(Hronika rok muzike Kragujevca 1970 – 2010. deo 2.)
Daba, Proka, Neša, Jova i ja smo u studiju gledali na monitoru snimke sa upravo završenog ŠRAF-a. Bilo nam je jako zanimljivo, jer svi smo znali da radimo nešto važno, u organizaciji, snimanju rok koncerta (Soni nam je izbacio sve kamere koje je imao, “live” miksetu i video bim pride, tadašnje čudo tehnike), nejasnom osećaju nasleđa, lokalnog i šire…Bar, sam tako mislio.
Bendovi su se menjali, nije bilo baš mnogo svetla, a hala je odzvanjala kao konzerva, ali bar – alternativna konzerva, međutim, mi smo se osećali kao da radimo na MTV, a ne na lokalnoj televiziji jedne male izolovane zemlje.
- “Gledaj, ovo sad! Ovaj Kariš nije normalan!” – poče da se smeje Daba koji je snimao drugi Šumadijski Rok Alternativni Festival, te devedeset i pete.
- „Poštovana publiko, posle duge i trijumfalne turneje po Parizu, Londonu, Tokiju, Los Andjelesu, Babinoj Gredi i Njujorku, Alan Ford je konačno došao i u Kragujevac da vam ulepša ugođaj!“ – najavi basista uz ovacije prisutnih. Publika je vrištala, zviždala, urlikala, skandirala, kao da je na opozicionom protestu.
Potom istupi gitarista, koji je izgledao kao Majkl Algar iz Toj Dolsa, sivo odelo, crna košulja, šarena kravata i žute naočare za sunce, bolje reći za plažu. Priđe mikrofonu i umesto da počne da peva, krenu da imitira hrkanje u R.E.M. fazi…
Ustvari, izvodio je konceptualni intro poput HOPS škripanja Toy Dolls u “I’ve Got Asthma”.
Publika se baš zabavljala. Kao i bend. A i mi dok smo gledali…
Foto 01: Alan Ford u ranoj Toy Dolls fazi, sa tipičnim Karišovim scenskim nastupom.
Bogata istorija kragujevačke rok scene, imala je i bend, koji se u svim svojim verzijama, bilo da sviraju stari pank ili “tojdolsovki” zvuk zvao uvek Alan Ford.
A ako je već tako, onda i storiju o njemu moramo predstaviti kao neku vrstu muzičke i životne ispovesti “Broja Jedan” istog – Dragana Milanovića Kariša.
Pa da počnemo u tom stilu:
“Na samom početku moram da istaknem da me memorija ne služi baš najbolje, ali ću ipak probati da se prisetim, kako je sve bilo otprilike.
Počeću od toga, kako sam uopšte počeo da se bavim muzikom. Kao i mnogi drugi, još u osnovnoj školi se formira nekakvo interesovanje i naravno, osniva se bend, bez obzira što niko nije ni svirao neki instrument. O tome se misli naknadno i po principu – ko ima kakav instrument u kući – to će i svirati. Sticajem okolnosti, imao sam neku malu akustičnu gitaru, koju su mi roditelji kupili ne znam ni ja kad, mnogo pre nego što sam uopšte pošao u skolu. Ispostaviće se da ta gitara uopšte nije bila loša i svirao sam je narednih pet, šest godina. U pitanju je bila mini akustična gitara, vrlo zgodna za sviranje i za početnika. Kasnije sam joj, čak i ugradio veoma dobar Shadows humbacker magnet i imala je izuzetno jak i moćan ton.
Počeli smo sa probama i to naravno nije ličilo ni na šta, ali nam je bilo veoma zabavno. Dovoljno je reći da je bubnjar, umesto činele koristio saobraćajni stop znak (možete misliti kako je to zvučalo).
Jednog dana, dok sam išao na probu, primetio me je neki lik iz naselja kroz koje sam prolazio i zapala mu je za oko ta moja mala gitara koju sam nosio. Sedeo je na klupi ispred svoje kuće i pozvao me na trenutak. Uzeo je tu gitaru i počeo da svira sa neverovatnom melodičnošću i preciznošću. Mislim da još uvek nisam naišao na boljeg gitaristu od njega. Zvao se Kole i bio je stariji od mene nekih pet, šest godina. Svirao je iz hobija i već dugo vremena živi u Sloveniji. Nisam ga video više od 30 godina. Elem, njemu se jako svidela moja gitarica, a svideo mu se i moj entuzijazam, pa je počeo, malo po malo, da me uči sviranju.
Foto 02: Kadar, iz navodno zabranjenog broja, kultnog stripa “Alan Ford”, koji je namenski uradila ljubljanska “Mladina” montažom parodirajući režim SFRJ.
Bend se, naravno, ubrzo posle toga raspao, a ja sam nastavio da sviram za svoju dušu, mada sam tu i tamo osnivao neke bendove koji su se uvek zvali Alan Ford. Moj brat od tetke Goran je kupio jedan solidan bubanj i počeo da uči. Ispostavilo se da je imao neverovatan osećaj za ritam i bio je uvek pouzdan i tačan, mada mu kreativnost nije bila jača strana. tako da sam mu tu pomalo ja pomagao. Uporedo sa gitarom sam počeo da sviram i bubnjeve.
Nažalost, pevanje mi nije išlo, tako da sa tim imam problem i dan danas. Svirali smo tu i tamo, po raznim lokalnim gitarijadama, igrankama, domovima kulture, a kasnije su krenule i svirke po nekim kafićima.
Foto 03: Drugar kao MC (levo) i Kariš (desno) u najavi nastupa AF u klubu u ulici Maršala Tita.
Može se reći, da sam u jednom trenutku okupio malo ozbiljniju grupu muzičara i naravno bend, koji se opet zvao Alan Ford. Osim mene, članovi su bili: Goran (bubnjevi), Gotivac (gitara), Miki (bas) i Pače (vokal). Svirali smo neku vrstu uličnog rokenrola i vrlo brzo smo stekli popularnost u Kragujevcu. Snimili smo i jednu demo kasetu, sa nekih desetak pesama i to uopšte nije zvučalo tako loše, s obzirom na uslove u kojima smo radili. Vreme je prolazilo, završio sam školovanje, zatim otišao u vojsku, a kad sam se vratio, nastavio sam da se bavim muzikom i opet osnovao bend.
Pošto su se menjala i interesovanja i otkrivale nove stvari, tako se menjao i zvuk i koncepcija. Alan Ford je ovoga puta bio zamišljen kao klon benda Toy Dolls. Stil je bio isti, samo su pesme bile naše. I ovoga puta je sve rađeno iz zezanja, bez ikakvih većih ambicija. Vrlo brzo smo postali popularni na širem prostoru i počeli smo intezivno da sviramo po drugim gradovima.
Ne sećam se tačno koje je godine to počelo, ali mogu reći da je sve to bilo sredinom devedesetih. Kroz taj bend je prošlo mnogo clanova i to: Goran, Gile, Emanuel, Koma, Kokan, Boris, a ja sam uvek bio frontmen i “Broj Jedan”.” – u svom stilu poentira frontmen AF//KG/TD.
Foto 04: Album “Do Re Mi” Alan Forda.
Ovde prekidamo Karišovu ispovest, da bi uveli u priču još jednog člana, zapravo autora tekstova, svestranog Nenada Glišića Gileta, koji se priseća saradnje sa Alan Fordom:
„U Alan Ford sam došao u septembru 1992, posle vojske. To je bio bend koji je već bio poznat u lokalnim okvirima, sa petočlanom rok-postavom: dve gitare, bas bubanj i pevač. Kariš, kao osnivač benda pokušao je da nađe novi zvuk za bend i sticajem okolnosti je odlepio za Toy Dolls, pa odmah napravio dve pesme u tom duhu i to su Bio jedan pas i Njen ćale je žaca za koje sam napisao tekstove. Kad je pesme predstavio dotadašnjem bendu, naišao je na nerazumevanje drugih članova od kojih gitarista, basista i pevač izlaze iz benda. Ostaje bubnjar Goran, uzimaju mene za basistu i Alan Ford kreće ispočetka, vrlo brzo prevalizeći lokalne okvire.“
Evo i Giletovog teksta za AF pesmu:
Njen ćale je žaca
Njen ćale je žaca i radi u MUP-u
On ima svoj karabin
Njen ćale je žale i ima svoju pušku
Njen ćale ima gadnu njušku
Beži mala, beži od mene,
Beži, mala, nemoj biti luda,
Ako nas tvoj ćale zatekne,
Veruj mala razbiće mi… glavu
Jer on je poznat po tome
Da njegove ruke kosti lome
Dugo skupljam hrabrost Da ti saopštim ovo:
Ne volim ja vruće olovo
Sad moj pancir i furuna Leže u uglu,
ne moram da gledam u kristalnu kuglu.
Beži, mala beži od mene,
Beži, mala, nemoj biti luda,
Ako nas tvoj ćale zatekne,
Veruj mala razbiće mi… glavu
Bolje da se posvetim sebu
U društvu s nekom prsatom bejbi
Nego da stalno maštam o tebi
Ja
Beži, mala beži od mene,
Beži, mala, nemoj biti luda,
Ako nas tvoj ćale zatekne,
Veruj mala razbiće mi… glavu
Jer on je poznat po tome
Da njegove ruke kosti lome.
Foto 05: Alan Ford na festivalskoj svirci ’95. (levo) devojka – “kojoj ćale nije žaca”, (desno) Kariš.
Gile nastavlja priču o radu u Alan Fordu:
“Posle tri meseca već se pojavljuje prvi demo-album „Trojica iz Yume“. Na njemu su pored novonastalih, bile i dve pesme iz ranijih faza benda koje su odgovarale novom duhu (Urbani stvor i Budale). Takođe, utvrđen je koncept po kome će se sva izdanja benda Alan Ford zvati po jednoj epizodi stripa. Kasnije su se pojavili Do-re-mi i Šah-mat.
Pošto ne uživam u probama i uopšte neprestanoj repeticiji koju zahteva rad u bendu, ja posle nekoliko svirki koje su trasirale dalji put grupe, izlazim iz sviračke postave i ostajem u svojstvu autora većine tekstove do samog kraja rada benda početkom dvehiljaditih.”
Ovo je još jedan Giletov tekst za Alan Ford u toj fazi:
Kao zaklan gnu
Mića beše radnik na benzinskoj pumpi,
Svakoga dana na pos`o je iš`o,
Da bi tamo stig`o, mora da ustane
Svakoga jutra u četiri i po.
I zvoni, zvoni zvoni sat
Četiri je i po
I hajde, hajde, hajde
Sad na pos`o
Da bi benzin sip`o.
U cik zore Mića na posao kreće,
Hteo bi da spava, a boli ga glava,
Njegove su muke sve veće i veće
Lepo mu da sanja, a ružna mu java.
I zvoni, zvoni zvoni sat
Četiri je i po
I hajde, hajde, hajde
Sad na pos`o
Da bi benzin sip`o.
Mića,
Spava k`o top
Mića
Spava non-stop
Mića
U krevetu je sada
Mića
I spava kao klada
Ceo dan.
Ali jednog jutra Mići beše dosta,
Budilnik je Mića bacio sa mosta.
Celog jutra Mića u krevetu osta
Posle mu je bilo od spavanja dosta.
I tone, tone, tone, tone sat
Sve je bliže dnu
I spava spava spava Mića
Kao zaklan gnu.
Mića,
Spava k`o top
Mića
Spava non-stop
Mića
U krevetu je sada
Mića
I spava kao klada.
Ceo dan.
Gile se seća još jednog zanimljivog umetničkog rada AF u promotivnom smislu:
“U prvoj fazi benda istakao bih meni dragu ideju originalne reciklaže u svrhu najave svirki: bend je koristio stare novine preko kojih bi auto – lakom bilo ispisano ime benda, a onda i ostale informacije o događaju: vreme, mesto, cena karte.”
Foto 06: Plakat Alan Forda iz ’95. godine.
Opet vraćamo priči “Broja Jedan”, Dragana Milanovića Kariša:
“Gile se istakao i kao odličan tekstopisac, a najduže smo radili u postavi – Koma, Toki i ja. Snimili smo i četiri demo albuma i stekli veliku popularnost i puno fanova kod pank publike. Bilo je puno koncerata, putovanja i druženja.
Foto 07: Najdugovečnija postava Alan Forda (sa leva na desno) – Toki, Kariš, Koma.
Svirali smo i na legendarnom ŠRAF-u, koji si ti organizovao i imam utisak da je publika mnogo više uživala od nas. Pošto smo stalno svirali po klubovima i manjim prostorijama, pa samim tim i na manjim binama, nismo baš bili navikli da sviramo na velikom stejdžu u hali, pred nekoliko hiljada ljudi. Oni koji se bave muzikom, znaju kakva je razlika kada je prostor manji i koliko je zvuk moćniji i vajb bolji u takvoj prilici, nego na velikom stejdžu, gde je sve rasuto i gde i ne vidiš lica ljudi u publici. Ipak taj ŠRAF nam je ostao u lepom sećanju, zbog druženja i zaista je šteta što više nema takvih svirki. Danas je nekako sve sterilnije i drugačije…
Pošto smo sve radili iz zezanja i bez nekih ozbiljnih ambicija, vremenom je i taj bend prestao da postoji. Sve u svoje vreme. Došlo je vreme da se osnivaju porodice, da se misli o egzistenciji itd. Ja sam imao demo studio, u koji su dolazili razni bendovi da snimaju po pristupačnoj ceni, koja je uglavnom bila u skladu sa kvalitetom snimka.
Radio sam i razne druge stvari, ali sam takođe nastavio i da sviram. Osnovao sam cover rock band TNT, u kome su pored mene svirali i: Gotivac (gitara), Dreja (bubnjevi) i Daria (bas i vokal) i sa tim bendom sam svirao narednih deset godina. Svi smo radili neke svoje privatne poslove pored toga, ali je bend svirao vrlo intezivno i bilo je dve do tri svirke nedeljno, ceo taj period. Na kraju smo se zasitili od svih tih putovanja i može se reći da smo i to izgustirali i razišli se. Kasnije sam napravio i jedan ska bend, kroz koji je opet prošlo puno muzičara, ali nikad nisam uspeo da okupim ekipu, koja bi se duže tu zadržala.
Foto 08: Post – AF bend na majskoj gitarijadi.
Danas radim na brodu, može se reći da sam proputovao pola sveta, ali i dalje sviruckam. U poslednje vreme, sviram kao ulični svirač po raznim metropolama koje obilazim, više iz zadovoljstva, nego zbog para, mada mi i to donosi dodatno zadovoljstvo.
Foto 09: „I pankeri ulično sviraju, zar ne…“ Kariš zabavlja publiku negde po svetu u pauzi posla.
Takođe, imam nastup jednom u desetak dana, na crew show u velikom teatru pred tri hiljade ljudi, sa profesionalnom rasvetom i ozvučenjem, što mi izuzetno prija. Nameravam da počnem da sviram i akustičnu svirku, po prvi put u životu i da nastupam pomalo u Kragujevcu i okolini kada budem bio na odmoru, opet iz zadovoljstva, jer jednostavno vuče me svirka i volim to da radim.” – najavljuje nove projekte Kariš.
Foto 10: Kariš svira u inostranom teatru, kao na “Evrovizijskom” nastupu.
Ponovo smo sedeli u studiju televizije K9. Ovoga puta samo Kariš i ja, jer je došao da predstavi novi album. Uvek sam prihvatao pozive lokalnih bendova, da naprave promociju ili iskoriste neki plej-bek u hromi koji bih sakrio od Anđe iz marketinga i Mire iz režije kao besplatan spot, što zapravo i jeste bilo, jer ko je tad od kragujevačkih novih rokera imao para poput turbo-folk pevača, koji su bili, po poslovnom menadžmentu “narukvica” (što bi u to vreme rekla “lajfkoučovski” Nada Topčagić) po marka – iventima (svadbama i gaster – klubovima), Stiv Džobs i Ilon Mask zajedno u odnosu na pank – samoupravljače…
Bile su neke tribina – klupe u studiju, zgodne za emisije sa publikom ili više gostiju, a Kariš i ja smo pričali o novom albumu Alan Forda. Koji se naravno zvao, kao neka epizoda, sad naravno više i ne mogu da se setim tačno.
Stiglo je i vreme za gledaoce, koji su se javljali sekretarici na telefon. Bilo je to vreme fiksnih telefona na koje su se u medijima javljale ljubazne žene. Čak i za pank publiku, kojoj smo uvek nešto delili. Ovoga puta, karte mislim, za promo koncert benda.
- “Ko odgovori telefonom na pitanje, kako se zove negativac iz stripa Alan Ford, koji krade od siromašnih i daje bogatima, dobiće kao nagradu…” – zastao sam i pogledao u Kariša da bi se nadovezao sa brojem ulaznica koje deli.
- Međutim, on je u svom stilu “Broja Jedan” lakonski rekao – “…dobiće kao nagradu – carevu kćer!”.
Mada sam se uvek trudio da snimanja radim iz prve (jer je ovaj prilog sniman unapred), morao sam da smejanjem dam znak snimatelju da prekine. A i on se smejao. Baš alanfordovski…
dr Vladimir Paunović
Tekst je deo projekta podržanog na javnom konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Kragujevca u 2024. godini. “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada Kragujevca koji je dodelio sredstva”.
Foto: Naslovna (Plakat AF, izvor: https://www.last.fm/music/Alan+Ford/+images/9f5b9bfc81e0418ac157db6e6a1a279a);
Foto 01/03-10. (FB Dragan Milanović Kariš); Foto 02. (Screenshot You Tube izvor: https://www.youtube.com/watch?v=63HduhNLLMA).