Sjedinjene američke države decenijama baštine liberalni model kulturne politike. Osnovna odlika ovog modela kulturne politike jeste „neutralnost” države u domenu kulture. To podrazumeva insistiranje na privatnoj svojini nad sredstvima stvaranja i širenja kulturnih dobara, odnosno shvatanja da država ne sme da utiče na razvoj kulture.

„Danas je taj model veoma upitan, sa stanovišta sadašnjih društvenih vrednosti“, smatra prof. dr Milena Dragičević Šešić.

Prema njenim rečima, dosta je primera gde najbolji projekti ne nalaze dovoljna sredstva za održivost, pa se gase.

„Takav je primer, prva afro-američka plesna grupa koja je ugašena 2010. godine“, dodaje naša sagovornica.

Danas ne samo u SAD-u, već i u Velikoj Britaniji, gde je većina muzeja vezana za trastove i fondacije, pojedini muzeji prodaju artefaktove iz depoa kako bi nadomestili finansijska sredstva. Sa druge strane, u Evropi rasprodaja muzejskog fonda je nemoguća jer je fond stican javnim sredstvima.

Primera radi, biblioteka je u Srbiji kulturna ustanova, dok je u SAD-u informativni i obrazovni istraživački centar i pripojena je nauci.

Sagovornica onlajn tribine „Američka kulturna politika”, u okviru projekta „Pop forum“, koji organizuje NVO „Millennium” u okviru podrške Američke ambasade u Srbiji, prof. dr Milena Dragičević Šešić (profesor emerita Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i UNESCO Chair Srbija, objašnjava da je ulaganje u američke biblioteke počelo nakon pisma jednog običnog građanina, koji nije bio uključen ni u jednu političku organizaciju.

Naime, nakon uspešnog leta Jurija Gagarina u svemir, jedan provincijski bibliotekar je napisao pismo američkom Senatu, sa jakim argumentima, nakon čega je donet budžetski zakon za finansiranje javnih i privatnih biblioteka.

Sve to je praćeno i ulaganjem u nauku i laboratorije, ali i velikim odlivom mozgova iz Evrope i Azije u SAD.

„Nakon toga, američki Univerziteti postaju stožer naučnog razvoja čovečanstva, bez ikakve mogućnosti poređenja“, objašnjava prof. dr Milena Dragićević Šešić.

„Tu vidimo primer koji je sa druge strane kod nas nemoguć. Zamislite da jedna običan bibliotekar napiše pismo srpskom parlamentu – teško da bi takvo pismo uopšte stiglo da javnosti“, kaže prof. dr Milena Dragićević Šešić.

Ona smatra da umetnost i kultura moraju da budu dostupni i „jeftini”. U Americi će dete ići u pozorište ukoliko su mu roditelji imućni i obrazovani. Zašto obrazovani? Primera radi, postoje veliki festivali gde su ulaznice besplatne, ali ukoliko ne pripadate tom „miljeu” Vi niste u prilici čak ni da čujete za takve festivale, a kamoli da znate gde možete da uzmete besplatne karte.

„Sa druge strane, ukoliko ste Vi odgovoran radnik u kulturi, Amerika pruža mogućnost slobodnog rada“, ističe naša sagovornica.

Kao primer navodi uspehe Joseph Papp-a, koji je osnovao „The Public Theater“ i čuveni „Shakespeare in the Park”…Ipak, kako ona dodaje na takve događaje dolazi ipak jedna „viša kasta”.

Dakle, u Americi postoji objektivna mogućnost da se napravi široki pokret koji će stvarati kulturnu politiku, ali bez javne pomoći to neće imati većeg efekta. Zato pojedini gradovi Amerike, a takav je Mineapolis, kulturne programe i sadržaje kreiraju u saradnji sa građanima.

Ona smatra da su umetnici u Sjedinjenim američkim državama „usamljeni”, da su na jedan način izolovani, pošto američka publika i javnost meri uspeh samo kroz visinu prihoda.

Sa druge strane, američka kulturna diplomatija je vrlo vešto koristila svoju industriju koju je izvozila.

„Zato smo mi u SFRJ imali „diznifikovano” detinjstvo, bili u prilici da slušamo džez, da vidimo prvu izložbu apstraktne umetnosti koja je stigla u Evropu…

Prodor američkog filma nije došao zato jer je to bila najveća produkcija (Francuska je u to vreme dominirala), već zato jer je njihova pozicija 1945. godine bila neuporedivo bolja. Američka kulturna diplomatija dovodi u Evropu najveće džez muzičare – džez osvaja kao simbol slobode Stari kontinent, a u SAD-u ta muzika nije deo elitnog kulturnog koda. Oni su do 70 – tih godina prošlog veka bili izuzetno eksploatisani, u odnosu na druge muzičare.“, objašnjava Dragićević Šešić.

Kulturna diplomatija i u 21. veku ponovo postaje veoma bitna – nastoji se da se vodi vrlo aktivna diplomatska politika kroz kulturu. Primer je američka ambasada u Beogradu, kroz seriju spotova „Vi ste svet“ o srpsko – američkoj povezanosti.

„To je pohvala srpskoj kulturi“, smatra Milena Dragičević Šešić i dodaje da je takav pristup nešto šta valja usvojiti, pa i učiti na takvim primerima.

 

POP Forum tim

Foto: Naslovna (Screenshot/Youtube/Vi ste svet/Pupin/ https://www.youtube.com/watch?v=Zu_jLz7zYGU), Foto 1 (Photo by Aditya Vyas on Unsplash), Foto 2 (Screenshoot zoom debata POP Forum), Foto 3 (Photo by The New York Public Library on Unsplash), Foto 4 (Joseph Papp in Central Park as the Delacorte Theater is built in 1961. (Photo by George E. Joseph), izvor: https://www.americantheatre.org/2007/01/01/what-joseph-papp-got-right//) Foto 5 (Screenshot/Youtube/Vi ste svet/Pekić/izvor: https://www.youtube.com/watch?v=-Obf50PUOdU).