Sedeli smo tog prolećnog prepodneva, pre nekih deset godina u holu Doma omladine kragujevačkog, predratnoj Kući Nikolajevića, Pine, Mikica i ja i debatovali o novom festivalu koji pokrećemo. Dača me je zvao na telefon i pitao imam li predlog za ime i koncept novog projekta. Mikica je prošle godine pomenuo „Hajde, da ponovo radimo ŠRAF (Šumadijski rok alternativni festival)!“, ali sam mu filozofski odgovorio da je “mnogo vode prošlo ispod mosta” od sredine devedesetih i da nam treba nešto novo. I drugačije. Ovo je grad rokenrola, „Zastave“, Šumarica, moramo da spojimo rok festival sa autohtonim prostorom i porukom dobrodošlice regionu i posle svetu. Zato sam Dači kratko rekao – „Arsenal fest“. Pitao me je da li imam još neku ideju, rekao sam da je to – to. Pine se složio da je dobar naziv. I Mikica. Potom Dača, pa Vule. I tako je krenulo…

Na prvom „Arsenalu“ još nije bilo „Gardena“, sviralo se kod „fabričkog odžaka“ i to je bilo dovoljno za početak. Krštenje „Zastavine bašte“ – „Garden stejdžom“ je došlo potom, sledeće godine, 2012. kad je i nastala. Trebalo je brendirati sve, jer je na festival počelo da dolazi mnogo ljudi sa strane, koji ne znaju kragujevačke lokalizme. Poput onih na prvom „Arsenalu“, koji su došavši iz pravca Kraljeva, Čačka i Užica, pitali prolaznike negde u Liciki, romskom naselju, za lokaciju i završili na tamošnjem stadionu. I naravno, pored „glavne bine“ (Main stage) i nikad prežaljene i nerealizovane izdvojene – Lake stage (na jezeru „Bubanj“), logično je bilo samo ime – Garden stage. Bašta rokenrola.

U “Kragujevačkom leksikonu” (2013, Službeni glasnik, str. 192) stoji da „Razvoj automobilske industrije uslovio je otvaranje kafana u okviru industrijskog kompleksa: „Pekina kafana“, „Šest topola“, kafana „Solunac“, “Gruža”, “Zlatibor”, “Konak”. U krugu fabrike bila je otvorena “Zastavina bašta” u kojoj je radio bioskop i održavale se igranke. Zimi su se igranke i nastupi kragujevačkih džezera u “Zastavinom podrumčetu”. 

Na drugom „Arsenal festu“ je počela sa radom „bašta rokenrola“. Već imenovana „Garden stejdžom“, ali je tada imala „medijske bine“ sponzora, pa je 14. juna, 2021. godine „Radio 9 bina“ ponudila bendove – Za Dž, Baobab, Boneyard, Sharks/Snakes&Planes i Mrave, bina portala „Popboks“ sledećeg dana je imala kao goste – Goribor, Stray Dogg, Plišanog mališana i Temple of the smoke, dok su 16. juna, 2012. godine na „MTV bini“ svirali – Žene kese, Tea Break, Kandžija, Trash Candy i Maraqya.

Bilo je dobro tada na početku na „Gardenu“, a ostalo mi je u sećanju kada mi je Mikica ispričao da mu je neko iz grada, dok je stajao tu i pratio program rekao – „Šta je ovo, puk’o Arsenal!“, a on ga je pitao na šta misli, pa mu je lokalni dušebrižnik rekao da i pored tolike reklame nema ljudi. Mikica ga je, uz napomenu da je ovo druga bina, uputio ka „odžaku“ gde je posle mnogo vremena u gradu, pred masom ljudi svirao ozbiljan strani bend poput Therapy.

Ostalo je zabeleženo i da je u četvrtak, 27. juna, 2013. godine, na trećem izdanju “Arsenal festa”, posle SMAK-a na “mejnu”, “Garden” bio pun zahvaljujući bendu “Babe” iz Beograda, da su sutradan svirali Ritam nereda, a trećeg dana Eva Braun iz Bečeja, kragujevački Popečitelji i kruševački ZAA.

A sledeće, 2014. godine i Crveni karton, Nikola Vranjković, Gospodin Pinokio, Mortal Kombat, Marčelo i Six pack.

I da je poslednji verifikovani Ramones odsvirao u bašti “Do You Wanna Dance”, Red Fang tražio na “rajderu” jabuke i banane uz votku, Artan Lili (bend koji je po profesoru Mihajlu Pantiću naziv sebi dodelio po grafitu istoimenog Albanca sa Kosova) bas pojačalo od minimum 200 vati, a Ateisti četiri grupe monitorskih pojačala za binu.

I ove godine ću prvo ući sa kapije na „Garden“, pratiću sigurno i KBO!, Bjesove, Dead Joker, Obojeni program i druge bendove na njemu. I ljude koji hoće da žive normalno. Staću sa desne strane, ispod lipe, kod trema jer je dobar pogled. Naručiti pivo, slušati muziku, puniti se pozitivnom energijom i osluškivati korake duhova bašte. Javiti se ljudima iz grada i Srbije koji vole dobru muziku. Jedino što neće biti onog dečačkog pozdrava „’De si Dovla?“ iza mojih leđa, kada bih se okretao i nasmejao, uzvraćajući mu usput „Ooo, Miki, što si oslabio, opet sviraš puno!“… Taj glas mi je sada samo u srcu i sećanjima…

POP Forum tim

(Nastaviće se…)

Foto: POP Forum arhiva/Slavoljub Radojević (Arsenal fest 2011.)

Posebno se zahvaljujemo Slobodanu Laziću i Vladimiru Lazareviću – Lunetu za pomoć oko istraživanja.