Inkluzija u kulturi, kao efikasna metoda, ne samo širenja svesti o postojanju, položaju i pravima ugroženih društvenih grupa na ovim prostorima, nego i učešća istih u kreativnom umetničkom procesu, koristi se poslednjih decenija u Srbiji u okviru raznih umetničkih formi, koje ćemo predstaviti u ovom i narednim tekstovima.

I dok se u Kragujevcu najavljuje jedan aktuelni i dobar primer iste – “Rominterfest” – Romski internacionalni festival muzike za 05. novembar, 2024. godine, mi ćemo predstaviti, kao primer dobre prakse, nedavno održani filmski festival koji uspešno i kreativno, godinama koristi ovu metodologiju.

U Srbiji su već prisutni filmski festivali posvećeni promociji pojedinih ugroženih društvenih grupa, poput BOSIFESTA – Beogradskog internacionalnog filmskog festivala osoba sa invaliditetom (koji ima pravu poruku – “BOSIFEST nije festival za osobe sa invaliditetom, već festival od osoba sa invaliditetom za sve ljubitelje filma, koji snim posetiocima priređuju posebne trenutke”) inače, po njima, jedinog te vrste u jugoistočnoj Evropi koji se održava od 2010. godine u Beogradu ili “Merlinke” – internacionalnog festivala queer filma, koji postoji od godinu pre i dobio je ime po ubijenoj trans osobi Vjeranu Miladinoviću Merlinki, poznatoj po glavnoj ulozi u filmu Želimira Žilnika “Marble Ass”, koji je otvorio prvo izdanje festivala.

Naša priča je priča o FROM – Međunarodnom filmskom festivalu kratkog metra sa romskom tematikom, koji se ove godine, od 30.08. do 01.09. održao u Malom Iđošu u Vojvodini. Kao priča o jedinom filmskom festivalu ovog koncepta, decentralizaciji umetnosti u Srbiji i kreativnosti i viziji osnivača, dr Zorana Tairovića.

 

Foto 01: dr Zoran Tairović, osnivač FROM-a.

Kad dođete u njegovu inovativnu umetničku državu, “State of Art”, u pitoresknom predelu kuće od 400 kvadrata čija unutrašnjost liči na muzej, velikog placa punog pozorišne scenografije, umetničkih skulptura u prostoru rađenih od recikliranog materijala, malih kao sa razglednice oslikanih “hobitskih” kućica, skrivenih kutaka za kuvanje i umetničke debate, uz svesnost da je sve oivičeno rekom Krivajom (koja je i dobilaa ime po toku) i devičanskom šumom u malom zapadno – bačkom mestašcetu Malom Iđošu, bez obzira da li ste član žirija, selekcije, organizacije, autor, gost iz zajednice ili iz Amerike, Mađarske, Hrvatske, Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, dr Tairović će Vam domaćinski i filozofski reći – “Ovo je Vaša kuća!”. Ili – “Biti Rom je stanje duha!”. Ili – “Umetnost je iluzija!”….

Foto 02: “State of Art” – lokacija FROM-a, Mali Iđoš, Vojvodina (ulaz).

…dok dočekuje goste iz sveta umetnosti, pokazujući im svoju “umetničku državu” i svoje radove ili ih inspirišući da i oni ovde stvaraju – slike, predstave, filmove, debate…

Foto 03: “State of Art” – lokacija FROM-a, Mali Iđoš, Vojvodina (enterijer).

…dok im poput savremenog internet “chief” ili pre “mletačkog alhemičara” pripremajući zajednički obrok (na otvorenom, kako dolikuje žegi i konceptu), pod hladom nečega što liči na “gazebo” (na ranijim FROM-ovima je tu bila scena i otvoreni šank) ili ispred paorske peći, objašnjavajući svoje dodatne tajne upotrebe šafrana u “venecijanskim šniclama” ili čokolade u “gulašu sa šljivama” uz domaći kulen, ledenu kruškovaču i brendiranu, autohtonu vinsku sortu “State of Art” i učeći o maksimi odrastanja iz novosadskog naselja Šangaj – “Hrana se ne baca, nego se deli!”…

Foto 04: “State of Art” – lokacija FROM-a, Mali Iđoš, Vojvodina (eksterijer sa osnivačem).

“State of Art” u Malom Iđošu je kreativni spoj polivalentne umetničke rezidencije, izložbenog prostora na otvorenom, “open air” festivalskog prostora i “sigurne kuće” za umetnike iz zemlje i sveta koji traže inspiraciju, beg od distopijske stvarnosti (što je tema ovogodišnjeg FROM-a) ili tragaju za podrškom istomišljenika.

Foto 05: “State of Art” – lokacija FROM-a, Mali Iđoš, Vojvodina (eksterijer bez osnivača).

Kakva je bila osnovna nit da se stvori “Država umetnosti” i jedan ovakav festival, gde su doprinosili konceptu i “predsedavali državom” umetnici poput Ane Sofrenović (prve “predsednice), Danice Maksimović, Slobodana Šijana, Janka Baljka, Gorana Paskaljevića, Zorana Simjanovića, Želimira Žilnika, Dragomira Zupanca…

Foto 06: Danica Maksimović na FROM-u.

O tome je na prvom festivalu pričao sam osnivač, dr Tairović:

“Ovaj festival sadrži dva aspekta. Spoljni i unutrašnji. Spoljni aspekt direktno inklinira na moju davnašnju ideju o Vojvodini kao personifikaciji evropske provanse 21 veka. Ona ima bogatstvo, za koje se plašim da ni sami Vojvođani ne razumeju. Celokupna vertikala i horizontala vojvođanskog kulturnog nasleđa u korpusu u sistemu evropskih sistem kulturnih vrednosti nosi esenciju smisla interkulturalizma, koji je do dana današnjeg prilično nespretno definisan u najpragmatičnijem smislu reči, potencijal je tu. Slovaci, Rumuni, Mađari, Srbi, Romi, Bugari, Bunjevci, Hrvati…..u najboljem smislu reči čine kumulativnu umetničku, kulturnu bombu, koja kada bi u skladu sa akulturacijom mogla da se izvaja u jedinstvenu monolitnu vojvođansku skulpturu zvanu brend kultura – fascinarala bi zasigurno svet.

U prevodu, imamo toliko kulturnih darova koje nismo do danas uspeli  da povežemo u rukoveti kulture. Vojvodina jeste ajnzic karta Evrope jer je ta koncentracija različitosti prava slika idealnog sveta.  U unutrašnjem aspektu, u sklopu decentralizacije kulture tražimo modus u kojem ce pristupačnost u zajednici,  a u koreposdenciji sa lokalnom samoupravom iznaći snage i mogućnosti da inicijalno pokaže spremnost da kultura postane sastavni deo realiteta običnog građanina. FROM bi trebalo da bude katalizator ova dva aspekta koja komuniciraju sa internaconalnim prostorom.” (izvor: https://www.stateofart.rs/from-returnees-1/)

Foto 07: Otvaranje ovogodišnjeg FROM-a, otkrivanjem Tairovićeve skulpture “Krišna”.

Zašto je ova jedinstvena kulturna inkluzija filmom bitna, objasnio je na promociji prvog festivala pre osam godina, selektor Filip Markovinović, reditelj iz Novog Sada, objašnjavajući vizuru selekcije, koje se drži sve do danas:

“Da li film sa romskom temom mora obavezno biti aktivistički film?

Na žalost, još uvek, u većini slučajeva, film sa romskom temom podrazumeva jedan od dva ustaljena klišea- ili je to film koji problematizuje i pokazuje težak socijalni položaj Roma, ili je u pitanju potpuna suprotnost, da se u filmu svet Roma prikazuje kao bajkovita paralelna dimenzija u kojoj vladaju magija i apsolutna sloboda.

Ni selekcija … FROM-a nije mogla puno da pobegne ovom klišeu … Filmovi koje ćete videti …najčešće razmatraju jednu od gorućih tema bitnih za romsku populaciju – to su filmovi koji za temu imaju težak socijalni položaj, značaj obrazovanja, problem ranog sklapanja brakova kao i kulturoloških razlika koje se na ovaj ili onaj način prevazilaze. To samo po sebi, naravno, nije ništa loše, čak bi se moglo reći da je i očekivano i normalno, jer položaj Roma diktira te teme.

Ipak, ukazao bi na to da se u par filmova pojavio i jedan novi kvalitet. To su urbane priče koje se ne uklapaju u prethodna dva klišea i u kojima su Romi sastavni deo šire zajednice i svetskih trendova. Takođe, doduše dosta stidljivo odnosno u formi kratkih radioničkih filmova, tu su i radovi koje su snimili sami Romi, i koji nude pogled „iznutra“ na život mladih i teme koje njih zanimaju. Nadam se da će tokom godina koje dolaze biti više takvih filmova u selekciji FROM-a, a pre svega mislim na filmove koji Romi snimaju o Romima, jer će to biti siguran pokazatelj da postoji pomak po pitanju emancipacije romske populacije.” (Ibid).

Foto 08: Otvaranje ovogodišnjeg FROM-a, publika i u pozadini (sa leva na desno: Zupanc, predsednik žirija/Tairović, osnivač i Markovinović, selektor).

I osmi po redu FROM, održan na ispraćaju žarkog leta ove godine, imao je dušu prethodnih festivala – publiku iz mesta i iz cele Srbije, filmove koji su prisutne učili o romskom muzičkom nasleđu isprepletenom sa ovim prostorima, teške socijalne priče, ali i ostvarenja nagrađene romske produkcije iz Niša, par međunarodnih stereotipnih prikaza, kao i jedinstvene filmske radove Jelene Radenović (glavna nagrada) ili iskusnog Miroslava Bate Petrovića (specijalna nagrada), zanimljive razgovore pod otvorenim nebom i puno pozitivne energije. Čak i bez tradicionalne romske muzike uživo sa ranijih festivala, jer se Tairović okrenuo samo ka filmskoj umetnosti, razgovorima o njoj i pravoj filmskoj publici.

Foto 09: Nekadašnji prateći muzički program FROM-a.

Program FROM-a 2024. godine:

Ovogodišnje izdanje festivala, osmo po redu, predstavlja jedinstvenu priliku da uronimo u svet distopijskog filma i istražimo njegovo dublje značenje i uticaj na našu savremenu kulturu.

Distopija, kao žanr koji se bavi prikazivanjem negativnih, futurističkih društava, izaziva u nama snažne emocije i podstiče nas na razmišljanje o našem sopstvenom svetu.

1. dan – Specijalni program (petak, 30.08.)

Maksa (dokumentarni, 118 min, red. Goran Musić i Miroslav Bata Petrović)

2. dan – Takmičarska selekcija (subota, 31.08.)

Joymakers (dokumentarni, 46 min, red. Jelena Radenović)
Fuereño (kratki igrani, 10 min, red. Carlos M. Vázquez)
Igra sudbine – umesto vojni sud, na grudima ponosno Karađorđeva zvezda!
(dokumentarni, 19 min, produkcija Roma World)
Svakodnevica Romske Dece iz Bloka 71 (dokumentarni, 22 min, red. Ivana Todorović)
Niški romski Nišvil (dokumentarni, 35 min, red. Olja Pančić)

3. dan – Takmičarska selekcija (nedelja, 01.09.)

Zašto je Dragan napravio orkestar? (dokumentarni, 62 min, red. Nikola Spasić)
El Dorado (eksperimentalni, 2 min, red. Bruno Pavić)
A Tale (kratki igrani, 8 min, red. Nejla Osseiran)
Zaboravljene filmske beleške (dokumentarni, 29 min, red. Miroslav Bata Petrović)
Missing Time (dokumentarni, 12 min, red.  Simon Jäggi)

Ove godine kroz kratke filmove, umetnici će preneti svoje vizije distopijskih svetova, suočavajući nas sa pitanjima o društvenoj, političkoj i tehnološkoj budućnosti. Ovogodišnji festival će doneti širok spektar filmskih ostvarenja, od eksperimentalnih i umetničkih filmova do žanrovskih ostvarenja koja istražuju različite aspekte distopije.

Naša selekcija filmova prikazuće raznolike perspektive i autorske stilove, i nadamo se da će svaki posetilac pronaći nešto što će ga inspirisati i izazvati dublje razmišljanje.

Osim projekcija filmova, festival će ponuditi i razne prateće događaje, kao što su panel diskusije, masterklase i susreti sa renomiranim filmskim stvaraocima. Imaćemo priliku da se upustimo u razgovore sa stručnjacima iz industrije filma i da saznamo više o procesu stvaranja distopijskih filmova, kao i njihovom uticaju na našu percepciju sveta.

dr Zoran Tairović
umetnički direktor festivala

Foto 10: Jedna od filmskih debata ovogodišnjeg FROM-a (levo – Vladimir Đorđević, reditelj i član žirija, desno – laureat Miroslav Bata Petrović, reditelj).

Uz nadu da će ovaj originalni festival kulturne inkluzije nastaviti svoj život u budućem vremenu, preporuka je svakako da se isti poseti, kao i “Država umetnosti” dr Tairovića, filozofa, kompozitora, slikara, pozorišnog i filmskog reditelja, aktiviste i nadasve jedinstvenog čoveka. I da se možda i oseti da je “biti Rom”, ne samo “biti čovek”, nego – “stanje duha”.

POP Forum tim

Foto: Naslovna (plakat, izvor: https://www.stateofart.rs/from-8/),

Foto 01. (izvor: https://www.stateofart.rs/from-returnees-1/),

Foto 06./09. (izvor: https://www.stateofart.rs/galerija/),

Foto 02./03./04./05./07./08./10. (POP Forum arhiva).

Tekst je nastao u okviru projekta Res Publika “Lokalni mediji u službi zajednice: Mediji za sve”, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.