(Istorija popularne kulture Kragujevca 1990 – 2000…+, drugi deo, priča 6.)

Moj mlađi brat je kao drugare, uglavnom imao ekipu muzičara, kao što je i on bio, međutim jedan nije spadao u tu grupu. Zvali su ga Šone reper. Za razliku od njih, koji su se “ložili” na tvrđi rok i hevi metal, on je slušao hip-hop, mislim da je imao i neku rep – ekipu koja je pravila stvari, onako, više za sebe kad bi se okupili.

• “Ajde, izvedi ono!” – zamolih ga autoritetom starijeg brata drugara, kad je jednom svratio.
• “Dobro, ali samo jednom, ali prati.” – poče da me zeza, jer mi je bilo interesantno da gledam tu igru.

Potom poče da ustima oponaša neki drum-beat, a onda da ritmički pomera noge, poluvisoko ih dižući u kolenu i ukrštajući ih, da bi na kraju napravio okret na jednoj nozi i sa drugom, koju je zavukao ispod, nekako seo u polučučanj.

• “Ajde, sad ti!” – reče mi smeškajući se.
• “Ja sam samo zapamtio ono prvo sa jednom nogom…” – počeh da se vadim. Ipak je za mene bio samo slam – dance u najhrabrijoj varijanti… A i ove mlađe generacije baš nikoga ne zarezuju…

Foto 01: DJ Nezoob u akciji, na plakatu “Street art” festivala SKC-a.

Break dancing iliti “brejk dens” ili samo skraćeno “brejk”, neizostavni je deo hip – hop supkulture. O tome, Tina Gianoulis kaže sledeće u “Bowling, Beatniks, and Bell-Bottoms: Pop Culture of 20th-Century America” (Sara and Tom Pendergast editors, Volume 5, 1980-1990, str. 1.149) iz 2002. godine:

“Rep i hip-hop kultura, proizašla je iz kulture uličnih bandi, siromašne crne omladine u Bronksu u Njujorku 1970 – ih. Hip-hop kultura i njena prepoznatljiva muzika, rep, narasli su za manje od trideset godina i postali su glavni deo popularne kulture širom sveta. Ova omladinska kultura je kritikovana i osuđivana od strane zabrinutih odraslih, od roditelja do službenika za sprovođenje zakona. Pristalice, međutim, smatraju da hip – hop daje glas i osećaj moći siromašnoj omladini širom sveta, koja se inače često oseća nemoćno i nečuveno. Hip – hop opisuje karakterističan stil oblačenja (ekstremno široka odeća, bejzbol kape unazad), sleng koji je gotovo nemoguće razumeti onima koji nisu u kulturi i stav hladne čvrstine i buntovništva. Hip – hop kultura uključuje ljubav prema brejk densu (atletski ulični ples), blistavim i ilegalnim grafitima, rep muzici (brze rime izgovorene u ritmičkom ritmu, često sa političkim sadržajem) i di – džeju (koristeći gramofon kao instrument, od strane manipulisanja pesmama i stvaranje zvukova pri okretanju vinil ploča na gramofonu).

Slično piše i Kembrew McLeod u “St. James Encyclopedia of Popular Culture” iz 2000. godine (str. 166 – 167), gde navodi i kako je nastao ovaj hip – hop ples:

“Disko – džokej (DJ) iz Bronksa u Njujorku, sredinom 1970 – ih i kreator nekoliko popularnih hip -hop pesama ranih 1980 – ih, Afrika Bambaataa je jedna od najvažnijih ličnosti u razvoju hip-hop muzike. Rođen 10. aprila 1960. godine, Bambaataa je sredinom 1970 – ih razvio sledbenike DJ – ing na događajima, koji su doveli do evolucije hip-hop muzike kakva je danas poznata. Na ovim događajima, plesači su razvili jedinstven stil plesa nazvan breakdance, negovan je ritmički vokalni stil nazvan repovanje, a di – džejevi kao što su Bambaataa, Kool DJ Herc i Grandmaster Flash su demonstrirali kako gramofoni mogu da se koriste kao muzički instrument…”.

Foto 02: Jednom “brejker”, uvek “brejker”, Nezoob u tipičnoj “brejk” – pozi.

Kako smo već dotakli nastanak rep scene u gradu, predstavićemo i povezani “brejkerski” deo. Vladimir Arsenijević, poznat i kao DJ Nezoob, bavi se mnogim stvarima, ali je poznat i kao “brejker”. O početku ovog dela scene, on govori sledeće:

“Pošto ja pripadam drugoj generaciji brejkera, teško da mogu tačno da tvrdim, kako se to odigralo na samom početku, ali uglavnom, kod nas se brejk scena razvijala od ’99. godine i to su uglavnom bile neformalne grupe, koje su skidale pokrete preko spotova i VHS snimaka.

Slušali su, u to vreme, uglavnom neke brejkerske hitove koji su se pojavljivali na VIVA kanalu (“We are electric”, “Freestyler”, itd. ), mada sa obzirom, da tada njima nisu bile tako lako dostupne informacije, đuskali su i na rok, hip – hop, rege muziku, a način oblačenja, nije bio ništa drugačiji od standardnog urbanog stila mladih (duksevi sa kapuljačama, šire pantalone, skejterske patike sa po kojim dekorativnim elementima, kačketi, znojnice, marame…).

Koliko ja znam, ekipa je bila iz Centra, Bresnice, sa Aerodroma i Erdoglije.” – govori Nezoob.

Foto 03: Roleraši na Fank’ Fana “Street art” festivalu u Kragujevcu.

Predstavnik “druge generacije” ove hip – hop “struje”, Vladimir Arsenijević, priča i o njihovim tadašnjim okupljanjima, odnosno “Jam”:

“Bilo je neformalnih, svakodnevnih dešavanja kod “Zlatne Ruže”, gde su se spontano okupljali Roleraši, Skejteri, Brejkeri i Reperi. Samim tim, možemo da kažemo da su to bili spontani  “Jam” – ovi i mesto, gde su građani u prolazu, mogli da vide masu mladih istomišljenika, sa drugačijim veštinama, a opet nekako udruženih i u svom urbanom svetu.”.

Foto 04: Vladimir Arsenijević a.k.a. DJ Nezoob na setu.

O svom brejkerskom razvoju, kao i razvoju ove scene u Kragujevcu, Nezoob pripoveda:

“Ja sam krenuo sa brejkom 2003. godine i učila me je ekipa Floor Masters Crew, to su momci, koji su već imali neko znanje (Nemanja Lazović, Igor Macić, Vladimir Pantović, Viktor Jerković i drugi). Nakon toga smo i mi, kao mlađa ekipa, oformili svoje ime (No gravity Crew) i usput dolazili do informacija o takmičenjima širom Srbije. Zapravo, ne o takmičenjima državnih prvenstava, više o Battle’s, koje su počeli da organizuju sami brejkeri u više gradova.

Ono što je razvoju brejk – scene u Kragujevcu pomoglo je to, što nas je interesovalo da dođemo do što više informacija, pa smo tako došli i do kontakata, gde su nam u goste dolazile ekipe iz Beograda, Novog Sada i inostranstva i sa nama delile, sve što su oni do tad otkrili. Počelo je sve vremenom da se menja, dolazili smo do informacija da brejekri ne furaju široke lone, jer nisu reperi, da muzika u korenu nije hip hop, vec fank, da postoje već razne ispisane knjige, dokumentarci i intervjui, do kojih smo dolazili na razne načine. preko porodica i prijatelja iz inostranstva.” – svedoči naš sagovornik.

Foto 05: “Fank’Fana” aktuelni projekat Vladimira Arsenijevića, brejkera i disko – džokeja.

Na kraju priče o brejkerima, Nezoob sumira život ove scene:

“Kragujevac je imao dosta talentovanih plesača, kao i grafitera, ali svaka generacija nakon par godina je nekako odustajala, jer kod nas nikada nije došlo do prelomne tačke da to postane nešto masovnije, pa samim tim i priznato, kao jedna norma supkulturnog aktivizma mladih.

Što se samog brejka tiče, na kraju sam jedino ja ostao posvecen brejku, što me je navelo da se preselim u Beograd nakon srednje škole, učlanim se u najpriznatiju i najstariju ekipu iz Srbije (Recognize Crew) i živim u BIGZ – u, u maloj sobici pored sale, gde smo rentali prostor.

I dan – danas u gradu, ima obrisa da je nekad scena bila jaka, da je bilo grafita, mesta gde se đuskalo (“Zlatna Ruža”, “Meter” iza sadašnje “Vege”), ali nažalost, to kod nas nije opstalo, koliko jeste u drugim gradovima.

Danas, Kragujevac pored mene, ima par mladih brejkera koji su članovi “Fank’Fana” zajednice i samim tim se nadamo da ćemo u narednim godinama, poboljšati uslove kako bi više mladih uključili u sve to.” – poentira on.

Foto 06: Vladimir Arsenijević demonstrira brejkerske veštine na izložbi Milene Andrić u kragujevačkom SKC.

dr Vladimir Paunović

Foto: (FB Vladimir Arsenijević/FB Fank’Fana/plakati “Street art” festival/Fank Fana/SKC Kragujevac/Naslovna: DJ Nezoob promoviše festival akrobatskim skokom u “Kneževom Arsenalu”, autor: Lazar Novaković).