Ekolozi i Ekipa

Volim da gledam Novotalasovce, vraćaju me u mladost. Volim građanske inicijative, vraćaju me na početak karijere. Volim da se krećem u režimskom zatvoru, makar i na par desetina kilometara, jer mislim da sam slobodan. Zato sam i otišao u Kraljevo. I zbog podrške borbi za vodu i zbog Rundeka. I zbog sebe najviše. A i „sloboda“ i „voda“ se rimuje.

O čemu se dakle radilo? Kako je stajalo u najavi preko društvenih mreža, Inicijativa “Pravo na vodu” u saradnji sa kampanjom “Umetnici za reke Balkana” na glavnom trgu u Kraljevu organizovala je besplatan koncert Darka Rundeka i Ekipe 13.07.2021. godine od 21 čas, pod nazivom „Pevamo u glas, rekama za spas!“, posvećen “očuvanju predivnih reka u regionu Kraljeva, koje su ugrožene planiranom gradnjom čak 52 mini hidroelektrane, od kojih je 10 već izgrađeno.”

U pozivu za podršku kraljevačkih kolega je pisalo i “O značaju Kraljevačkog kraja između Goča i Golije za zaštitu životne sredine i očuvanje prirode Balkana i Evrope govori formalni stepen zaštite, ali i posvećenost koju imaju lokalni ekološki aktivisti. Na njegovoj teritoriji se nalazi Specijalni rezervat prirode Goč – Gvozdac, Park prirode Golija i Rezervat biosfere Golija – Studenica, koji su zaštićeni upravo zbog vrednosti reka i potoka, šumskih sistema, biološke raznovrsnosti i pejzaža jedinstvene lepote.

Ove predele naseljavaju stotine vrsta ptica i riba a dom su zaštićenim vrstama drveća i drugih biljnih i životinjskih vrsta. Samo Brezanska reka ima evidentiranih oko 110 izvora vode. Veliku vrednost imaju i vodotokovi koji nisu formalno zaštićeni, a koji čuvaju ekosistem čitavog kraja. Važnost se ne ogleda samo u prirodnim dobrima, već i značaju koje ove vode imaju za ljude koji žive pored njih, koji ih koriste za vodosnabdevanje, napajanje stoke i navodnjavanje njiva, ili za druge aktivnosti kao što su održivi turizam, planinarenje i odmor.

Inače inicijativa “Pravo na vodu” u saradnji sa lokalnim aktivistima, stručnjacima i umetnicima “već više od godinu dana ukazuje na pogubnost gradnje mini hidroelektrana u ovako važnom području i poziva gradske vlasti da izbrišu iz Prostornog plana Grada Kraljeva lokacije za MHE.”, a koncert Darka Rundeka i Ekipe deo je kampanje “Spasimo plavo srce Evrope” i na njega su pozvani svi stanovnici Kraljeva i okoline da se pridruže.

Mislim da danas u Srbiji nema izvornijeg pokreta od ekoloških inicijativa protiv izgradnje mini – hidroelektrana (prvog kruga pakla kvazi neoliberalne gramzivosti), rudnika retkih metala, gradskih drvoseča i otimača obradive zemlje. Zato što je to borba za život koju ljudi nekako direktno shvataju za razliku od gaženja ljudskih i socijalnih prava. To im zvuči možda kao glas razuma van medijskog gulaga, koji nije proveren, jer šta vredi ako ne kažeš na televiziji. Sama činjenica da je kraljevačkim Trgom odjeknulo zviždanje i negodovanje, prvi put posle protesta „1 od 5 miliona“ govori u prilog tome. Valjda ljudi shvataju da je bolje biti sa novim lokalnim mladima koji se bore za životne uslove, šmekerom poput Darka i austrijskim aktivistom nego sa „bagerašima“ koji zarad još plena napadaju i okolnu vodu, bez koje se umire za nekoliko dana, za razliku od lihvarskog zelenašenja koje je kao kancer, može trajati duže.

O Rundeku se nema šta posebno reći novo. I kada bi pevao sam, bez sadašnje Ekipe i prethodnih sjajnih muzičara, on bi po meni, trubadurski sa gitarom okupio masu. Balkanski Manu Čao, ukratko. Kako sam došao u Kraljevo, posle lutrije parkinga i jedinog preostalog mesta na keju, krenuo sam ka Trgu. Prošao sam omiljeni kafe (sa najboljim amareto – espresom ovog kraja) gde se Marija sklonila od jare koja nije posustajala, usput joj javivši da idem da vidim binu. Zapravo, čuo sam poznati magični glas. Zahvaljujući probi i samo par radoznalaca na usijanom betonu predvečerja, uspeo sam da budem na dva metra od „Šejna“. Darko je sa četvoro mladih ljudi izvodio „Sejmene“ na tonskom nameštanju i verujte mi, zvučalo je kao da slušaš ploču, CD ili snimak sa interneta. Glas mu je isti, a harizma neokrnjena. Izgleda da ishrana na bazi „samouzgojenog“ povrća, domaćih „travčica“ i ostrvskih vina čini čuda. Ili je ipak tajna u aktivizmu.

Ovaj koncert je bio namenski i dobro izveden. Publika nije bila „rundekovska“, nego šarena poput moravske tkane sedžade. Bilo je tu hipstera, urbanih starijih likova, majki sa malom decom, lokalnih građanskih aktivista, bradonja sa montanjarskim naglaskom i „Lukasovaca“ – ne fanova „Ratova zvezda“ nego turbo – folk – „pisca“ koji u praksi potvrđuju postojanje dela uživaoca kulture naučno nazvanih „omnivorima“, odnosno ljudi koji slušaju sve „od Silvane do Nirvane“. I koji su uglas sa Darkom pevali „Šal od svile“ i „Apokalipso“.

S obzirom da je na oko hiljadu okupljenih duša samo dvoje nosilo maske, ukazujući da je volja za životom jača od straha zaraze, ovog vrelog leta 2021. može se konstatovati da je srpskoj publici bitno da postoje tri epiteta kulturnog okupljanja, sličnih onom merilu na ovdašnjim brojnim slavljima koji se odnose na izbor vina – da je besplatno, da ga ima puno i da je hladno – preneseno, da je u večernjim satima kad se zalaskom sunca bar za nekoliko stepeni smanji tropska vrelina afričkog dana.

Zašto je ova građanska inicijativa bila uspešna? Zato što ne verujem da neko trenutno može da dovede aktivistu Rundeka, usaglasi poruku koju svi razumeju („Ko vodu brani, na dobroj je strani“) i okupi ovako široko strukturisanu ciljnu grupu. Dobra kampanja preko društvenih mreža, prvo lice ex-yu muzičarskog aktivizma, letnji tajming i događaj koji je zapravo sav u porukama. Od velikog platna na kome se smenjuju parole i slike okolnih reka po Goču pre i posle ubijanja cevima, izvežbani aktivisti koji na početku, kraju i sredini planirano prekidaju muziku i prikazuju uništavanje prirode, sa njima sinhronizovani Rundek koji sve vreme između pesama komentariše opasnost po prirodu. Čak i prepeva „Ay Carmela“ sa „…i njihovih bageraša…“ i pučki ubaci u najavu pesme „Ma, skinite ih više s’… kao i mi.“.

Jedino što mi je bilo čudno, odnosilo se na govor gosta iz Austrije, „zelenog“ koji je došao da podrži akciju. Pričajući na engleskom imao je prevodioca, koji je zaboravio na glavnu poruku noći, a koju je shvatila većina koja vlada ovim jezikom, a bilo ih je sudeći po žamoru. Nastavak rečenice – „Vi na Balkanu morate da ustanete protiv ovog uništavanja prirode.“ u neprevedenom vidu – „Morate se pobuniti protiv vaših vlada!“, ostao je izgubljen u prevodu i vrelom vazduhu kraljevačke noći.

Vožnja nazad, u paklenu noć Šumadije. Između kraljevačke i kragujevačke betonske rerne, nekih četrdesetak kilometara svežine gružanske doline, gde blagosloveni ljudi udišu čisti hladni kiseonik i spokojno spavaju, zarad reke i guste šume. Zevam zbog hladnog kiseonika, poput ubijene ribe iz okolnih kraljevačkih reka, zauzdanih pohlepom. „Bageraši“ nisu još stigli dovde. Možda će ih neko i zaustaviti jednom, dok ne bude prekasno. Ne za nas, nego za one koji ostaju posle, ako neko uopšte od tih novih i ostane ovde da živi…

POP Forum tim

Foto: POP Forum

 

 

Izbornik