Strašno mrzim nekromaniju na srpski način, jer mnogo ljudi oko nas svakodnevno umire (ovaj tekst je pisan pre šest godina – prim.aut.), a i mi ćemo kad dođe red, mora samo da se umre i plati porez kažu, ali danas mi je, na vest o smrti mog imenjaka iz Idola, blicnuo jedan fleš u glavi, od pre mnogo godina, pa se zato i sećam. U i-mejlu koji mi je poslao nakon, s moje strane poštom prosleđenog izdanja lokalnih novina “Nezavisna Svetlost” sa njegovim intervjuom koji sam uradio, napisao je otprilike “Dragi imenjače hvala na lepom tekstu…i nastavi da širiš naša “vladimirska” imena svetom!”… Bio sam oduševljen, eeej, jedan Vlada Divljan mi se zahvaljuje za nešto što sam smatrao običnim delom posla.

Negde devedesetih, mislim 1996/97. radio sam na TV K9 u Kragujevcu i započeo projekat, koji je jedan od retkih koji nisam završio i za kojim žalim što ga nisam završio – „Tribute to Paket aranžman“. Bila je neka godišnjica od „Paket aranžmana“ i ja se dogovorim sa lokalnim bendovima da obrade pesme srpskog Novog Talasa i to ispade zaista dobro – Vuja i Toza sa „Zvoncekom“ obradiše „Stranca u noći“ (navodno, kad je video taj „kemp-etno“ spot koji smo zajedno producireli i koji se u originalu zapravo zove “Grandfather Zaharije Trnavcevic A Kolo”, Inspektor Blaža je Tozi Rabassi kod Kize Betmena na TV Politici rekao – „Ti si moj idol“!), ČBS obradi „Zašto su danas devojke ljute“ (čuveni spot gde smo „Šumadijske Ramonse“ obukli kao trandže, pa su ih rođeni očevi jurili po naselju Aerodrom da ih biju), stara ekipa Propagande 117 prepeva „Ona to zna“ (ali kao „OZNA to zna“ i deo te muzike je korišćen za soundtrack dokumentarnog filma “Kongres zaborava”), a što je najzanimljivije, primila se i ekipa sa strane, pa su Logopedi iz Šapca obradili „Plastiku“, a Block Out i Kristali takođe spremali svoja viđenja, pre svega pesama od Idola, mada je bila i jedna obrada od Šarla – “Ona se budi” u izvođenju kragujevačke grupe Bong, čime je trebalo da se počne i druga linija “Paketa”.

Krenulo je sve kao projektna ideja male lokalne televizije, ali sam ubrzo dobio ozbiljan poziv od par beogradskih producenata da prikupim pesme i da napravimo album, mada sam zapravo želeo da uradim dokumentarac, pa sam zato i krenuo da snimam razgovore sa članovima Idola, ljudima koji su poznavali njihov rad (Pera Janjatović, Bane Lokner, Moma Rajin…), ali… posle dođoše lokalni izbori po Srbiji, pa Milošević prvi put zvanično izgubi, pa krenuše protesti, pa razna „demokratska oslobađanja“ (medija, institucija, budžeta…), pa ja kao stari svaštar (a lepo mi pričali komunistički novinari, tzv. „old school“, da ne gubim vreme sa demokratijom, nego da radim ono što je ozbiljno, poput kulture…) odoh na drugu stranu…

Žao mi je što su mi ostali na TV K9 snimljeni intervjui, jer sam posle otišao na Radio televiziju Kragujevac (RTK) da budem četvoromesečni urednik „demokratske opozicije“, a nisam imao običaj da nosim sa sobom, nešto što sam radio za kuću gde sam bio skoro pet godina i koju sam voleo. Bili su to S-VHS tejpovi (tada čudo tehnike) na kojima sam imao snimke svojih razgovara sa Idolima. Prvo sa veselim „bluz tramvajdžijom“ Kolarom, koji je sve vreme razgovara, istovremeno pio pivo, mezio kikiriki i zezao se na jedan fin beogradski način (valjda što je kul kaldrmaš, a ne „beogradski šupak“ što bi rekli Bosanci iz filma “Lepa sela, lepo gore” ili dođoš koji je izbrisao prošlost i sebe samog), kakav se danas retko sreće. „Tadić/Vučić Idoli“ – Šaper i Krstić su me sačekali u nekoj marketinškoj agenciji i takođe su bili vrlo korektni, samo što sam sve vreme imao neki utisak da su tu, u pop – kulturu nekako zalutali i da ih više interesuju druge stvari. Utisak mi je bio dobar.

Po meni, glavni intervju u mojim “ranim radovima” dokumentarizma, bio je upravo sa Vladom Divljanom. Slučajno sam ga „na’vatao“ (što bi rekli TV novinari), preko dobrog drugara i večite profi podrške Pere Janjatovića, sa puno sreće, jer se po prvi put nakon odlaska u Beč u vremenu sankcija, vratio kući u Beograd. Razgovor je bio zakazan uveče, a najsmešnije je bilo što sam na njega doveo svog prijatelja Gorana Milenkovića, zvanog Glava Đavo. Njega sam po običaju tadašnjem nas dvojice, čekao na Surčinu da doleti iz Francuske i na pitanje, što ne idemo pravo kući nego skrećemo u centar Beograda, odgovorio sam mu da imam neki usputni poslić da završim. Kada nam je, čini mi se, negde kod Radio Beograda, vrata stana otvorio Vlada Divljan, jedan od junaka naše mladosti, Glava je počeo da se ponaša kao šiparica na Marčelovom koncertu. Napravio je par svojih legendarnih faca iznenađenja, odjednom nabacio neki „bulbulderski“ naglasak iz studentskih dana i počeo da traži autograme za svoju ženu Marie-Claire, prelepu crnoputu Francuskinju, koja sigurno nikad u životu nije čula Idole. Vlada je ispao sjajan domaćin, nudio nas od kafe, preko loze, do trave (koju smo naravno odbili), strpljivo odgovarao na pitanja i posle dugo ćaskao sa nama o našem omiljenom dobu – Novom Talasu. Posle sam mu poslao intervju koji je bio objavljen u tadašnjoj „Nezavisnoj Svetlosti“, gde se on vrlo učtivo zahvalio, a deo snimka sam emitovao na TV K9.

Videli smo se posle još par puta mislim, jednom kad je svirao ispred kragujevačke opštine na Verkovom – Đurđevdanskom koncertu, malo smo ponovo popričali o Novom Talasu, dok me je luckasti Kolar opet sa pravom zezao („Pa ne mogu ovde da prođu Idoli, ipak je ovo grad Smaka“…), malo smo se družili i to je to.

Najviše sam ga ipak znao po pesmama. Od ranih Idola, preko njegovog samostalnog rada. Ne znam koju pesmu više volim. Pravi urbani muzičar, talentovan i faca. Umeo je da napravi muziku za dušu. Kada bih pravio listu omiljenih domaćih pesama, čak i u široj ex-YU konkurenciji, Vladu bih uvek stavio u sam vrh.

Pevao je “Rusiju”, pevao je “Ameriku”, pevao je na nemačkom (Schwule Über Europa), a najviše i najbolje je pevao o ljubavi…

(tekst je napisan 05.03.2015. godine i objavljen na društvenim mrežama kao “javni žurnalizam” autora)

POP Forum tim

Foto: Screenshot/You tube Eva Braun & Vlada Divljan – Hajde, sanjaj me, sanjaj (1996) Režija: Dinko Tucaković https://www.youtube.com/watch?v=rHWK0m2HUS4