U drugoj knjizi nedeljnih tabli vidimo tako naznake poligamije i poliamorije u odnosu sestara Grete i Lane Maršal prema Fantomu. Tu su i „virdžine“, žene koje glume muškarce (Hamid), kao i mnoge druge muško–ženske složenosti, prelivene Fokovom duhovitošću i ironijom (i ponekim vaspitnim pljeskanjem po zadnjici).

Foto 2: Izvorna Dajana Palmer: Kler, supruga Reja Mura, snimljeno krajem 1930-ih.

Čudno poštovanje, ali i iskrena ljubav prema ženama proizilazili su iz porodičnih okvira, jer su supruge bile temelji na kojima su počivali opusi stripara. Rejmondu Muru je supruga Kler bila životno nadahnuće i najčešći model za Dajanu Palmer. Ova velika ljubiteljka prirode dosta je uticala na muža.

Vilsonu Mekoju je supruga Doroti pomagala upisujući slova u kaiševe i table Fantoma. Filu Dejvisu je supruga Marta (Martha Grocott, 1908–1989), svojevremeni glavni ilustrator u robnoj kući Vandervort u Sent Luisu, često u Mandraku crtala princezu Nardu i odeću svih junakinja. U dva navrata je čak i više doprinela stripu: u Drugom svetskom ratu muž je mobilisan, pa je Marta napustila posao da bi pomagala na Mandraku. Drugi put je to bilo nakon Dejvisove smrti, kada je crtački nastavila strip, dok ga nije preuzeo Fred Frederiks.

Scenaristi Foku je treća supruga Elizabet (Elizabeth Moxley), ugledna pozorišna rediteljka, bila nadahnuće za Fantomovu ženidbu 1977, ali je bila i povremeni pomoćnik na scenarijima. U poslednjim njegovim danima, u bolnici, skidala mu je masku za kiseonik da bi mogao da diktira priče, a čak je dovršila neke za „Fantoma“ nakon Fokove smrti 1999. godine.

Slava bioskopskih i radarskih ekrana

Foto 3: „Fantom“, filmski serijal u 15 nastavaka (1943).

Izbijanjem Drugog svetskog rata Fantomova slava je rasla. A i sam lik se uključio u ratnu propagandu, čak i preko obrazovanja javnosti. Javlja se čak i u brošuri Jedi pravilno da bi radio i pobedio (Eat Right To Work and Win), koju je američka država delila 1942. u kampanji da se narod ubedi da jede zdrava i ekonomična „pobednička jela“. Fantom prži jaja devojci — „Naravno, Dajana, dan uvek počinje kako valja tek nakon doručka od žitarica, jaja, slanine i hleba“ — a na susednim stranama su i Blondi, Flaš Gordon, Popaj, Porodica Tarana i drugi junaci Sindikata King fičers.

Ali to je tek početak. Filmski serijal „Fantom“ od 15 polusatnih nastavaka svetu je 24. decembra 1943. predstavila kuća „Kolumbija pikčers“. Naslovi filmskih epizoda — snimljenih većinom po brdima oko Holivuda, a ne u Aziji ili Africi — izvanredno ilustruju atmosferu poteklu od Foka i Mura: Znak lobanje, Čovek koji nikad ne umire, Izdajnikov kod, Tron presude, Duh koji hoda, Šuma šapti, Tajanstveni zdenac, U potrazi za ključevima, Vatrena princeza, Komora smrti, Smaragdni ključ, Očnjaci zveri, Put za Zoloz, Izgubljeni grad i Mir u džungli.

Po filmolozima Džonu Harmonu i Donaldu F. Glutu: „Bez sumnje je Fantom bio jedan od Kolumbijinih boljih serijala… postignuće u podeli uloga, postavci i atmosferi, kakvo potpuno nedostaje u takvim katastrofama kao što je to Betmen iz istog studija“.

„Kolumbija“ je i inače volela da filmuje stripove. Njihovi bioskopski projekti su bili i „Teri i gusari“, „Mandrak mađioničar“, „Brenda Star, izveštač“, „Crni soko“, „Kongo Bil“, „Brik Bradford“, pa i „Supermen“.

Dok je publika u SAD većinom radila po fabrikama i gledala filmove, čamci i brodice su „pod plaštom noći“ krišom pristajali na obalu Norveške koju su Nemci okupirali. Osim ostalih potrepština koje su donošene za Pokret otpora, bilo je tu i dnevnih američkih novina, koje su bile omiljene naročito zbog Fantoma. (U to vreme je i lozinka norveškog Pokreta otpora bila — Fantom!) Ali to više nije bio Murov, već Fantom Vilsona Mekoja, dobrog Murovog drugara, crtača za reklamne agencije.

Naime, sam Mur je, kako vidimo i po drugoj knjizi nedeljnih tabli, morao da napusti strip i decembra 1942. se pridruži svom junaku u odbrani slobodnog sveta. Otadžbina je zvala i masovno mobilisala, pa je naš umetnik postao pilot. A to je bio VES („vojno–evidencijska specijalnost“, za one koji vojsku nisu služili), koji je u američkoj vojsci srazmerno najviše ginuo na zadatku tokom Drugog svetskog rata.

Foto 4: Odlazak u rat, 10. decembar 1942. Mur je sa Džerijem H. Berdom (levo),  obojica u 37. godini.

Publika je morala da se navikne na čistiji i slađi Mekojev likovni izraz. Fok je kasnije rekao: „Bio sam zahvalan Mekoju, jer sam i ja pristupio vojsci i unapred završio sve scenarije, te nisam morao da se brinem. Nikad nisam previše voleo Mekojev rad, jer je počeo tačnim oponašanjem Mura, što je bilo dobro, ali onda je zadobio sopstveni stil, koji je bio previše pojednostavljen. Znam da u Evropi više vole njegov rad, ali za to me uopšte nije bilo briga, stvarno.“

Foto 5: Murova ručno pravljena čestitka, slata porodici iz Engleske, tokom Drugog svetskog rata.

A Rejmonda Mura su brinule druge brige. Rizikovao je život, kao Fantom prelećući Evropu u čeličnim pticama. Bio je deo čuvene Osme vazdušne armije (Eight Air Force; znamo ih iz 1990–ih pod nazivom: Strateške vazdušne snage Armije SAD u Evropi). Polje delovanja njenih desetina hiljada bombarderskih i drugih misija bilo je većinom po Francuskoj, Nizozemskoj i Nemačkoj, mada su bivali i nad okupiranom Jugoslavijom i Balkanom.

Negde na Starom kontinentu umetniku se desio i jedan tajnovit, ali kobni događaj, koji mu je odredio ostatak života.

Mir obogaljenosti, uteha prirode

Reklamna brošura King Fičersa iz 1946. pokazuje našeg umetnika u idili: tek je napunio četrdeset jednu godinu, vratio se iz rata, živi sa suprugom u Vebster Grouvsu, predgrađu Sent Luisa. Radi od kuće, ali ima studio i u gradu, u koji ide „da razbije monotoniju“. Pisci reklamnog teksta kažu da voli da radi noću, a da mu se radno vreme razlikuje zavisno od scenarija: „Dobra priča — kratko vreme. Loša priča — mnogo vremena“ U tekstu se ističe da su mu hobiji letenje, golf i svakovrsne igre kartama (posebno poker).

Foto 6: Umetnik radi — reklamna brošura Sindikata King fičers 1946.

Ali to nije bila cela priča. Fok je tek pola veka kasnije posvedočio: „Kada se Rej vratio, bio je malo raslabljen. Pričao je da ga je udario propeler, ali ja mislim da se on zapravo potukao i da je udaren u glavu francuskim ključem. To ga je ostavilo sa nervnim poremećajem, a jedna strana lica mu je bila oduzeta. U svakom slučaju, ruke su mu se tresle, ali sam ga ipak držao na platnom spisku još dugo vremena, i to je tako bilo sve dok on nije umro.“

U naredne tri godine Mur pokušava sam da crta Fantoma, ali bezuspešno. Analiza epizoda iz toga vremena svedoči o velikoj ljudskoj drami, a onda i trenutku kada crtanje u četiri ruke sa pomoćnikom prestaje i da Vilson Mekoj u potpunosti preuzima stvar. Sa dvadeset prvom nedeljnom epizodom, izvorni crtač Mur se oprašta od svog junaka 1949. godine.

Iste godine Kler i Rej Mur kupuju onih trinaest akri zemlje koji kilometar dalje, u naselju Des Peres, što je naročito značilo dami koja je imala veliku strast prema drveću i cveću tog prostora. Zamisao za šumu nije bila slučajna: „Prosto je izgledalo kao prirodna stvar. Mada je to gradski prostor, stvorenja su još tamo …. divlja ćurka, velika ušara (buljina). To su bile stvari u kojima je Rej uživao.“

Njih dvoje dalji život tiho i skromno žive, dok svetska slava Fantoma samo raste. Donose ga dnevne novine, stripske sveske, romani, igračke… Holivud, glavno merilo slave, reaguje i snima 1955. nastavak filmskog serijala, „Povratak Fantoma“, sa Džonom Hartom kao junakom. (Međutim, tokom snimanja su shvatili da su im prava na lik istekla i nedostupna, te su na brzu ruku preradili poduhvat u nešto što se zove „Pustolovine kapetana Afrike“.) I u kasnijim decenijama Fantom se pojavljivao na ekranima, kako u animiranim radovima (film „Popeye Meets the Man Who Hated Laughter“, 1972; serije „Defenders of the Earth“, 1986, i „Phantom 2040“, 1994–1996), tako i u igranim — poput onog sa Bilijem Zejnom kao Fantomom i Ketrin Zitom Džons kao Salom (1996) ili istoimenoj TV miniseriji (2009).

Ali to je jedna druga priča, koju je izvorni crtač većinom posmatrao iz nebeskog studija stripova, gde ruke nikome ne drhte.

Preminuo je 13. januara 1984. u gradu Mančesteru u 78. godini. Iza njega su tada ostali sestra Meri Adelija Mur, mlađi brat Dejvid Jerli Mur, sinovac Džon, te Dejvidove unuke Marija i Đina.

Nakon invalidskog života od 40 godina i anonimnosti, vest o smrti koju je agencija UPI razaslala predstavlja uvredu na ranu, pripisujući Muru da uopšte i nije bio crtač, već scenarista i to „junaka u ljubičastim helankama“ („Rej S. Mur je umro u 78. godini: pisao je stripove o Fantomu“, Njujork tajms, 17. januar 1984).

Utisak da je Mur bio tajanstven kao i Fantom, sasvim je na mestu. Čak i kad su ga (jednom ozbiljnije) intervjuisali, crtač nije pričao o privatnim stvarima. Decenijama se znalo samo za četiri njegove fotografije (od toga tri slikane sa strane), tako da mu javnost ni lice nije znala. Kler je objasnila: „Nije voleo da ga fotografišu. Imao je tek usputne snimke. Postoji tek pokoja slika, dok je bio u vojsci.“

To se promenilo tek u drugoj dekadi 21. veka. U leto 2011. godine, povodom 75 godina stripa o Fantomu, u znak poštovanja fan(t)ova Đina Mur Rajners, unuka Rejovog brata, objavila je na Fejsbuku zbirku porodičnih fotografija koja deda–strica prikazuje od ranog detinjstva do zrelosti.

Na vreme je urađen i jedan intervju sa Kler Mur — izvornom Dajanom i damom „prijatnom za razgovor, bistrog uma, skromnoj, miloj i velikodušnoj u deljenju uspomena“. Ona je bila obaveštena i srećna da je rad njenog muža doživeo svetsku slavu: „Milo mi je da čujem da su uspomena na njega i njegovo delo toliko poštovani.“

Foto 7: Kler Mur (1908-2005), pred Fantomovom tablom, početkom 21. veka.

Pomenutih 13 akri šume u Des Peresu poklonjeno je zajednici i nazvano „Fantomova šuma“. Nakon smrti Kler 1. juna 2005. zemlja je poklonjena Odeljenju za očuvanje prirode Misurija.

***

Talasi šibaju obalu nadomak južnoafričke Fantomove šume. Na drugom kontinentu, vetar ispituje pešačke staze istoimenog parka u Misuriju.

Obistinile su se reči Kler: „Nadam se da će ova šuma biti izvor tihog zadovoljstva usred mesta koje se izgrađuje ovako ubrzano. Ljudima je potrebno mesto za šetnju koje je prirodnije. Nadam se da ovo nešto znači i mnogim drugim ljudima.“

Bračnom paru je značilo, bilo je to utočište, njihova Bangala, gde su posle svega lečili duše. Među senkama lišća i sad se oseća prisustvo onog koji je bio najnepoznatiji od svih slavnih stripara. Crtača kome cena ratovanja i drhtanje alatki–ruku nisu dali da uradi još hiljade kaiševa, jednostavne ali neprevaziđene atmosfere.

Crtač nije mogao pretpostaviti da će biti roditelj fenomena koji je stekao enormnu slavu, a i svoje lokalne verzije u Italiji, Srbiji, Australiji, Skandinaviji, Indiji…

Slava je Muru ipak obezbeđena. Stvarao je „dedu svih kostimiranih superjunaka“ — kako je to rekao istoričar Moris Horn. A ako se zapitate zašto je to bitno, setite se da je Betmen — spasitelj globalne industrije zabave i davalac hleba milionima porodica širom sveta — nastao kao kopija Fantoma.

Zahvaljujući deliću duše što je ulio u svog junaka za samo šest godina, Rejmond S. Mur nije svoju egzistenciju sveo na naše mutno prisećanje, na avet što hoda. Uprkos sudbini, i sam je — i za publiku, i za sve umetnike koji su posle njega preuzeli ovaj lik — on lično postao onaj prvi Fantom, osnivač, Čovek koji ne može umreti. •

Foto 16: Rejmond S. Mur, osnivač žanra kostimiranih superjunaka u stripu.

Kraj

Zoran Stefanović

Izvorno objavljeno kao: „Duh se vratio iz senke: O Rejmondu S. Muru, najnepoznatijem slavnom crtaču (svih vremena)“, (u) Fok, Li, Rej Mur i Vilson Mekoj. Fantom. Knj. 2, 1942-1945., „Beli put“ i „Makondo“, Beograd, 2015., str. 5-13.

Foto: arhiva Zorana Stefanovića i naslovna (https://www.facebook.com/Phantomyugoslavia/photos/a.109984247181071/111143773731785).