(Istorija popularne kulture Kragujevca 1990 – 2000…+, drugi deo, priča 11.)

U istraživanju scene koja je koristila više umetničkih formi u nastupima, svakako treba pomenuti i projekat “CD Ministar”. Osim najpoznatijeg muzičkog projekta, benda Popečitelji, Saša Furunović je imao još bitnih bendova koji su aktivni na kragujevačkoj sceni, kao i izdavačke projekte.

O tome govori:

“Kao što rekoh, kupovina prvog kompjutera neke 2001. godine je bila velika stvar.

Sećam se da sam na tadašnjoj berzi ispred beogradskog SKC – a, pored nekih piratskih muzičkih izdanja kupio i par CD – ova sa, normalno “piratskim”, muzičkim softverima.

Otvorio mi se novi svet. Neumorno sam rabio te programe, snimao Popečitelje i samostalno pravio novu muziku. Budući da sam bio ljubitelj raznoraznih muzičkih žanrova i elektronska muzika mi nije bila strana, već “domaća teritorija”. Još u Prištini sam, zajedno sa Goranom, uz pomoć dva dečija sintisajzera, polomljenim slušalicama koje sam koristio kao mikrofone i kućnim kasetofonom, snimio neku muziku koja se u nekim prilikama puštala i u prištinskom stecištu andergraunda, kafiću “Avalon”. Kompjuter je sada, uz nekoliko mikrofona, donosio more mogućnosti. Neumorno sam plivao tim vodama i uporedo sa radom u Popečiteljima i Fitnesu provodio neprospavane noći praveći muziku. U početku to radim pod imenom TMA i šetam se kroz house, trance, crossover vode. Potom, 2002. dobijam poziv da objavim par numera, na čuvenoj beogradskoj kompilaciji elektronske muzike “Belgrade Coffee Shop”. U studiju Darkwood Dub-a, koji se tada nalazio u prostorijama tadašnjeg radija B92, sa Vladimirom Jerićem preslušavamo stvari za buduće izdanje i on ne krije oduševljenje kvalitetom zvuka koji dolazi, sa moje tada skromne opreme iz “Furuna House-a”. Iz zaboravljenih razloga do izdavanja muzike moje muzike na toj kompilaciji nije došlo.

Kroz započetu saradnju i druženje sa Kojom, 2003. godine, on mi predlaže da se priključim njegovom radu sa Bojanom Bulatović Bo, sjajnom beogradskom kantautoricom. Koja je tada završio rad na njenom prvom albumu, gde je radio produkciju, aranžmane i napravio muziku koristeći razne semplove između ostalog. Osmišljavali su se njeni budući nastupi i ideja je bila da njenu akustičnu gitaru i glas, kao i na albumu, prati ta muzika. To mi se činilo kao sjajna ideja i postao sam semplerista na njenim koncertima. Bojana i ja smo bili bend. U tom planiranju se  rodio pseudonim “CD Ministar”. Bojana je mene kroz zezanje, zbog Popečitelja, često oslovljala sa „ministre“, neko je dodao “CD”, budući da sam semplove puštao sa duplog CD deka – tako se to radilo u to vreme. Koja je odmah odreagovao, te se može reći da je on presudio da to postane moj alias u tom bendu. Sa Bojanom, održavam nebrojane koncerte širom regiona i na skoro svim bitnim festivalima. Sviramo i srpsku turneju Partibrejkersa kao predgrupa. Jedno sjajno iskustvo. Na drugom albumu menjamo koncept, ja prelazim na drugu akustičnu gitaru i uključuje se još jedan ministar – Radeta Vulić na bubnjevima. Taj album spremamo dugo pod Kojinom palicom i snimamo ga u studiju 5 PGP RTS-a. Sledi gomila nastupa i u ovoj postavi.

U međuvremenu počinjem da, umesto dotadašnjeg TMA, koristim pseudonim “CD Ministar” i u svom samostalnom radu. U Kragujevcu 2004. godine, započinjem prve DJ nastupe kao CD Ministar. U bašti Doma Omladine redovno organizujem nesvakidašnje DJ večeri pod nazivom „Ujdurma“ u koje se kao likovni animator uključuje i Slavko Đurić. Na zidove bašte Doma, redovno kačimo gomile pak papira i donosimo boje, četke, flomastere. Publika učestvuje tako što se spontano izražava i iživljava na ovim papirima. To će biti preteča akcije koju ćemo kasnije organizovati u SKC-ovima u Beogradu i Kragujevcu. Ti muzički setovi postaju moj zaštitni znak, a publiku šetam kroz fank, pank, new wave, world music, rock and roll, soul i elektronsku muziku raznih žanrova. Sledećih 20 godina to nastavljam da radim sa istim elanom i uzbuđenjem koje otkrivanje nove muzike donosi.

U muzici koju pravim i snimam sve više koristim gitaru, moj bazični instrument i ona počinje da dobija svoj, autentični izraz. To se može čuti i na prvom izdanju CD Ministra, EP-ju od četiri numere koji objavljujem za “Popboks”. Iako ne prestajem da pravim muziku, čak suprotno, to ostaje jedino zvanično izdanje CD Ministra do 2014. godine, kada pokrećem onlajn izdavačku kuću.

Što iz revolta prema nepostojanju scene i objektivnog izdavaštva u Srbiji 2014. godine, što iz zdravog razuma i do tada već životno naučenog stava da je najbolje kada stvari držim u svojim rukam,a pokrećem etiketu “Drugu Stvar”. Internet pruža svoje mogućnosti i treba ih iskoristiti. Ideja je bila da na jednom mestu objedinim svu muziku i izdanja koja sam radio do tada i koja ću raditi ubuduće. To je uključivalo sva izdanja Popečitelja, Fitnesa i CD Ministra, uključujući i sve singlove. “Druga Stvar” je otvorena i za saradnju sa drugim muzičkim stvaraocima te objavljuje i dva albuma bučne kragujevačke grupe Špajz i prvi album sjajnog niškog benda Tevarbulebra. Igrom slučaja su svi bendovi objavljeni na ovoj etiketi instrumentalni sastavi.

Jedan od prvih koraka je bio da objavim svu do tada neobjavljenu muziku CD Ministra. Prvo objavljujem album “Zabit”, svojevrsni best of muzike rađene u dužem vremenskom periodu (2004-2014), zatim i dva albuma muzike koja je rađena pod imenom TMA (2000-2004). Od pokretanja ove etikete sva izdanja objavljujem ovde, uključujući tu i izdanja na kojima sarađujem sa drugim izdavačima. Pod plaštom “Druge Stvari” organizujem razna koncertna dešavanja u Kragujevcu, Nišu i Beogradu.”

U tekstu su korišćeni delovi autorskog rada Saše Furunovića o grupi Fitnes namenjenih ovom tekstu, knjizi o nekadašnjoj prištinskoj sceni i budućim projektima – monografiji i dokumentarnom filmu.

dr Vladimir Paunović

Naslovna: (omot albuma “Mora” CD Ministar i grupa Ljudi).