Rokenrol i književnost, su poput još jednog „plodnog braka“ u vidu „rokumentaraca“ (popularnih dokumentarnih filmova o rok muzici), dobitna kombinacija, kako za čitaoce, tako i za knjižare (pogledati po rafovima, ko se još prodaje, pored astrologije, kuvara, filmovanih knjiga i dobitnika NIN-ove nagrade), a rok – književnu produkciju, između romansiranih biografija, romana sa motivima, priča i publicistike, možemo uglavnom autorski podeliti na ispovesti rok starova (direktne ili spakovane uz pomoć „ghost rider“) i dela, uglavnom novinara, koji godinama prate scenu.
Na ovim prostorima, pored šire poznatih – ex YU enciklopediste Pere Janjatovića, vojvođanskog enciklopediste Bogice Mijatovića, knjiga sećanja Pece Popovića, analitike Dušana Vesića ili starih radova Pere Lukovića (uglavnom portalskih), postoji čitava plejada autora koji su hronološki beležili lokalne scene, poput Vlade Nedelje (Pančevo i Novi Sad), Aleksandra Žikića (Beograd), Vladana Stanojevića (Niš) i naravno – Živka Ivkovića.
Foto 01: Živko Ivković viđen očima crtača.
Živko, poznatiji u Šapcu kao „Žile Francuz“, priprema novu knjigu u ediciji „Rockopisi“, treću po redu, na osnovu svojih mnogobrojnih tekstova na portalu „Prozaonline“ Zorana Ilića (još jednog “Kragujevčanina na privremenom radu u Beogradu”), a priznajem da me je podatak da se radi o njegovoj šesnaestoj knjizi iznenadio, ne u smislu da nisam upoznat sa njegovim plodnim radom, nego što sam došao do zaključka da je on nesumnjivo – najproduktivniji rok pisac ovog podneblja.
Foto 02: Nova knjiga Živka Ivkovića
Povodom toga je za POP Forum izjavio:
„Nikada neću potpisati pristupnicu ni za kakvo književno udruženje, ne zanimaju me takva, iako sam imao poziva. Ostajem samo svoj, dosledan hipi pokretu i rocknrollu. Ne pripadam današnjici, izuzev fizički naravno. Moje je zadovoljstvo naći se sa ekipama iz Užica, Valjeva, Zaječara, Niša, sa tobom, Mikom, Zoranom Ilićem i brojnim. Ostajem takav do doomsday. All my life it’s only rocknroll…“
Nova, šesnaesta Živkova knjiga, između ostalog donosi tekstove o Crvenim koraljima, Crnim biserima, Tajmu, Smaku (koncert za Đurđevdan u Kragujevcu), knjizi „Crna dama“ Mirka Glišića, Petrovačkoj rok istoriji, gitarijadi u Velikom Gradištu, Nišvilu, Pop mašini, Čuturi i Džentlmenima, Boom Festivalima, The Doors, Bobu Dilanu… Izdavač će biti Kulturni centar iz Šapca.
Kao najavu novog Živkovog izdanja, iskoristićemo tekst koji će se naći u knjizi, a pisan je povodom Smakovog “oproštajnog” Đurđevdanskog koncerta od prošle godine u Kragujevcu.
Foto 03: (sa leva na desno) Živko Ivković, autor ovog teksta i Zoran Ilić, pred početak Smakovog Đurđevdanskog koncerta u Kragujevcu.
SmaK koncert (Centralni gradski trg, Kragujevac 06.05.2022)
10.05.2022.
Živko Ivković
Konačno je održan dugo najavljivan i jedva dočekan koncert Grupe SmaK na Centralnom gradskom trgu u Kragujevcu, koji nas je učvrstio u uverenju onom, NEPONOVLJIVI su NEPONOVLJIVI! Po gruboj proceni, više od dvadeset hiljada prisutnih je svedočilo ovom nastupu, a možda i više jer, ko bi ga znao, trg ispunjen fanovima ove grupe uz ulice koje se ulivaju u taj je odavao takav utisak. Podsećanja radi, Miloš Obrenović je svojevremeno Kragujevac učinio srpskom prestonicom (1818. godine), ali je i nakon preseljenja te u novu (BG) ostala ona ‘Džaba tebi Beograde slava, kad je tebi Kragujevac glava’! Pa, tako, NEPONOVLJIVI su, uspeli barem na jedan dan emotivno vratiti prestonicu u svoj grad.
Od ranih jutarnjih časova su SmaKovci pristizali sa svih strana, pa i iz bivših republika SFR YU (ako je suditi po registarskim tablicama automobila) sve u iščekivanju nevidjenog spektakla, nastupa proslavljene jugoslovenske Grupe SmaK, koja je, evo, potvrdila da su dela (kao i u ostalim kulturnim branšama) poodavno napisana, iz prošlosti su, ali neprolazna, te su brojne generacije od tin onih pa sve do nas starijih kojima SmaK toliko znači živele za ovaj dan. Ne obazirući se na pozne godine, osećali smo se nekako moćno, superiorno, potpuno identifikovani sa grupom, njihovim kreativnom opusom koji i današnje tin generacije doživljavaju kao svoj. Rado se tako, uvek dohvatim reči svoga niškog prijatelja Vanje Stanojevića koji je napisao ono, da je rokenrol svet sa potpuno drugom životnom filozofijom, te privilegijom uživanja u svetu s one strane duge. Svi oni drugi… ne znaju šta su propustili. Ubedjivati bilo koga u tu, i nema nekog smisla, jer, propustili su nenadoknadivo te je iluzorno naglabiti im. Verujem da će i desetljeća proći, ali da će se SmaK opus baštiniti i prenositi, te da će se i nadolazeće generacije pozivati na ovu legendarnu grupu.
SmaK je eksplodirao već startom sedamdesetih (1971.) izborio se za status vrhunske tog vremena, upadao u živo blato, iskobeljavao se iz tog uvek kao pobednik, ostavši na okupu sa originalnim onim, kostur članovima, autentičnim songovima koje vreme nije uspelo pregaziti niti ih je vetar oduvao i odneo sa sobom, u zaborav, i to je ono što pojedinci nisu očekivali ali, čarolija zvana SmaK i dalje traje (51 godinu) na sveopšte zadovoljstvo nas starijih (nekako mi je ružno da stavim ono, starih, pa ajd’ da barem ublažim) koji smo se već onda indetifikovali sa njihovim muzičkim opusom, imidžom članova grupe ….
Nesporno je da se za godinu formiranja SmaK grupe uzima 1971. ali je sporan tačan datum i tu se lome koplja, po nekim izvorima je taj, april, po drugim pak, novembar mesec. Bilo kako bilo, tek, više od pola veka SmaK je neraskidivi deo svih nas koji smo odrastali uz njihov kreativni opus, i, kako bi to Rade rekao ‘Ovo je SmaK, a ne ono’! Mogao bih ovako do u nedogled, pisati i pisati, ali, da se vratim koncertu od 06.05. koji je otvorila kragujevačka grupa Epilog formirana 2015. godine, a sastav su činili Dragan Urošević gitarist i autor kompletnog pisanog opusa ove, zatim Nenad Jovanović vokalni solist, pa onda još jedan gitarist Darko Spasić, Rale Petrović bas gitarist i bubnjar Nikola Baošić. Epilog se na Ušće SmaK koncertu 2005. javlja u ulozi predgrupe, pa tako, svirali su po regionu, ponajviše na Bajk skupovima, a za sobom imaju cd album Nova Tempore. Uveliko rade na drugom ostvarenju, a predstavili su se sopstvenim stvarima poput Ona ima san/Nakondo/Neću/Maska itd.
U vazduhu se dala naslutiti uzavrela atmosfera, uzbudjenje je raslo iz minuta u minut, tek, R.M.T. je konačno izrekao očekivano ili o no što smo naslućivali ‘Ovaj koncert posvećujemo preminulom Borisu’… i krenuo sa nezaustavljivom Biskom 2. SmaK su za ovu priliku činili pored Točka, Kepe, Zorana, Mikice i Dejan Zdravevski za klavijturama, novi vokalni solist Jovan Joca Panitć, Valjevac (ex Mračni mol), uz već Najdu, ali smo za bubnjevima (dva kompleta) imali i Kepinog sina Dejana te unuka mu Marka, potom i Filipa na bas gitari, sina Zoranovog, a prateće vokale su činili Ana Popović (koja ne svira gitaru alli odlično peva), Dragoslav Tanasković i Jasmina Numić. Sky Music ekipa se pobrinula za vrhunski zvuk, kao i uvek. Istaći ću da se mladi Valjevac na poziciji novog vokalnog soliste izvrsno snašao, ovacije i pridruženo pevanje tako nisu izostali, glasom je u potpunosti stigao Borisa, te otuda i iskrena sasvim prihvaćenost.
Čuli smo potom Šumadijski bluz/Gore dole/Hey profesore/Mračni mol/Alo/Ogledalo/Kad spavaš sam/da bi potom Najda podsetio na svoje SmaK dane one, otpevao je Kornjačinu kožu/Miris nje/Idi/Lisicu/Možda imam vremena/a onda i Cigansko srce/Nebo je samo drum bez sna/Južni voz a stvar Na Balkanu su on i Panitć zajedno otpevali. Usledile su i El Dumo/Zajdi zajdi/Nevidljive terazije/Tendži tandži/Satelit/Crna dama i Daire a Ulazak u harem/Ukor/Bluz u parku/Ljudi nije fer te zaključnu onu, Plavu pesmu su odsvirali na bis.
Na koncu, SmaK je sinonim za Neponovljivo, i to je sasvim tako, doživite ih, zaključite isto te bi svako pametovanje i filozofiranje ili šta ti ja znam vodilo u besmisao, s tim što bih onu ‘Džaba tebi Beograde slava kada je tebi Kragujevac glava’, preformulisao u ‘Džaba tebi Beograde slava kad je tebi grupa SmaK glava’! Najavljeni su i koncertu u Čačku, Beogradu ….
08.05.2022.
http://prozaonline.com/2022/05/10/smak-koncert/
Foto 04: Smakov Đurđevdanski koncert.
POP Forum tim
Foto: Živko Ivković i POP Forum arhiva