Pioniri promocije vrednosti “trećeg sektora” (civilnog društva) i “trećeg stuba ekonomije” (u razvijenim zemljama), odnosno socijalnog preduzetništva kao evropskog modela inkluzije društveno ugroženih grupa – Udruženje građana „Evrokontakt“, organizovalo je u okviru svoje inicijative inače prve u Srbiji, Centra za socijalno preduzetništvo Kruševac, drugi po redu Mini – sajam socijalnog preduzetništva u Kruševcu. u utorak, 25. aprila, 2023. godine u holu Kulturnog centra i pozorišta u centru grada.

Svoje proizvode i usluge, u prepunom foajeu Kulturnog centra Kruševca, predstavili su lokalni poslovni subjekti koji posluju po ovom modelu – Udruženje “Etno Rasina”, “Osmeh na dlanu” – udruženje za pomoć i unapređenje položaja dece i mladih sa smetnjama u razvoju, Udruženje “Rea”, Udruženje distrofičara Rasinskog okruga Kruševac, Udruženje žena “Jasike”, “Zlatne niti” iz Buci, preduzetnica Danica Petrović (“Veraston”), Osnovna organizacija gluvih i nagluvih Kruševac, Međuopštinska organizacija slepih Kruševac i KUD Radomir Jakovljević – Jakša.

Za razliku od prvog Mini – sajma socijalnog preduzetništva, održanog na Trgu glumaca u Kruševcu 05. novembra, 2021. godine, “Evrokontakt” je animirao i goste iz drugih gradova Srbije, socijalne preduzetnike iz Caritas Šabac, Udruženje “Zadrugarstvo” iz Kragujevca i beogradske predstavnike – Humanitarnu organizaciju “Dečje srce”, socijalno preduzeće “EkoBag” i Udruženje “Naša kuća”.

O tome govori i dr Nenad Krstić, predsednik „Evrokontakta“ i jedan od ključnih promotera socijalnog preduzetništva u Srbiji:

“Na ovogodišnji, drugi sajam socijalnog preduzetništva, pozvali smo pored osnovnih aktera, ovih subjekata iz Kruševca za koje znamo da postoje i izlagače sa strane, iz Beograda, Šapca i Kragujevca koji dugo posluju tako, da bi lokalnoj javnosti prikazali koji su sve dometi socijalnih preduzeća, da ona mogu da rade i nešto više, ne samo lakše nego i komplikovanije stvari.

Da bi skup imao maksimalni efekat, u okviru Mini – sajma održali smo i okrugli sto za stručnu javnost i predstavnike medija, da bi prisutni mogli da se više upoznaju kako sve to funkcioniše, jer jako nam je stalo da se sa elementima socijalnog preduzetništva upoznaju svi relevantni faktori iz lokalne zajednice.

Primer dobre prakse je tako humanitarna organizacija “Dečje srce” iz Beograda, koja je pre nekoliko godina otvorila prvi inkluzivni kafić u Beogradu, kod Vračarskog parka, pod nazivom “Zvuci srca” u kome radi petnaest njihovih korisnika – OSI. Što se tiče Caritas iz Šapca, oni dugo rade i imaju heterogene aktivnosti, a najpoznatiji su po “Avliji održivog razvoja” koju su otvorili u Bogatiću pre par godina i koja je sjajni primer poslovanja.” – navodi dr Krstić iz “Evrokontakta”.

Drugi Mini – sajam socijalnog preduzetništva u Kruševcu, koji je samom strukturom izlagača postao i nacionalni, realizovan je u okviru projekta “Kancelarija za podršku razvoju socijalnog preduzetništva Kruševac” koje sprovodi Udruženje građana za podršku evropskim integracijama “Evrokontakt” iz Kruševca, a sama inicijativa je deo Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom balkanu 2 (ReLOaD2) koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Podršku organizaciji Mini – sajma socijalnog preduzetništva pružili su i Grad Kruševac i Kulturni centar Kruševac, a neka od ključnih pitanja koje je Centar za razvoj socijalnog preduzetništva Kruševac zagovarao okupljenim javnostima, od građanki i građana, predstavnika organizacija civilnog društva i medija su – Šta je socijalno preduzetništvo, ko na taj način posluje i prevashodno, koje su koristi zajednice od razvijenog socijalnog preduzetništva?

Odgovore na navedena pitanja najlakše je bilo potražiti u sastavnom delu drugog Mini-sajma socijalnog preduzetništva, okruglom stolu pod nazivom “Socijalno preduzetništvo i lokalne zajednice” sa ciljem da okupljene javnosti, od privrednih subjekata, preko medija do civilnog sektora sagledaju sve mogućnosti rada ovog oblika privređivanja u svojoj sredini i benefite za nju.

Primer tzv. “cirkularne ekonomije” i franšize socijalnog preduzetništva, predstavila je Anica Spasov iz beogradskog Udruženja “Naša kuća” koje se bavi reciklažom papira i proizvodnjom art – papira i papirne ambalaže:

“To je prosto fantastično koliko su se građani povezali, dolaze nam umetnici, slikari koji slikaju na našem papiru i to je ta povezanost zajednice i socijalnog preduzetništva. Povezali smo se i sa profesorima sa Tehnološkog fakulteta i sada se radi na dodatku biorazgradivog aditiva za papir namenjen dostavi obroka. Znači, zatvaramo jedan krug te cirkularne ekonomije, pravimo još jedan proizvod koji može da se reciklira. Ono što je jako značajno, mi smo u situaciji da pomognemo razvoj još sedam centara u Srbiji, evo Kragujevac je dobar primer – njihovi sugrađani im donose papir, oni ga prave, njihovi grafičari i dizajneri ga koriste, to se prodaje… Na taj način se menja slika o ljudima koji su drugačiji, njihova uloga je drugačija i oni postaju građani kao i svi mi ostali.”

Ivanka Stamenković, predstavnica Udruženja “EkoBag” iz Beograda, kao prvog ekološkog socijalnog preduzeća u Srbiji, koje se inovativno bavi reciklažom plastičnih bilborda i proizvodnjom upotrebnih predmeta od istih sa ciljem zapošljavanja žena od preko četrdeset i pet godina pogođenih tranzicijom, pomenula je da su pre trinaest godina njih devetnaest samohranih i nezaposlenih žena i majki krenule zajedno, da bi ih na kraju ostalo samo par, jer se radi o zahtevnom poslu, koji obezbeđuje skromnu, ali ipak samostalnu zaradu:

“Ja sam sve vreme bila skrajnuta zato što sam žena. Prvo nisam mogla da se zaposlim što sam žensko, što ću se udati i roditi, deca ne mogu u vrtić što sam nezaposlena i ja sam odlučila da sama radim nešto i sutra neka druga ženska deca.

Razgradljivost tih plastičnih bilborda u prirodi je 1.500 godina, oni se bacaju i zagađuju prirodu i mi smo na taj način doprinele zaštiti životne sredine. Prvo smo uradili obuku žena da šiju, pa smo tražili kompanije, uglavnom strane jer domaće nemaju sredstva za to, koje plastične bilborde šalju u inostranstvo na reciklažu da nam ih daju i da im namenski uradimo proizvode za dalju upotrebu, uglavnom promotivnu – torbe za laptop, rančeve, novčanike.

Što se tiče plasmana, pa ja sam sama išla i nudila robu, mora se biti uporan, naprimer u Mekdonalds sam išla ni sama ne znam koliko puta i ostavljala vizit – karte dok mi se neko nije javio.”

Humanitarna organizacija “Dečje srce” iz Beograda, po rečima predsednika Gorana Rojevića, prvo se bavila tzv. “socijalnim turizmom”, gde su decu ometenu u razvoju vodili u apartmane na Zlatiboru radi socijalizacije i društvene inkluzije.

“Posle osamnaest godina, da bi pokazali zajednici šta sve radimo, otvorili smo kafić koji ima za cilj da se članovi zajednice susretnu direktno sa decom ometenom u razvoju, da mogu sa njima da popričaju. I ja grešim što ih ovako zovem po stručnom nazivu, oni su osobe, oni su ličnosti i to i vidite u kafiću gde rade. Krajem prošle godine otvorili smo sličan kafić i u Subotici, a planiramo i u drugim gradovima.”

“Biznis po meri čoveka”, kako je slikovito opisao socijalno preduzetništvo direktor Caritas iz Šapca, Miroljub Nikolić, dodajući da ga “Zakon o socijalnom preduzetništvu nije stvorio – nego uokvirio!”, u njihovom slučaju je nastao kada su nakon bavljenja humanitarnim radom, počeli da prate primere dobre prakse sličnih organizacija iz Evrope, pre svega iz Italije:

“Kako sam se bavio problemima osoba sa mentalnim poremećajima, zanimalo me je zašto one su kod nas zatvorene u nekim kazamatima, a u Italiji – rade u nekom kafiću? Pored naših licenciranih usluga – poput pomoći u kući i dnevnih boravaka, imamo i naše socijalne biznise. Prvo smo krenuli sa našom čuvenom vešernicom u kome su radile žene iz društveno ugroženih grupa, kupili smo neke obične mašine za pranje veša i angažovali samohrane majke. Sada imamo tri vešernice, hemijsko čišćenje, uslužno čišćenje poslovnih prostorija, sa dvadeset i sedam zaposlenih, od kojih je 15 osoba sa invaliditetom.

Sa druge strane, kupili smo u Bogatiću veliko imanje, kao prvi korisnici kredita Erste banke za razvoj socijalnog preduzetništva i registrovali preduzeće za boravak i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Tu imamo restoran, destileriju, plastenike… Od organizacije sa nekoliko zaposlenih i volontera, danas imamo osamdeset i pet zaposlenih.

Šta je suština? Ideja i namera da rešimo nešto dobro. Socijalno preduzetništvo je dobar instrument. Pokazatelji su jasni – u Evropi deset posto preduzeća pripada sektoru socijalnog preduzetništva, deset posto radi u njima. Kada je bila velika ekonomska kriza 2008. godine, jedini deo ekonomije koji nije imao recesiju je socijalno preduzetništvo. Zbog čega? Pa, zbog smenljivosti, kada imate nezadovoljnog korisnika, menja se uprava, nema tu sentimentalnosti. Ko će da zameni nekog u državnom preduzeću?”.

Ipak, pravu sliku o značaju socijalnog preduzetništva, kao “biznisa sa ljudskim likom”, posetioci drugog Mini – sajma “Evrokontakta” i Centra za razvoj socijalnog preduzetništva Kruševac su najbolje mogli videti u samom holu Kulturnog centra. Nezaposlene Kruševljanke koje svojim rukama prave prelepe haljine sa vezom, rasinske domaćice sa suvenirima i organskom zimnicom, reciklirane i fino dizajnirane torbe preduzetne gospođe iz Beograda koja je odlučila da sama obezbedi sredstva za život, kragujevački “zadrugari”, mačvanski predstavnici društveno ugroženih grupa koji su brendirali rakiju sa svoje plantaže i poletna deca iz beogradskog “Dečjeg srca” koja su sve vreme, kao i u svom kafiću na Vračaru služila goste sokovima, zapravo su dali nadu da svako ima pravo na rad i dostojanstven život.

POP Forum tim

Foto: POP Forum