(Hronika rok muzike Kragujevca 1970 – 2010. deo 9.)

Stajali smo, po običaju ispred “Bahusa”, gde je bila ogromna gužva ferija. Pošto smo popili par pića, za koliko smo kao studenti “na budžetu” roditelja imali i završili sa šacovanjem lepih kragujevačkih devojaka, počinjalo je da nam biva dosadno.

• “E, ajmo kod Vuje u Pčelice!” – izlete Glava sa svojim intuitivnim predlozima za ostatak izlaska i nastavi – “Tamo je sigurno neki zez!”
• “Dobro bre, znaš li gde su Pčelice!” – poče da se smeje Steva.
• “A Džima nije izašao, nemamo kola!” – dodadoh.
• “Pa, pjehe ćemo, što, za sat, sat i po smo tamo!” – nastavi da ubeđuje Glava koga su uhvatili “pundravci”.

Trebalo nam je preko dva sata do Vujinog studija u obližnjem selu. Ali ih nismo osetili, jer smo pešačući po mraku seoskim putem pravili buku, koja je verovatno rasterala sve šumadijske drekavce po obližnjim jarugama.

Bili smo u pravu, kod Vuje u staroj seoskoj kući, koju je pretvorio u studio, mesto za probe, svirke i žurke, bilo je puno. Pank je odzvanjao po kući, bilo je po neko piće, a i poneli smo štek, ljudi su se zabavljali. Vuja je imao običaj da i ovde, kao i u kući “Kod Vuje na ćoše” u centru, okuplja ljude, jer jednostavno nije voleo da izlazi u grad, osim kad je neka svirka koja mu se svidela.

A u Pčelicama mu je bilo carstvo – izdavačka kuća, studio i pank muzika…I mnogo društva…Petko, Ceja, Suza, Tanasko, “Slemerke”…

• “Dobro veče, neko reče!” – viknu Glava na starinskim, drvenim vratima koja je otvorio.
• “Pogodi ko je?” – oglasi se Neda.
• “Pa ko bi u ovo doba, osim vas – “Slemera!” – nasmeja se Vuja i kratko reče – “Ajde, upadajte!”…

Zez je mogao da počne, do duboko u letnju noć…

Kao grad sa jako velikom muzičkom scenom, Kragujevac je logično, imao u drugoj polovini prošlog veka problem sa studijima. Osim onog u “Radio Kragujevcu”, gde novi bendovi, a pogotovo alternativci nisu imali mnogo šansi da uđu, opcija su bili beogradski studiji, koji su za pomenuti milje bili jako skupi. A u vremenu tejpova, dekova, magnetofona, krpljenih pojačala i ko-zna-kako nabavljenih instrumenata, teško je bilo doći do neke sopstvene, nezavisne varijante.

Ovo je priča o prvom nezavisnom alternativnom studiju i izdavačkoj kući, iza koje stoji, očekivano predvodnik ove scene u Kragujevcu i šire – Saša Vujić Vuja.

Foto 01: Vuja u svojim ranim pank danima.

O tome kako je došao na ideju da napravi prvi nezavisni alternativni studio, Vuja govori:

“Ideja o sopstvenom muzičkom studiju je tada bila moj veliki san. U celoj Srbiji je postojalo tek nekoliko studija, naravno preskupi za većinu bendova. Trebalo je čitavo bogatstvo da bi se snimio jedan album. Neophodna oprema, koja je bila potrebna za jedan studio je koštala kao tada trosoban stan! Maštao sam da imam dobar studio, da bi sva tri benda (KBO!, Trula Koalicija i Zvoncekova Bilježnica) rešila problem oko snimanja. Nisam razmišljao o tome da dolaze drugi bendovi i snimaju u mom studiju, isključivo sam razmišljao o svojim bendovima.”.

Prvi Vujin studio je bio u Malim Pčelicama, selu u okolini Kragujevca. O tim danima, Vuja se priseća:

“Uh, sada kada se setim šta je sve tamo bilo, čini mi se kao neki san…? KBO! je nastao 1981. godine, prvi nastup je bio u februaru ’82.. Odmah sam se snalazio kako da napravimo neke snimke, a to je bilo pomoću „štapa i kanapa“, naravno jer nismo imali nikakvih para da bi mogli otići u bilo kakav normalan studio…

U Malim Pčelicama, naselju udaljenom pet kilometara od Kragujevca, sam imao vikendicu (dedovina), koju sam pretvorio u prostorije za probe i za eventualno „studijsko“ snimanje. Oprema za snimanje se sastojala od jednog običnog mono – kasetofona i nekoliko mikrofona, koje sam zalemio za jedan džek, koji ide u taj kasetofon. Ubrzo sam nabavio stereo – kasetofon i po istom principu smo uključivali te mikrofone. Tako su nastali naši prvi kasetni albumi sve do naše prve ploče „Forever Punk“.

Na prvom izdanju „Tama“ smo stavili i neku vrstu „pozivnice“, svim bendovima koji nisu imali novac, a žele da imaju bilo kakav snimak, da dođu i za džabe da snimaju kod mene. Odziv je bio i više nego očekivan, a upravo zbog toga sam morao da uvedem i neku tarifu, jer je to sve otišlo u nekom drugom smeru… Najbolja saradnja iz tog vremena je bila sa grupom „Incest“ iz Novog Bečeja, sa kojima smo napravili zajednički („split“ izdanje) kasetni album.”

Foto 02: KBO! u svojoj staroj postavi: (sa leva na desno) – Vuja, Aca, Boban kod “Sokolane”.

Međutim, studio u Malim Pčelicama se potom “preselio” u grad i postao, ono što je i danas – “Češnjak”. O toj muzičkoj “migraciji” Vuja priča:

“Sva ta dešavanja, nisu mogla da prođu bez zloupotrebe i raznoraznih drugih problema. Vrlo brzo se pročulo za taj studio u Pčelicama, a pošto tamo niko niko živeo, da ne kažem motrio i čuvao, dešavale su se provale i krađe…

To me je sve finansijski vraćalo na početak i vrteo sam se u krug – zaradiš, kupiš opremu, poboljšavaš opremu, onda provala, krađa, pa sve iz početka… Što je najgore, krali su me prijatelji i poznanici, sve je to bilo mnogo frustrirajuće za mene. Skapirao sam da to više nije moguće raditi tamo gde ne boravim, pa sam sve to preselio u moju sobu u Kragujevcu, gde inače i živim.

Preko vikenda su mi roditelji odlazili u selo, pa sam jedino tada mogao da celu kuću pretvorim u studio za snimanje, jer mi je bila potrebna „gluva“ soba za snimanje bubnjeva. Naravno, daleko od toga da je bila „gluva“, jer je to bila trpezarija gde sam pomerao stvari i tu nameštao bubnjeve, Kroz zid sam izbušio rupu za kablove, a moja soba je postala „režija”, gde je bila mikseta i snimač sa monitorima. Vrlo primitivno, ali je ipak funkcionisalo.”

Procenjujući rad “Češnjaka” u smislu muzičke produkcije, Vuja kaže:

“Uh, zaista teško pitanje… Šest – sedam godina sam, vodio evidenciju kroz zidne kalendare, gde sam upisivao bendove kad, koji dolaze na snimanje. Možda su samo dva – tri dana mesečno bili slobodni? Bio sam ubedljivo najjeftiniji sa najboljim uslovima – džabe bubanj, džabe pojačala, gitare i sve što je trebalo. Dozvoljavao sam da prolaze katastrofalne greške i brzinsko miksovanje, da bi bend što više para uštedeo. Neki su to cenili, a neki su me i “pljuvali” zbog toga, jer su mislili da sam hteo da ih zeznem. Stotine albuma je snimano u “Češnjaku”, a mnogi su izašli na ozbiljnim formatima.”.

“Češnjak” je, kao pank – studio imao i dobar protok muzičara sa svih strana, po Vuji:

“Dolazili su uz Hrvatske, Bosne, Makedonije, Crne Gore, naravno najviše iz Srbije. Kao što sam već napomenuo, glavni „krivac“ za takvu navalu je bio gore pomenuti poziv na kasetnom izdanju „Tama“ da mogu da dodju i naprave solidan snimak, za uzvrat samo druženje…Zbog zloupotrebe tog „druženja“, počeo sam da naplaćujem, nešto simbolično, ali ni to nije nije umanjilo navalu bendova. Sav novac sam ulagao u sve bolju i bolju opremu za studio, izlazili su kvalitetniji snimci i oni su bili najbolja reklama za dolazak novih bendova…”.

I tema muzičkih žanrova “Češnjakove produkcije” je na neki način bila određena, misli Vuja:

“Svakojaki žanrovi… Uglavnom PUNK i H/M, ali i raznorazne varijacije na alter bazama. Bilo je i bluza, klasičnog roka, kao i akutične varijante…

Bez obzira na žanrove, zajednička crta za sve pravce je bila da se sve snima na mikrofon, sve je „živo“, nema nikakvih prevara – kakav bend, takav i snimak. Bilo je puuuno loših bendova, ali ti snimci su im bili smernica gde greše i da sami skapiraju da je to loše odsvirano i da treba da se poprave. Mnogi su to skapirali, a mnogi i nisu…”.

Foto 03: Vuja za miksetom u “Češnjaku” razmišlja da li da kaže bendu da treba da još malo provežbaju pesmu ili da ih pusti da sami “skapiraju”.

Naravno, posle toliko godina rada, Vuja bi trebalo i da izdvoji neke bendove koje je producirao u “Češnjaku”:

“U pitanju su stotine bendova, nabrojaću samo nekoliko kao ilustaraciju: „Komunalci“ – Jagodina, „Scarps“ – Kruševac, „Gidra i erotske čokoladice“ – Aleksinac, „Kramp“ – Beograd, „Izolanti“ – Milići (BiH), „D.S.T“ – Nikšić (CG), „Babylon Orcherstra“ – Lazarevac, „S.O.I.“, „Hund„- Arandjelovac, „Potres“ – Smederevo, „R.U.Lj.A.“ – Raška, „Cepeni Ćunci“ – Ladovica i mnogi drugi…

Iz Kraljeva skoro svi bendovi (“Sedativ”, “Progres”, “Punished”, “Totalni Promašaj”, “Pinhead”….), takođe nisam stavio ni bendove iz KG-a, jer su i tu skoro svi prošli (“Propaganda 117”, “Č.B.S”, “L.U.R”, “Dead Joker”, “Mortuary”, “Johanbeen”…). Tačan broj bendova koji je prošao kroz “Češnjak” ne zna ni milicija…”.

A koja je izdanja imao “Češnjak records” – “kćerka firma” studija, pitamo Vuju:

“Može se nazvati i kao „prijateljska“ izdavačka kuća za bendove poput „Propaganda 117“ ili „Č.B.S.“, ili „D.S.T.“…? Kako drugačije nazvati nego po studiju? Postojalo je mnogo privatnih izdavačkih kuća u to vreme u regionu ali i tu je bilo teško „upasti“, svi su tražili poznatije bendove, a kako biti poznat ako ti svako zatvara vrata…? Može se reći da je „Češnjak“ bio ta prva vrata…”.

Ono što je zanimljivo na kraju, a shodno je praktičnoj univerzalnosti prvog nezavisnog gradskog muzičkog studija prošlog veka, odnosi se i na video – produkciju koja je neophodna bendovima, ali u tadašnjem vremenu ograničene tehnologije. O tome Vuja zaključuje:

“Slično kao i audio izdavaštvo… Danas snimiti video spot nije neki problem (koliko je ideja problem), jer svako ima mobilni telefon sa vrlo pristojnom kamerom za snimanje, a montaža može da se odradi na bilo kom kompjuteru…

Pre nije bilo tako – pristojna kamera je koštala kao prosečan auto, a za montažu si morao da imaš opremu kao vrhunski auto! Opet je to bila ideja, da se moji bendovi osamostale u tom pogledu (kao i u studijskom smislu), a onda sam radio i vrlo pristojne spotove za mnoge druge bendove, koji su uglavnom snimali kod mene. Opet je cena bila smešna u odnosu na aktuelnu, tako da je i tu bilo dosta posla…”.

https://www.youtube.com/watch?v=pGn0Bwz7i6k

Foto 04: Vuja u “Češnjaku” nakon policijske provere o tome koliko je bendova snimio.

Na kraju priče o legendarnom “Češnjak” studiju, Vuja o dodatnom komentaru iskazuje očekivanu repliku;

“Živeo PUNK!”.

dr Vladimir Paunović

Tekst je deo projekta podržanog na javnom konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Kragujevca u 2024. godini. “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada Kragujevca koji je dodelio sredstva”.

Foto: (arhiva Saša Vujić Vuja/FB screenshoot R.U.LJ.A./POP Forum).