Nezavisni ili alternativni kulturni centri, kao oblik aktivizma u kulturi i umetnosti, sve više se šire Srbijom, kao aktivistički odgovor na aktuelnu kulturnu politiku, potrebe publike i nove, moderne tendencije života u zajednici. O jednom takvom centru u Kragujevcu, prvom u novom milenijumu (devedesetih je to bio „Otvoreni klub Dragoslav Srejović“) govore mladi aktivisti iz istoimenog udruženja građana UMMUS, dva brata i sestra – Danijel, David i Magdalena Armuš.

 Ideja

 DANIJEL: Dugo sam u krugovima muzičara i ljudi iz drugih umetničkih oblasti. Redovno sam posećivao kulturno – umetničke događaje, a pogotovo gradske klupske džez i rok svirke. Pratio sam dešavanja i kretao se na takvim mestima. Tako mi se i javila želja da osnujem nešto svoje, inovativno i prepoznatljivo mesto koje će kasnije izrasti u kulturni centar. Ali ima još nešto što je prethodilo svemu tome. Pre same ideje oko centra studirao sam muziku i sarađivao sa mnogo muzičara u gradu. I dan – danas se prepričavaju čuveni sešni koje smo vodili David i ja u nekadašnjem Umetničkom kutku i klubu „Pivnica“. Bilo je to sjajno, spontano, sve se svodilo oko improvizacije. Svi muzičari i umetnici našeg grada bili su deo tih svirki. To su zapravo počeci i prva dešavanja koja smo organizovali. Već tada, pored muzike, koristim i organizacione sposobnosti da bih u jednom trenutku došao do ideje da osnujem kulturni centar gde ću sve te događaje objediniti u jedan prostor i gde će svi umetnici, mladi, afirmisani i neafirmisani, delovati u tom objektu. Malo po malo, iz svega navedenog, vizija se ostvarila i Kragujevac, a i Srbija, dobila je novi, prepoznatljiv i urbani nezavisni kulturni centar.

Nastanak

DANIJEL: Bilo je to 2016. Iznajmili smo jednu kućicu. To je bilo prvo sedište Ummusa za koji zna mali broj ljudi. Tu smo stvarali viziju budućeg centra. Napravili smo i sobu za probe za bendove. Jednom mesečno bi organizovali svirke, ali više u nekoj poluprivatnoj varijanti. Čak je bilo i organizovanih javnih edukativnih predavanja. Već tada smo videli da se ideja o Ummusu razvija i širi. To je bila preteča današnjeg Ummusa.

Foto 01: Danijel Armuš za svojim glavnim instrumentom, klavijaturama izvodi kompozicije jednog od svojih uzora Reja Manzareka u okviru jednog od svojih bendova – The Doors Riders.

Istorijat

DANIJEL: Iste godine, posle samo par meseci, selimo se u novi prostor u jedan lokal kod Glavne pošte. Tu nas je zapravo publika upoznala. Realizujemo prve veće događaje i dovodimo umetnike iz inostranstva. Prostor je bio mali pa smo imali problem da smestimo svu publiku. Ummus, iako tada mali i dalje je u rukama vernih entuzijasta. Sve više i više postaje popularno mesto u gradu, a već se pročulo za nas i van granica naše zemlje. Za samo osam meseci, došli smo do širokog auditorijuma. Samo u tom objektu ugostili smo preko 40 umetnika i 20 bendova za veoma kratko vreme. Naravno, tu nismo stali, videli smo da ima prostora za napredak.

Iste godine, selimo se ponovo. Prelazimo u ozbiljan i mnogo veći klub u ulici Cara Lazara. Ummus već dobija svoji oblik. Imali smo izdvojenu galeriju na posebnom spratu, jednu učionicu za edukativne aktivnosti i vrhunsku klupsku binu za svirke i koncerte. Krenuli smo jačim intezitetom i uspeli da organizujemo preko 200 koncerata poznatih i manje poznatih muzičkih autora i sastava iz Srbije evrope i sveta. Dolazili su muzičari iz Amerike, Holandije, Danske, Makedonije, Francuske, Slovenije, Grčke, Jamajke, itd. Otvorili smo preko 20 grupnih i samostalnih izložbi. Saradnje su se sklapale sa udruženjima, školama i fakultetima i sa njima smo učestvovali u raznim edukativnim akcijama. Delovali smo svakodnevno sa mnogo entuzijazma i želje za afirmacijom pravih vrednosti i kulturnim napretkom mladih. Posetioci Ummusa nose odatle mnogo lepih uspomena i nezaboravnih trenutaka. Ummus je tada, na tom mestu postojao četiri godine, a sve smo uređivali i radili samoinicijativno, bez prave finansijske pomoći ili nekog dobijenog projekta. U tom trenutku dolazi do nove promene.

Jedno leto, neočekivano, u razgovoru sa mojom koleginicom i dobrom prijateljicom mog brata, koja dugi niz godina radi u pozorištu, saznajemo da se foaje Knjaževsko – srpskog teatra izdaje. Prošli smo licitaciju, potpisali ugovor i prešli pod zakup u ovaj kultni prostor. Oživeli smo čuveni foaje pozorišta koji nije radio više od dvadeset godina. Mesto koje stari Kragujevčani dobro poznaju. Vratili smo im ono što se decenijama čekalo. Odmah se stvorila mogućnost da registrujemo novu delatnost od koje bi ostvarivali dobit i bili finansijski samoodrživi. Otvorili smo kafić pod istim imenom i to se ispostavilo kao dobar potez, jer on nam je jedini izvor prihoda koji omogućava dalji rad Ummusa.

Danas smo jako ponosni i velika nam je čast što smo deo najveće kulturne institucije naše zemlje, deo prvog sprskog pozorišta.

Sadašnjost

DANIJEL: Srećni smo jer je Ummus postao popularan centar o kojem se sve više zna i priča. Sada smo autentično i prepoznatljivo mesto gde se okupljaju mladi, studenti, deca, stariji i sva kulturna elita grada Kragujevca. Ummus je prepoznat i u drugim gradovima Srbije i regiona. Kada uzmem u obzir da smo sve ovo uradili samoinicijativno, budem jako ponosan na naš rad i upornost.

Oblasti rada

DANIJEL: Naše prve akcije, a danas i primarne, bile su organizovanje muzičkih događaja. David je naš glavni muzički urednik koji je muzičkim programom uspeo da parira i bude ravnopravan svim gradskim kulturnim institucijama. Bitna oblast na koju smo fokusirani su i izložbe. U saradnji sa nekoliko kolega i koleginica, uspeli smo da okupimo preko 100 slikara, dizajnera i fotografa koji su izlagali kolektivno u Ummusu. Uz izložbe, sve ostalo što smo radili bili su standardni kulturni događaji poput: književnih večeri, projekcija filmova, debata, tribina, berzi ploča, edukativnih predavanja, društvenih jezičkih večeri…

Još jedan bitan aspekt našeg centra, kojim se bavimo je i edukacija. Osnovali smo vanškolski program pod nazivom „Afterschool program“ u kojem pružamo potpuno besplatno neformalno obrazovanje, kroz stručno mentorstvo, za najugroženiju decu grada Kragujevca. Uz to, otvorili smo i našu školu pevanja koja za sada jako dobro funkcioniše.

Događaj sa povodom

DANIJEL: Izdvajam za mene jedan poseban i najznačajniji događaj u kojem smo bili rukovodioci programa. Bilo je to gostovanje svetski poznatog motivacionog govornika Nika Vujičića iz Australije 2016. godine u prepunoj hali Jezero. Neverovatno iskustvo i upoznavanje sa takvom ličnošću kakav je Nik Vujičić. Posle njegovog govora i molitve za ovaj grad, bio sam impresioniran pozitivnom energijom i ljubavlju koje je preneo. On je poseban čovek i živ primer nama da budemo svakodnevno srećni, pozitivni i da radimo na sebi. Bio je to naš prvi veći događaj koji smo realizovali u saradnji sa nekoliko udruženja i volontera.

Najuspešniji programi

DAVID: Ummus jeste mesto multidisciplinarnih kulturnih sadržaja, ali možemo zasigurno reći da su nam muzički programi bili najuspešniji. Ugostili smo velika imena iz različitih oblasti kulture, ali ipak muzički događaji su ostavili veliki doprinos i trag i što je najbitnije – pozitivan impakt na kragujevačku publiku koja je gladna kvalitetnog muzičkog sadržaja, stoga su svi muzički programi svaki na svoj način bili uspešni.

Afirmacija i promocija autorskih bendova nam je  jedan od glavnih ciljeva, tako da u moru bendova koje smo za kratko vreme ugostili, izdvojili bi nastupe sledećih autora: Kepa i Free Spirit, Šinobusi, Mort, Buč Kesidi, Stray Dogg, Kristali, Andriano Trindade, Hornsman Koyot, Kralj Čačka, Vladimir Samardžić, MKDSL, Dram, Ljubičice, Max Kochetov i mnogi drugi.

Kao što možemo videti, žanrovski potpuno šaroliko, to je zapravo bila ideja, da publika doživi veoma različita iskustva i to je ono u čemu smo zaista uspeli kada je u pitanju muzički sadržaj.

Foto 02: David Armuš, bubnjar, muzički urednik nezavisnog kulturnog centra Ummus, aktivista i preduzetnik, na slici sa jednog od mnogobrojnih nastupa.

 Značaj za lokalnu zajednicu

 DAVID: Kao jedini dugogodišnji nezavisni kulturni centar u Kragujevcu,  smatram da smo doprineli značajno kulturnoj sceni grada, kada je u pitanju savremeno stvaralaštvo. Umetnost, kao metodu smo koristili u cilju da uključimo širok spektar grupa. Putem muzičkih, edukativnih i likovnih radionica za najmlađe, Ummusove škole pevanja,  pa sve do organizovanja koncerata i mnogobrojnih samostalnih i kolektivnih izložbi, debatnih programa…

Radili smo na tome da često publika – posetioci postanu akteri, stvaraoci uz regularnu publiku i to je zapravo veliki značaj za lokalnu zajednicu.

Aktivizam

 DAVID: Usmereni ka podizanju društvene svesti o značaju ulaganja u obrazovanje siromašne dece, već četvrtu godinu redovno smo aktivni kroz „Аfterschool program“. To je sistem rada, koji pruža besplatne časove – radionice, socijalnu i edukativnu podršku  ugroženoj deci osnovno – školskog uzrasta.

Podstaknuti različitim oblicima društvene nejednakosti, u ovom slučaju ekonomske, došli smo na ideju da kroz ovakav vid aktivizma, pokušamo da toj deci omogućimo prosperitetniju budućnost, jer čvrsto verujemo da ulaganje u obrazovanje siromašne dece, predstavlja investiciju sa najvećom stopom povraćaja za društvo i ono može da prekine začarani krug reprodukcije siromaštva.

Planovi

DAVID: U planu je organizovanje prvog festivala inkluzivne kulture u Kragujevcu, „Ink Fest“. Plan i ideja je da savremenim stvaralaštvom uključimo širok spektar marginalizovanih grupa i putem umenosti kao metode, pokažemo da navedene grupacije imaju pravo na puno učesce u kulturnom životu, jer umetnost je ista za sve. Paralelno sa ovom vizijom, nastavićemo sa organizovanjem koncerata i drugih kulturno – umetničkih događaja. Radimo na dovođenju dva velika autorska benda, koja su ostavila veliki impakt na našu i regionalnu scenu.

Zanimljivosti

DAVID: Neke od bendova koji su danas jako uspešni, ugostili smo na samim počecima rada našeg centra. Pošto nam je osnovni cilj bio da promovišemo i spajamo mlade  umetnike, često smo organizovali koncerte alternativnih rok bendova i mnoge od njih je kragujevačka publika imala priliku da prvi put sluša baš kod nas i onda nam je posebno drago kada vidimo danas, da te iste grupe rasprodaju velike koncerte.

Recimo, uzmimo primer grupe Buč Kesidi. Od ulaza od 200 dinži u starom Ummusu, do rasprodate Šalate, Spensa, Tašmajdana. Par ekipa posetilaca je kupilo tada kartu zbog hita „Nema ljubavi u klubu“, a to veče su je odsvirali čak tri puta, jer nisu imali još dovoljno repertoara. Jedan veliki rispekt za vanserijski napredak sjajnog benda. Posebno ću se sećati oduševljenja bubnjara Zorana Zarubice, kada je video da smo mu unapred bubanj setovali za levoruke bubnjare, nije mogao da veruje. Generalno smo se trudili da se bendovi osećaju kao kod kuće.

Škola pevanja

MAGDALENA: Uvek smo se trudili da kroz Ummus pružamo šansu novim talentima svih generacija, da promovišu svoja kulturno umetnička ostvarenja. Posebno je dobar osećaj kada svojim iskustvom možete pomoći drugima, tako se i rodila ideja o školi. Svoju ljubav prema pevanju, želela sam da prenesem i drugima, a pre svega na koji način je potrebno posvetiti se od samog početka svom instrumentu, razvijati talenat i biti posvećen. Rezultat toga je i bio prvi koncert koji smo ostvarili nakon par meseci otvaranja škole. Posebno je dobar osećaj kada polaznicima možete pružiti šansu da svoj rad pokažu u tako kratkom periodu i na sceni pred svojom prvom publikom.

Foto 03: Magdalena Armuš, zlatni glas Ummus-a i scene vodi novi projekat – školu pevanja.

POP Forum tim

Foto: UMMUS